Zbog svog planinskog reljefa kojim dominira kontinentalna klima sa oštrim i dugim zimama, Srbija je idealno mesto za razvoj zimskih sportova. Pored Kopaonika, najpoznatijeg skijaškog centra, u Srbiji danas postoji oko 80 manjih ili većih skijališta.
Veliki ski centri u Srbiji
Kopaonik
Krenimo od samog juga Srbije gde se nalazi najveći i najrazvijeniji ski centar u Srbiji, Kopaonik. Planina Kopaonik deo je Dinarskog masiva i proteže se dužinom od 75 kilometara u smeru severozapad-jugoistok. Na njenom najviÅ¡em delu nalazi se oblast Ravni Kopaonik na kojoj je izgraÄ‘en savremeni turistiÄki centar, a u prethodnih nekoliko decenija poÄeo je razvoj drugog dela kompleksa pored sela Brzeće.
SkijaÅ¡ima i snouborderima je dostupno preko 40 ureÄ‘enih ski staza, 26 ski-puteva i dva poligona za poÄetnike, ukupne dužine 62 kilometara. Pored staza za alpsko i nordijsko skijanje, postoji i snow park za snoubordere, kao i staza za noćno skijanje Malo jezero. MeÄ‘u najpoznatije staze spadaju PanÄićev vrh, Karaman A i B, Mali Karaman, SunÄana dolina, Duboka, Malo jezero, Krst, KrÄmar, Kneževske bare, Marine bare. Na većini ovih staza postoji veÅ¡taÄko osneživanje, koje u sluÄaju nedovoljnih padavina omogućava stalni rad skijaliÅ¡ta tokom zimske sezone od novembra do aprila. Prva žiÄara podignuta je 1964. godine, a danas je posetiocima na raspolaganju 25 žiÄara, ski liftova i pokretnih traka.
Predah od skijanja, snoubordinga ili sankanja možete pronaći u brojnim kafićima i restoranima koji nude Å¡irok izbor tradicionalnih i modernijih specijaliteta, ali obratite pažnju da su cene u njima Äesto iznad proseka. U prethodnih par godina na Kopaoniku je znaÄajno proÅ¡iren smeÅ¡tajni kapacitet, mada je i dalje teÅ¡ko pronaći slobodan smeÅ¡taj u nekom od hotela, vila, apartmana i tradicionalnih domaćinstava bez prethodne rezervacije.
Otvoren za turiste tokom Äitave godine, Kopaonik pruža zanimaciju Äak i za one koji nisu ljubitelji belih staza. Posle proglaÅ¡enja Kopaonika za Nacionalni park 1981. godine pristupilo se se ureÄ‘enju peÅ¡aÄkih staza, ali i drugih letnjih sadržaja kao Å¡to su letnje skijanje, bob na Å¡inama, panoramsko razgledanje žiÄarom, krstarenje Ibrom, biciklistiÄkih staza, i drugo.
Brezovica
NeÅ¡to južnije od Kopaonika nalazi se Ski centar Brezovica, smeÅ¡ten na severozapadnoj strani planine Å are u opÅ¡tini Å trpce. SmeÅ¡ten na 2500 metara nadmorske visine, Ski centar Brezovica omogućava skijanje od novembra do maja. Ukupna dužina meÄ‘usobno povezanih staza je 16 kilometara, a opslužuje ih 11 žiÄara i ski liftova. Iako su do 1999. godine na ovoj planini održana dva evropska prvenstva, devet državnih, kao i godiÅ¡nje trke koje su se nalazile u kalendaru MeÄ‘unarodne skijaÅ¡ke federacije, u prethodnih dve decenije se skijaliÅ¡tu posvećuje jako malo pažnje, te su neke od staza neprohodne, a žiÄare i ski liftovi van upotrebe.
Stara planina
Ipak, situacija je daleko bolja na Staroj planini na kojoj je u istom periodu poÄeo ubrzani razvoj kapaciteta za zimske sportove. SkijaliÅ¡te na Staroj planini nalazi se u okolini Knjaževca, u blizni vrha Babin zub po kome ski centar i nosi ime. Ovo je ujedno i najmlaÄ‘i ski centar u Srbiji koji joÅ¡ uvek nije potpuno komercijalizovan i nudi priliku za odmor onima koji žele da iskuse prirodu bez preteranih dodatnih sadržaja. Ovo ipak ne znaÄi da je u pitanju neureÄ‘eno skijaliÅ¡te, Å¡ta viÅ¡e ovde je 2012. godine otvorena prva gondola sa osam sediÅ¡ta koja povezuje JabuÄko ravniÅ¡te i vrh Rudine. Pored gondole tu su joÅ¡ 4 žiÄare i ski liftovi, kao i baby ski lift.
