Takmičenje u Vengenu počinje u petak, 13. januara prvom superkombinacijom sezone, koja će se sastojati od skraćenog spusta i slaloma. Vikend je potom rezervisan za spust i superveleslalom, a upravo te trke će privući najveći broj gledalaca na Lauberhorn, gde se održavaju trke.
Staza za spust u Vengenu najduža je na svetu, jer njena dužina iznosi čak 4.455 metara, što može da se uporedi sa jednom stazom Formule 1. Zbog toga trke na njoj traju oko dva i po minuta, i za oko tridesetak su duže od ostalih u kalendaru.
Duž staze skijaši dostižu brzinu od oko 160 km/h, i to kod dela Hanegšus, što im ne uspeva ni na jednoj drugoj trci, a upravo ona je, uz Kicbil, njima jedna od omiljenih.
Razlog za to je što donosi određenu dozu opasnosti, posebno zbog delova kao što su Hundšopf, gde skaču i po 40 metara, kao i Kernen-S gde skijaju ispod mosta pri brzini od 80 km/h. Uz to, sama okolina Vengena doprinosi posebnom osećaju, zbog čega svi skijaši imaju želju da tamo naprave dobar rezultat.
Trke na Lauberhornu održavaju se od 1930. godine i uz Kicbil najduže dočekuju najbolje skijaše na svetu. Svaki deo staze dobio je ime zbog neke zanimljivosti koja se tamo desila pa je tako Esterajhloh, odnosno „Austrijska rupa“, nazvan tako zbog toga što su 1954. godine svi austrijski skijaši koji su učestvovali na trci, ukljujučujući i velikog Tonija Zajlera, tamo pali. Tokom godina izgled staze se menjao, ali poslednjih godina izgleda isto. Poslednje velike promene, uglavnom po pitanju bezbednosti, učinjene su posle 1991. godine, kada je tokom treninga život na njoj izgubio mladi Austrijanac Gernog Rajštadler.
Start spusta u Vengenu nalazi se na visini od 2.315 metara, dok je cilj na 1.290, a rekord na njoj od 1997. godine drži Kristijan Gedina iz Italije, u vremenu od 2:24.23 minuta. Najveću brzinu skijaši, kao što je već pomenuto, dostižu u delu Hanegšus, koji se nalazi na oko 30 sekundi pre cilja.
Rekorder po broju pobeda u spustu u Vengenu je domaći skijaš Karl Molitor, koji je trijumfovao na njoj šest puta. Četiri puta na njoj su slavili Toni Zajler i Karl Šranc, dok je Franc Klamer ostvario tri pobede. Zanimljivo je da su do sada Austrijanci 27 puta pobedili u tom ski centru, a Švajcarci 24, iako je 14 pobeda ostvareno još pre 1946. godine.
Od aktuelnih skijaša, na toj stazi trijumfovali su Amerikanac Bodi Miler, Didije Defago i Karlo Janka iz Švajcarske, dok titulu brani Austrijanac Klaus Krel. Što se tiče ostalih disciplina poslednjih godina, Benjamin Rajh i Ivica Kostelić imaju najviše pobeda, po četiri. Rajh je po dva puta slavio u slalomu i superkombinaciji, dok je Kostelićev odnos pobeda tri prema jedan u korist slaloma. Hrvatski skijaš prošle godine je trijumfovao i u slalomu i superkombinaciji pa ga sada čeka težak posao u odbrani trofeja.
Galerija slika
