Dugo se kanim da napišem ovaj text, dosta ljudi mi je sugerisalo da to uradim i konačno je stigla i inspiracija. Verovatno čovek mora da se pročisti od svakodnevne vreve, daleko od civilizacije i dometa. Prvenstveno mi je cilj da podstaknem ljude (a većinu do sad i jesam) da se odvaže na ovaj korak i uđu u magični svet turiranja sa snowboardom.

Marko Nikolic

Od malih nogu sam zimi u planini, imam tu sreću da je porodična vikendica iznad 1.000mnv i sve raspuste sam tamo provodio. Odrastao sam gore. Često sam solo prtio po šumici iznad kuće praveći svoju klizu, puteve, staze, bacao kofe vode da zalede uveče...Iz tog razloga, najviše volim zimu. To je za mene bila bajka, radost, kreativnost, izazov, sloboda i vremenom sam prelazio nivo po nivo.

Moje detinjstvo je utabalo sve staze u budućnosti.

Zima 1986. i moje prvo iskustvo sa skijama, dobio sam ih od roditelja i prvi koraci su naravno nastali na Zlatiboru. Slučajno ili ne, 1996. stajem na board. Srednja škola, Kopaonik. Čuveni Mašinac i martovska smena. Prave zime, početak trećeg meseca je uvek bio sunčan a dovoljno hladan da bi bio čist hedonizam.

Od tada, svaka je zima moja, na ovaj ili onaj način. Još jedna velika prekretnica je 2000.-ta godina i upoznavanje sa Jaćimom. To mi je i najveća outdoor škola.

Nikad sebe ne bi mogao da svrstam pod jedan sport, to nisam ja. Prva ljubav jeste snowboarding ali je tu podjednako i visokogorstvo. Po mojoj logici, čovek mora biti svestran ako želi dugo i kvalitetno da uživa u prirodi. A to je moj životni ideal. Vremenom su stranci za to našli naziv: outdoor sportista. To vremenom obično preraste u: mountain guide. Što je i logično.

Radio sam puno na orjentaciji, kako sa kartom tako i sa gps uređajem. Mtb, krplje, trčanje, alpinističke expedicije. Svakako i vertikalne kurseve, preživljavanja, neke kurseve za lavinu u Austriji, vodičku školu i licencu. Par speleoloških akcija sa drugarima koji imaju zavidno iskustvo.

Sve to je ništa, da nisam po 6 meseci godišnje u planini. To je u stvari najveća „tajna“.

Praksa nema cenu! Tu naučite sve a ako imate solidno znanje iz svih veština / sportova onda nema nepoznatih i svi uslovi vam odgovaraju. Gradite samopouzdanje i iskustvo zdravo i temeljno. Moram napomenuti još jednu stvar (vrlo bitnu), srećni su svi koji su mogli da se grade u planini mnogo pre youtube-a, facebook-a i instagram-a (to zahteva poseban text i analizu).

Ako ste samo u jednoj stvari dobri u planini, uskraćujete sebi puno, obzirom da su mogućnosti ogromne i možete akcijati 365 dana šta god rekla Nada Macura i yr.no. Ulazak u nove planinske sportove daje motiv i brusi ego. Uvek je lepo dobiti stari dobri osećaj da ste na početku, vraća vas na zemlju i uči da je poštovanje prirode i osnovnih pravila svetinja. Da se ne zalećete, proverite sve više puta i uživate u igri prirode gde ste vi jedan mali šraf. Često to volim da kažem i ponavljam hiljadu puta, to većina mojih prijatelja može potvrditi: „najveće iskustvo je da se uvek ponašate kao da nemate nikakvo iskustvo“. Na taj način kontrolišete stalno sebe i krećete od osnovnih pravila bezbednosti.

ELEM!

Novembar 2012. i u Srbiju dolazi prvi splitboard. Verujem da i u većini ex YU zemalja tad nije bilo vlasnika ovih „fosni“. Naravno nisam mogao da to odradim sa našim zastupnicima, sva sreća pa sam u to vreme lično poznavao većinu „sales manager“-a u svetu snowboaringa. Dovoljan je bio mail u martu 2012, Jens je odmah napisao vlasniku Planetbike-a da šalje za mene splitboard Volkl i da mi se naplati VP cena.

