Gledam ove moje skije sa rentala pa se nesto rastužih. Obiđose sve evropske centre, proputovaše više - mnooogo više od mene i onda se nađe neko pametan pa kaze: "Gogi ne bacaj one što više ne mogu na sneg, daj mi da napravim tarabu od njih."

E pa stavim ti tarabu na glavu, niti ću ih više ostavljati pored kontejnera niti će iko praviti tarabe od njih, odneću ih na moj rodni Kablar kod mog dede koji je još uvek živ i zdrav, 94 godine, pa neka i one tamo uzivaju - zaslužile su i prezaslužile.

Svaka ima svoju priču, dobar spust - smesan pad, i naj važnije, svi nasmejani a one na nogama - STARE FOTOGRAFIJE KOJE SE NE ZABORAVLJAJU i dve daske (bliznakinje) o kojima se stalno prepričavaju priče, te tvrda, te meka, te ova moja najbolja, menjao bih za nešto jače, ne mogu da ovo vozim ubiše mi kolena, ih kako je dobra, ova bolja od ove, a sve imaju jedno ime - SKIJE!!!

Koliko mistike oko dva mrtva predmeta a mi im sa poštovanjem dajemo toliki značaj i eto ga pitanje: "Pa da li su to zaista "dve mrtve stvari?" Pa kad nisu ajmo poštovanje prema njima.

NEMA LOŠE SKIJE, IMA LOŠIH SKIJAŠA!!!

         Goran Milić - vlasnik ski servisa - rentala Salto M iz Beograda

Galerija slika