Zimski, a naroÄito ski turizam presudan je za ekonomiju velikog broja uÄesnika – hotelijera, ugostitelja, trgovaca, firmi za izdavanje opreme, sezonskih radnika… Globalno zagrevanje meÄ‘utim, dovelo je do toga da se nikad ne zna kad će biti snega, i da li će ga uopÅ¡te biti, pa se i ski centri moraju prilagoÄ‘avati i uvoditi inovacije u pogledu ponude, a s tim inovacijama pojavljuje se i nova publika
Brojni faktori utiÄu na svet planinskog turizma – klimatske promene, starenje skijaÅ¡a, cena i „elitizam“ koji se vezuje uz skijaÅ¡ke centre, novi trendovi u turizmu, konkurencija drugih turistiÄkih destinacija… Skijanje sve viÅ¡e postaje turistiÄka „niÅ¡a“ rezervisana za meÄ‘unarodne klijente. Preko Äetrdeset odsto svetskog skijanja obavlja se u Alpima, meÄ‘u kojima prednjaÄi Francuska. SkijaÅ¡i dolaze iz celog sveta (Äak i iz SAD), dok Francuza skija oko 13 odsto stanovniÅ¡tva. U Sloveniji skija oko 200.000 ljudi, Å¡to je oko 10 odsto populacije, a u Srbiji manje od 2 odsto. Procentualno najviÅ¡e je skijaÅ¡a u Å vajcarskoj, Austriji (viÅ¡e od 30 odsto), u Skandinaviji i ÄŒeÅ¡koj i SlovaÄkoj (viÅ¡e od 20 odsto).
Manuela BožiÄ BadaliÄ
– U Sloveniji su nekad sva deca obavezno iÅ¡la na skijanje, bar nedelju dana. MeÄ‘utim, to se poslednjih godina promenilo, danas skijaju deca kojima su i roditelji skijaÅ¡i, ili oni koji žive blizu planinskih centara. Kada ljudi biraju letnju destinaciju, ono Å¡to plate, to i dobiju. Sa skijanjem je drugaÄije, ima mnogo stavki koje treba ispuniti: smeÅ¡taj, ski pas, oprema, prevoz do staza i kad se sve to sabere, skijanje uvek ispadne skuplje i komplikovanije – objaÅ¡njava Manuela BožiÄ BadaliÄ, predsednica Udruženja žiÄara Slovenije i direktorka Hotela Cerkno.
Skijaši sve stariji
ProseÄan skijaÅ¡ u Evropi je sve stariji, a otvorila su se i sasvim nova tržiÅ¡ta kao Å¡to su Rusija i Kina. Peking će biti domaćin Zimskih olimpijskih igara 2022. godine i razvoj zimske sportske industrije postao im je prioritet. Ako se nastave ovakvi trendovi, procene su da će za deset godina 50 odsto skijaÅ¡a dolaziti iz Kine. Marko Cvetković, predsednik Udruženja ljubitelja zimskih sportova SkiBus, koji je doktorirao na temu „Istraživanje druÅ¡tvenih mreža u funkciji marketinga u turizmu“ smatra da se skijaÅ¡u tokom života menjaju zahtevi i potrebe i da mnogo toga zavisi od životne dobi osobe, vrste posla, životnih okolnosti uopÅ¡te.
Marko Cvetković
– Mi u SkiBusu imamo preko pedeset destinacija u ponudi, od Kanade do Japana, od Francuske do Gruzije, svaki skijaÅ¡ kod nas može da naÄ‘e neÅ¡to za sebe. Nije svako skijaliÅ¡te pogodno za svaku životnu dob. Sa skijanjem poÄneÅ¡ kao dete sa roditeljima, zatim ideÅ¡ sa druÅ¡tvom, pa sa partnerom, a onda nastaje zatiÅ¡je kad doÄ‘u deca. Tada na primer Kopaonik stupa na scenu, blizu je, nisu potrebni pasoÅ¡i i zdravstveno osiguranje, ima sadržaje za decu… Kopaonik je to prepoznao, profilisao se i po meni je najbolji ski centar u zemlji – kaže Marko.
Hotel Angella na Kopaoniku je porodiÄni hotel, a gosti su skijaÅ¡i sa decom, Äak i sa malom decom. Samo na poÄetku sezone ljudi dolaze na dva do tri dana, od januara meseca svi gosti su tu po nedelju dana.
Lazar Sekulić
– PoÄeli smo sa ranim bukingom u oktobru i januar je već rasprodat. Iako saraÄ‘ujemo sa nekoliko turistiÄkih agencija, imamo mnogo stalnih gostiju i lepo nam ide individualna prodaja apartmana. Ljudi znaju za naÅ¡ hotel i vole Kopaonik. NaÅ¡i gosti su uglavnom ljudi iz Beograda i Novog Sada, Makedonci, Crnogorci zbog blizine, imamo i dosta Rumuna. Kinezi su se pojavili od proÅ¡le godine – kaže Lazar Sekulić iz sektora prodaje i recepcije u Hotelu Angella.
Obavezni dodatni sadržaji
Blizina skijaliÅ¡ta može biti važan faktor u broju gostiju i ostvarenim noćenjima. Po reÄima Manuele BožiÄ BadaliÄ u Cerknu većinu skijaÅ¡a Äine ljudi koji žive u blizini, a ponekad dolaze samo na dnevno skijanje, bez noćenja.
– U Cerknu imamo prosek od dva do 3 noćenja po gostu. Skijaši su se takođe promenili, traže mnogo više, nije dovoljno da samo imaju gde da prespavaju. Ne skijaju se više ceo dan, već samo pola dana, onda žele da idu u velnes i spa, u bazen, kulinarika mora da bude na nivou… – objašnjava Manuela.