Preuzeo sam ga u prodavnici kod Arene, svi prodavci su se skupili da vide „čudo“. Sjajna atmosfera, svi smo uživali. Kao svaki veliki dečak (a to nikad ne prestajemo da budemo) i ja sam jedva čekao da ga testiram. Stigla je nova igračka, idealna za mene. Spoj visokogorstva i snowboardinga, bingo!

Iste reakcije su bile na Brezovici, Bjelasici, Kopu i drugim planinama kad su ljudi po prvi put videli „piškotu“ u delovima. Oduševljenje.

Nakon Å¡est godina (sezona) mislim da se nakupilo dovoljno iskustva i primera da podelim sa vama neke stvari.

· Naravno, za sklapanje ima dosta videa na YT, prosto je. Lako se sve postavi, kači se na šest mesta uključujući dva najveća spoja na vezovima. Kad ga razdvojite, desni deo ide na levu nogu i obratno. Tako je mnogo manja šansa da kačite kantne a i bolja je vodljivost ukoliko imate blagu padinu.

· Nakon sezone, ostavite krzna na dasci i bitno je da ih uvek dobro osušite nakon svake ture. S vremena na vreme proveravajte sve šrafove. Podrazumeva se da komplet koji dobijete od fabrike, nosite uvek u svom rancu. To je folija za krzna, češalj za led, rezervni šrafovi i matice. Pored toga, obavezno nosite mini alat sa svim zvezdastim opcijama i inbusima. Ukoliko vozite ozbiljne padine, valjalo bi imati i air bag ranac kao i ceo lavinski komplet (ovo je za poseban text).

· Splitboard vam može koristiti za dve stvari. Prva i osnovna funkcija, popnete ozbiljnu uzbrdicu, sklopite ga i uživate do kraja u vožnji. Drugi, kondicioni, klasičan trening bez skijanja. Mix nordijskog skijanja i turinga gde uvek imate blage padine. Mnogo je lakše nego da prtite ili idete u krpljama. Sneg onda ne mora biti suv. Jedini problem sa kondicionom opcijom je to, da nemate fiksiranje pete i morate vrlo vrlo pažljivo nizbrdo. Ta tehnika bi bila najbliža telemarku kad bi vas neko gledao sa strane. Tu je po meni i najveća mana splitboardinga, što nije urađena opcija za fiksiranje peta. Tu ne možete parirati turno skijašima i gubite punoooo energije. Svakako je velika prednost ako znate da skijate, ukoliko ste samo boarder ne preporučujem ozbiljan spust bez sklapanja. Tu dolazi do najveće mane ovog izuma i našeg reljefa po Srbiji. Vrlo često su padine prekratke i nije praktično sklapati splitboard. Zato je moj savet, blago zatalasane planine za kondicioni trening i visoke strme planine za top freeride. Za kondiciju npr Kučaj ili Zlatiborska visoravan, za freeride Šara, Prokletije, severni obronci Midžora, Žarkove čuke... Najgore je da imate kratke a strme deonice, onda bi gubili puno vremena i energije i to nije to.

· Dereze! Da, postoje posebne namenske dereze i njih sam kupio 2014. Koštaju oko 100 eur ali znače puno! Može biti savršen pršić ali ako izlazite na neki greben, gde je vetar sve razduvao uvek možete očekivati ledenu ploču. Tad krzna ništa ne znače niti kantne drže. Pogotovo ako su bočna kretanja / traverza. Pored dereza koje se kače na donji deo veza i savršeno, kao kandže hvataju led na milimetar od kantni obavezan je i ranac koji ima opciju za klasične dereze, štapove, cepin i gurtne za nošenje snowboarda. Te gurtne mogu da imaju opciju za nošenje uspravno, popreko. Ukoliko naidjete na izuzetno strm deo onda je obavezna opcija dereza za čizme, uzmete cepin i polako. Ukoliko se izađe na završni greben gde moće biti i trave a oko vas tona snega, onda i štapovi pomaži i rastrećuju. Dereze imam od 2001. marke Red i dan danas mi rade odličan posao. Doživele su punoletstvo. Na oko obične polu-automatske ali ipak imaju par prilagođavanja snowboard boots-ima. Kod turno skijaša to bi bile klasične automatske derze za tehničku cipelu, pošto tvrde pancerice imaju iste jezičke (poneki put mi nedostaje klasično ski turiranje). Ranac je Da Kine Heli-pack II, kupio sam ga 2005. godine u Sloveniji i dan danas radi posao. Pored velike liste Balkanskih vrhova, gde mi je pomogao da iznesem dasku, raritet je i 6.962mnv (Aconcagua). Što bi današnji analitičari outdoor opreme rekli - i dalje odoleva Ortovox-u.