Povezani sistem staza obuhvata staze Konjarnik, JabuÄko ravniÅ¡te, SunÄana dolina i Markova dolina ukupne dužine 12 kilometara, od kojih je na većini dostupno i veÅ¡taÄko osneživanje, dok je na stazi Markova dolina moguće i noćno skijanje. Ove dobro ureÄ‘ene i održavane staze pogodne su za sve kategorije skijaÅ¡a, pri Äemu treba voditi raÄuna da su staze Konjarnik i SunÄana namenjene iskusnijim skijaÅ¡ima jer su izuzetno strme, dok je Markova dolina namenjena za one manje iskusne i decu. Kao i drugi ski centri u Srbiji, i Babin zub je otvoren za posetioce tokom Äitave godine, ali sa neÅ¡to izmenjenom ponudom preko leta. Na planini se nalazi i staza Planinarski dom u okviru Sportskog centra Pirot, na 1000 metara nadmorske visine.
Tara
Planina za koju mnogi kažu dan "najlepÅ¡e miriÅ¡e" Tara, smeÅ¡tena je na suprotnom kraju Srbije na granici sa Bosnom i Hercegovinom. Blage padine ove planine posebno su popularne za one koji se bave rekreativnom planinarstvom, a u tu svrhu je ureÄ‘eno Äitav sistem planinarskih staza dužine 120 kilometara. Ipak, kada padne sneg, Tara postaje i skijaÅ¡ki centar sa nekoliko manjih ski staza koje se uglavom nalaze u blizini velikih hotela. Tako se u blizini hotela "Omorika" nalazi staza sa mini ski liftom dužine 300 metara, namenjena poÄetnicima i deci. Pored hotela "Beli bor" nalaze dve ski staze, jedna jedna blaga od 400 metara i jedna neÅ¡to strmija dužine 600m, ali obe namenjene rekreativnim skijaÅ¡ima. Na stazama se nalaze i dva ski lifta joÅ¡ iz vremena izgradnje hotela i pripadajuće staze.
Ski staze kluba "SunÄana padina" nalazi se pored sela Å ljivovica, dok se joÅ¡ jedno skijaliÅ¡te nalazi u blizini deÄijeg odmaraliÅ¡ta u Mitrovcu na Tari. Najnovija i najureÄ‘enija staza Nagramak nalazi se u selu Sekulici, dužine je 860 metara, poseduje ski lift i ureÄ‘ena je i za noćno skijanje. Na samoj granici Tare i Zlatibora nalazi se i skijaliÅ¡te Iver na Mokroj gori, do koje je organizovan prevoz sa Mećavika. Ovo skijaliÅ¡te nudi Äetiri staze, od kojih su dve opremljene sistemom veÅ¡taÄkog osneživanja. Dužina staza je izmeÄ‘u 900 i 1100 metara i povezane su jedom žiÄarom.
Zlatibor
U nastavku Tare nalazi se i sigurno najposećenija planina u Srbiji, Zlatibor. Ovaj turistiÄki centar iznad Užica i ÄŒajetino posebno je poznat po vrlo razvijenom etno-turizmu, te zbog odliÄnih klimatskih uslova i 200 sunÄanih dana godiÅ¡nje predstvlja jedno od omiljenih mesta za odmor u Srbiji. U okviru Ski centra Zlatibor nalaze se tri skijaliÅ¡ta, od kojih je najveće Tornik, udaljen 9 kilometara od turistiÄkog naselja. Na Torniku se nalaze Äetiri staze: ÄŒigota, Tornik, Ribnica i Zmajevac i jedan ski put dužine 600metara. Staze su opremljenje topovima za sneg, žiÄarom i ski liftovima.
Za decu i poÄetnike predviÄ‘eno je skijaliÅ¡te Obudojevica koje se nalazi u samom turistiÄkom naselju pored hotela Palisad. Ovo skijaliÅ¡te je najpoznatije kao Å¡kola skijanja, poseduje stazu dužine 250 metara na kojoj se nalazi nekoli mini liftova. Na Zaltiboru se nalazi i namenska staza za nordijsko skijanje, Tić polje, registrovana za smuÄarsko trÄanje i biatlon.
Zlatar
Na obližnjem Zlataru nalaze se tri ski staze. Pored same Nove VaroÅ¡i, otvorena je ski staza Briježđa, dužine 1100 metara i visinske razlike 210 metara, sa žiÄarom Äetvorosedom. U blizini hotela Panorama nalazi se staza dužine 800 metara sa ski liftom, a pored hotela Centar je ski staza namenjena za decu.
GoÄ
PriÄa o skijaliÅ¡tima u Srbiji ne može da proÄ‘e bez spomene planine GoÄ. U zavisnosti s koje strane dolazite na GoÄ, susrešćete se i sa raznim skijaliÅ¡tima na ovoj planini. Tako da, ako krenete iz VrnjaÄke banje najbliže vam je skijaliÅ¡te pored hotela Beli izvor, koje tokom zime nudi dve staze dužine 520 metara i Å¡irine po 60 metara. Do njih vodi ski lift, kao i bebi ski lift na konop.
