Ima nekih Äudnih ljudi koji ne vole sneg. Iz samo njima znanih razloga, oni trpaju na sebe majice, potkoÅ¡ulje, dukseve, koÅ¡ulje, džempere i guraju glavu u ramena Äim prolete prve pahulje ostajući u tom, krajnje nedoliÄnom položaju, sve dok ne budu sigurni da su uplovili u sigurnu luku meseca aprila. Zbog nekih, sasvim izvesno, krajnje bizarnih razloga, oni ne idu na skijanje. Sa nepoverenjem gledaju skije kao na dve daske koje sputavaju normalan hod, pancerice ih podsećaju na gvožđa koja krvniÄki stežu stopala, dok u Å¡tapovima vide obiÄne motke koje, daleko bilo, prizivaju ortopedska pomagala koja Äekaju sve one koji izazivaju zlu sudbinu.
Dobro sad, deÅ¡ava se da neko "scottove" karbonske Å¡tapove zameni za grubo obraÄ‘ene proizvode "Ruda", ali i najbezazlenija Å¡etnja do lokalne prodavnice može da se zavrÅ¡i viÅ¡enedeljnim druženjem sa artiklima ove firme. Možda bi njen prosperitet jedino zaustavilo sedenje izmeÄ‘u Äetiri zida, ali je u takvom ambijentu teÅ¡ko naći srodne duÅ¡e za ekscentriÄno lamentiranje nad prirodnom ljudskom potrebom da se juri niz zaleÄ‘ene padine.
Pritom je najmanje važno da li to radite na Jahorini gde ste se naÅ¡li u organizaciji srpske sekcije MeÄ‘unarodnog udruženja novinara skijaÅ¡a (SCIJ), koja je i ove godine, u prijatnom ambijentu "Bistrice", besprekorno funkcionisala; Kopaonika gde morate svakodnevno da prolazite pored VIP parkinga koji se zagreva kako toÄkovi vaÅ¡eg pajera ne bi dodirivali sneg; ekstravagantnom KurÅ¡eveleu, gde je nepristojno da se pojavljujete bez lacroixovog skijaÅ¡kog kompleta u kožnom koferu marke Pinel&Penel ili Tari gde se pojedine staze joÅ¡ uvek tabaju skijama sa natpisom JNA, jer se ogromni ratrak koji je nedavno kupljen u prethodnom životu borio sa viÅ¡emetarskim smetovima negde po Alpima, tako da je staze na ovoj nevelikoj planini uredno pretvarao u oranice. No, i ta skalamerija je na ovoj planini tehnoloÅ¡ki iskorak u odnosu na doba golih sajli na žiÄarama uz koje se dobijala metalna kuka sa drvenom letvom i kanapom, tako da je trebalo mnogo viÅ¡e umeÅ¡nosti, pa i sreće, da se popnete na vrh nego spustite u dolinu, ili vremena staza veÄno okrenutih prema jugu, dok su na onoj jednoj-jedinoj gde se zadržavao sneg, vlasnici eksproprijisanog imanja motkama vijali nedužne skijaÅ¡e Äije su noge bile zarobljene vezovima koji su se oslobaÄ‘ali tek ako uspete da otkoÄite onu ruÄku sa federom. SkijaÅ¡ke cipele su bile obiÄne zimske cokule sa tvrÄ‘im Ä‘onom, krplje na Å¡tapovime znak Äistog prestiža, ali to nije umanjivalo onaj karakteristiÄni doživljaj da na skijama letite po zemlji.
Možete trÄati koliko vas noge nose, ganjati bajs do pogibeljnosti i juriti na rolerima do iznemoglosti, ali nigde nećete osetiti neÅ¡to sliÄno onome kao kada se obruÅ¡ite niz strminu potpuno sigurni da će vas ritmiÄno krivudanje dovesti do sigurnog utoÄiÅ¡ta na dnu. Ni to Å¡to se prsti ponekad udrvene od hladnoće, a obrve slede, ili Å¡to vam vetar Å¡iba sneg ravno u lice, a magla spreÄava da vidite dalje od vrha nosa, ne mogu pomutiti osećaj da ste istovremeno u vazduhu i na tlu. Ima neÄeg od tog doživljaja u letaÄkim sportovima, ali tu nedostaje Ävrsta podloga; neÅ¡to sliÄno se može sresti u atletskim disciplinama, mada su tu noge previÅ¡e dugo zadržavaju na zemlji; osećaj brzine se može naći uz pomoć toÄkova, ali tu nema neposrednog odnosa sa tlom, tako da je skijanje jedini sport, razonoda, zabava, hobi, gubljenje vremena... ili-Å¡ta-god-već gde se sve to dobija u jednom paketu. I koliko god u toj, pomalo samotnjaÄkoj, raboti ne nedostaje druÅ¡tvo, poÅ¡to nije uvek lako naći nekoga kome se u usto vreme odmara, pije Äaj, jede, sunÄa, ide na crne ili crvene staze i sliÄno, desiće vam se da sretnete neke nove drage ljude koji strahovito liÄe na one stare koje ste negde pogubili tokom odrastanja, Äije su vikendice na raznoraznim planinama iste poput vaÅ¡ih, a njihovi roditelji, bez obzira na to da li žive u Sarajevu, Zagrebu ili Beogradu, kao oni Äiji su vas glasovi pratili kada ste prvi put stali na skije.
Stoga se valja strpeti dok ne proÄ‘u proleće, leto i jesen, a u vazduhu oseti onaj karakteristiÄan miris nadolazećeg snega. Do tada će vas sluÄajni susret sa skijama po ostavama uveriti da je kraj skijaÅ¡ke sezone samo jedna pauza izmeÄ‘u dva spusta, doduÅ¡e malo duža i zamornija od Äekanja da vas žiÄara odvuÄe na vrh planine, ali da se jedino tako može na pravi naÄin iskusiti beskrajna sloboda.
        Izvor: nedeljnik VREME br.1111 od 20.04.2012.  Autor: Slobodan Kostić
Â