· Naravno, sve performanse daske su prilagođene suvom snegu, odličan radijus, oblik, reakcija, odnos nosa i repa daske, tvrdoća.

· Kada sklopite dasku, ne razmišljajte o stazi ili vožnji po tvrdom snegu ako nije velika frka. Koliko god da se sve utegne, proizvođači ne mogu naći rešenje da to bude savršen spoj i daska po sredini „radi“. Dakle, odjedanput se „bude“ kantne po sredini daske koje po pravilu kod nas ne postoje. Primer, morate naglo da ukočite na tvrdoj podlozi, jači vam je pritisak na pete što je logično i tog trenutka kantna po sredini se spušta ispod nivoa kantne koja je po sredini ali bliže prstima. Tada kreće realizacija čuvene kontra-kantne i vrlo lako možete da letite na kolena i nos. Uvek imajte na umu da je splitboard napravljen zbog dubokog svežeg snega (powder, pršić, cjelac, puder kako god..).

· Vezovi imaju dve opcije za skraćivanje koraka uzbrdo i to je sjajno. Nemojte zaboravljati i koristite uvek tu mogućnost na usponima. Znatno vam olakšava. Kad god idete iza nekog ili po ravnom terenu, trudite se da ne podižete daske pri iskoraku već da ih vučete po snegu. Da proklizavate. Štapovi moraju imati zimske krplje/graničnike a ima i posebnih turno štapova koji imaju gumirani deo za ruke da se ne hlade ispod regularnog hvata. To često nesvesno svi radimo kad se menja nagib. Kao i kvačicu na hvatu koji vam omogućava da dignete metalni ram na vezu za uspon bez saginjanja. Npr Compardell ima te štapove, ja sam uzeo Thermo Titanal 3.

· Najgori je mokar sneg, bljuzga i prelaz potoka. Pogotovo kad duva jugo, nema spasa. Sneg se lepi, krzna se namokre i hvataju sve. Onda morate biti spremni na ozbiljan trening snage, svaka "skija" vam je duplo teža a neki put i troduplo. Krajnja opcija je da skinete krzna, onda se mokar sneg malo zalepi za bazu taman da vas drži na uzbrdici a da ne nalepi još 3/4kg istog. Trude se mnogi sa svećom, voskiraju krzno ali nema sreće.

· Kaciga, ne moram da pišem zašto. Ne mora da ima go pro ili virb, dovoljno da ima nalepnicu „no friends on powder days“.

To je ukratko a mogao bi satima. Ovo su najbitnije stavke ako se odlučite da doživite splitboarding. Odlične školice prikazuje Xavier: https://www.facebook.com/xvdelerue/

Sve ostalo će vam gugl izbaciti za sekund, od toga gde kupiti, kako, sklapanje pa i lepljenje stickera. Neopisiv je osećaj kad "izgubite" dva sata uzbrdo, na ozbiljnim padinama, kuloarima. Stanete na vrh, smejete se, upijate svaki delić planine i skliznete na dole puštajući krik iz peta. Za par minuta ste na polaznom mestu ali se vožnja ne može opisati. Daleko od ljudi, muzike, žica, u božanstvenoj tišini i netaknutom snegu. Još ako na kraju turiranja morate da upalite čeonu lampu da bi došli do svoje sobe, gde vas čeka kamin, čaj, knjiga i veselo društvo. Vi ste bogat čovek, vama ne trebaju milioni, imate sve!

I da, nisu vam depresivni zimski dani i itekako dugo traju.

      Autor: Marko Nikolić  03.02.2019.  https://www.facebook.com/marko.nikolicUF