SliÄno je i u Hotelu Angella u kome, kako kažu, Å¡to je viÅ¡e sadržaja, to ih gosti viÅ¡e koriste, naroÄito spa centar. Ljudi danas Äesto odlaze na kracÌe odmore, a takoÄ‘e žele i druge aktivnosti tokom planinskog boravka – jahanje konja, streliÄarstvo, alpinizam…
Marko iz SkiBusa smatra da u zavisnosti od samog skijališta zavisi i koja vrsta skijaša ili turista će dolaziti i da „manja“ skijališta moraju gostima da ponude i razne dodatne sadržaje.
– Skijanje nije turizam, ono se oslanja na turizam jer je skijaÅ¡ima potreban smeÅ¡taj, hrana i sliÄno, ali aktivni skijaÅ¡i će provesti na stazi maksimalno vremena i smeÅ¡taj im je potreban da bi spavali. Ako je skijaliÅ¡te manje, ljudi će dolaziti na par dana, ne na duži period, ako su sa decom ili nisu u formi, skijaće se kraće – kaže Marko.
Umrežavanje i modernizovanje skijališta
SkijaliÅ¡ta se modernizuju i umrežavaju, a zbog globalnog otopljavanja ski centri moraju da budu na sve većoj nadmorskoj visini, dok je za one niže, veÅ¡taÄko osnežavanje postalo nužno. Ono opet zahteva potroÅ¡nju vode i energije, uslovi za industrijsku proizvodnju snega takoÄ‘e su problematiÄni u ekoloÅ¡kom i energetskom pogledu, a sve to podiže cenu ski centara.
S druge strane, zahvaljujući osnežavanju, produžuje se sezona skijanja. Tokom ski openinga na Kopaoniku u decembru ove godine bilo je malo prirodnog snega, a skijaÅ¡i su mogli da uživaju u skijanju zahvaljujući veÅ¡taÄkom snegu.
– Osnežavanje mnogo pomaže, takođe i ski opening kao manifestacija. Mi smo davali pakete za ski opening sa ski pasom, to se sve vrlo lepo prodavalo. Uvek je dobro da na planini ima i drugih sadržaja osim skijanja, svima nam podiže prodaju – smatra Lazar.
Umrežavanje ski centara, sportsko-festivalski dogaÄ‘aji sa muzikom na binama, poznatim izvoÄ‘aÄima, koncerti na snegu, sve su to nove interpretacije planinskog turizma. Kao Å¡to se na „toplim“ destinacijama grade velika letovaliÅ¡ta, rizorti kao mali gradovi, tako se i skijaliÅ¡ta povezuju, stvaraju se skijaÅ¡ki domeni, grade se veliki rizorti, organizuje animacija gostiju, kao u letovaliÅ¡tima. Sve su ovo odgovori na nedostatak snega, prilagoÄ‘avanje novoj generaciji gostiju koja voli i da siÄ‘e sa staze i naÄ‘e zabavu na nekom alternativnom mestu.
Zimski turizam susreće se i sa izazovima koje sa sobom donosi graÄ‘evinska industrija. Nekretnine su veliki pokretaÄ ekonomije planinskog turizma, ali izgradnja smeÅ¡tajnih jedinica zavisi mnogo od prirodnog okruženja, a Äak i kad je moguće izgraditi nove hotele, broj novih smeÅ¡tajnih jedinica ne garantuje broj aktivnih turista koji će te smeÅ¡tajne jedinice i popuniti.
U Cerknu nije dozvoljeno graditi nove rizorte, dok je Bansko u Bugarskoj dozvolilo izgradnju hotela, a da nisu napravili joÅ¡ jednu žiÄaru, pa se sada mnogo dugo Äeka na gondolu. U Francuskoj je dobro izbalansiran broj smeÅ¡tajnih kapaciteta i skijaliÅ¡ta, imaju najviÅ¡e ski centre i zato su prva ski destinacija na svetu.
Planinska destinacija i leti
PoÄetkom dvadesetog veka doÅ¡lo je do revolucije u turizmu, kada je primorje postalo dominatna destinacija za letovanje. Da li je tome pripomogla Koko Å anel koja je promovisala mornarski stil odevanja i preplanuli ten ili su Britanci kao prvi evropski turisti, a uvek u potrazi za suncem, povukli za sobom svu srednju klasu Evrope i doveli je na topla mora, tek planina je postala popularna kao zimsko odrediÅ¡te, odnosno ski destinacija. Snežni planinski vrhovi se reklamiraju skoro iskljuÄivo zimi, dok se egzotiÄne peÅ¡Äane plaže sa palmama mogu videti i zimi i leti. Ipak, bez obzira na sve ove izazove, statistiÄki podaci govore da popularnost skijaÅ¡kih centara ne opada, Äak beleži i vrlo mali, ali stalni porast.
– SkijaÅ¡i su specifiÄni ljudi, obrazovani su, platežno sposobni, komunikativni, to su ljudi koji lako stupaju u interakcije, vole prirodu, odupiru se novim trendovima, homogeni su kao grupa – zakljuÄuje Marko Cvetković.
Ta ljubav skijaÅ¡a prema planini i snegu je zarazna, oni je prenose na svoju decu, prijatelje, partnere, na posao, skijaliÅ¡ta se povezuju, umrežavaju, skijaÅ¡ka tehnologija napreduje kako bi skijanje moglo lakÅ¡e i brže da se savlada, a avio-kompanije su se pridružile sa nižim cenama letova do odreÄ‘enih skijaÅ¡kih destinacija. Na nama je samo da se toplo obuÄemo i pravac – planina!
         Izvor: TU magazin    Piše: Bojana Ilić
Â