Pored ovog skijaliÅ¡ta, u blizini Kraljeva nalazi se skijaliÅ¡te Dobre vode SmuÄarskog kluba GoÄ. U okviru ovog skijaliÅ¡ta nalaze se dve manje staze pogodne za poÄetnike i decu, zatim velika staza namenjena za takmiÄenja u dužini od 1400 metara, pet staza za nordijsko skijanje, kao i tridesetmetarska skakaonica. Sve staze za alpsko skijanje opremljene su ski liftovima, a dve manje i osvetljene za noćno skijanje.
DivÄibare
TuristiÄko naselje DivÄibare na planini Maljen poznato je kao prava vazduÅ¡nja banja. Ipak, i tokom zime nudi bogatu sportsku ponudu. Za one iskusnije skijaÅ¡e predviÄ‘ena je ski staza Crni vrh, otvorena 2008. godine na kojoj se nalazi dvosedna žiÄara preneta sa Kopaonika. Staza je duga 850 metara, visinske razlike 180 metara i poseduje sve prateće sadržaje - parking, rental ski opreme, kafić i sliÄno.
SkijaÅ¡ima je dostupna i ski staza Centar pored odmaraliÅ¡ta Crni vrh, dužine je 600 metara i poseduje ski lift. Jedna od posebnih karakteristika ove staze je otvoreni pogled koji se za vreme sunÄanih i vedrih dana pruža sve do Kopaonika. Za decu i poÄetnike namenjene su Äetiri male staze koje se nalaze u blizini hotela Maljen, odmaraliÅ¡ta Zmaj i Stevan Filipović, te konaÄista Heba.
Manje poznata skijališta u Srbiji
Crni vrh - Bor
Pored ovih velikih i dobro razvijenih ski centara, u Srbiji postoje i brojna manja skijaliÅ¡ta. Posebnu pažnju privlaÄi skijaliÅ¡te Crni vrh pored Bora, koja je osnovano 1952. godine. OÄekivalo se da će izgradnja hotela Hajat u ovom ski centru pokrenuti turizam, ali je iz nepoznatih razloga gradnja, a samim tim razvoj skijaliÅ¡ta naprasno stala. Tek nekoliko decenija kasnije, 2009. godine, zalaganjem grupe entuzijasta obnovljeni su staza i ski lift, a godinu dana kasnije sa Kopaonika je prenesena i dvosedna žiÄara. Staza na Crnom vrhu duga je 903 metra i visinske razlike 143 metra.
Kraljevica - ZajeÄar
SkijaliÅ¡te Kraljevica nalazi se u samom centru ZajeÄara, u okviru istoimene spomen-Å¡ume. Dužine 650 metara, staza je puÅ¡tena u pogon 2007. godine, a opremljena je topovima za veÅ¡taÄki sneg.
Košutnjak - Beograd
Dok se poÄeci skijanja u Beogradu vezuju za Avalu, danas u Beogradu postoji samo skijaliÅ¡te na KoÅ¡utnjaku, koje i samo ima tradiciju dugo 200 godina. Pored uživanja u skijanju, ova kratka staza popularna je i meÄ‘u onima koji nisu skijaÅ¡i jer nudi prelepi pogled na Beograd i Srem.
Golija
Planina Golija smatra se podruÄjem neiskorišćenih potencijala, iako se na njoj nalaze Äak tri skijaliÅ¡ta. SkijaliÅ¡te Golijska reka pored Ivanjice poseduje stazu dužine 2300 metara, u skijaliÅ¡tu Odvraćenica se nalazi sedam staza sa pet ski liftova, dok se skijaliÅ¡te Dajići nalazi na 30 kilometara od Ivanjice i pod upravom je Ski kluba Golija.
Manja skijališta i ski centri centri nalaze se i na Suvoj Planini na prevoju Bojanine Vode, na Besnoj kobili kod Vranja, te u blizini Sijenice (Žari, Pašino brdo, te zatvorene Borovi i Radišića brdo).
Bilo nekada, sada se pripoveda 
Među skijalištima koja su iz ovih ili onih razloga van funkcije, treba napomenuti Ski centar Rajkovo kod Majdanpeka, izgrađeno osamdesetih godina sa dve staze. Poslednjih godina postojalo je nekoliko pokušaja ponovnog osposobljava skijališta, sa više ili manje uspeha.
Tu je i već spomenuta Avala kod Beograda, gde su održana prva smuÄarska takmiÄenja u Srbiji. Ne treba zaboraviti ni FruÅ¡ku goru, na kojoj je jedno vreme postojao mini ski-lift, koji je danas potpuno zaboravljen.
Ovo je samo kratka, i sigurno ne konaÄna, priÄa o skijaliÅ¡tima u Srbiji. U proteklih par godina pokrenuto je viÅ¡e inicijativa za obnovu postojećih staza, kao i za izgradnju novih ski centara.
Â
Da li će Srbija pored sportova sa loptom postati i velesila u svetu ski sportova, ostaje nam da vidimo.
        Izvor: 381info.com Â
Â
