Poljski internet portal o skijapkim skokovima www.skijumping.pl objavio je opširan tekst o prvom srpskom skakaču na skijama, 15-godišnjem Nikoli Stevanoviću i njegovom ocu Nikoli koji ga u svemu podržava. Nikola je rođen 23.09.2019. u Smederevu i nedavno je u Međunaronoj skijaškoj federaciji FIS registrovan kao prvi i za sada jedini skakač iz Srbije.

U nastavku prenosimo preveden integralni tekst sa poljskog portala: "Serbski jedynak, czyli jak syn realizuje marzenia ojca" (Srpski sin-prvenac ili kako sin ostvaruje očeve snove):

 

 

Skijaški skokovi su na teritoriji današnje Srbije, imali su svoje „veličanstvene trenutke“ samo u vreme Jugoslavije. U to vreme Srbi su imali priliku da vide ili učestvuju u ovom sportu, medjutim skokovi nisu imali toliku popularnost ni tada osim za grupe entuzijasta. Srpski amateri nisu uspevali da se nadju u jugoslovenskoj reprezentaciji zbog Slovenaca koji su dominirali i kod kojih je ovaj sport tradicija. Nakon raspada Jugoslavije ovaj sport prestaje da postoji u ostalim republikama, sem u Sloveniji. Medjutim, zahvaljujući izvanrednom duetu oca i sina, uskoro bi u svetskim skokovima mogli po prvi put da vidimo i srpsku zastavu. Da li će do toga doći?

Srpska istorija bi trebalo da počne sa starijim predstavnikom porodice, Nenadom Stevanovićem, rodjenim u martu 1971. godine, profesorom sociologije, koji je još kao dete voleo skijanje a naročito skijaške skokove i maštao da jednog dana bude poput tadašnjih njegovih idola Primoža Ulage i Jarija Puikonena. Dečji san i fascinacija, pomogla je Nenadu kao odrasloj osobi i novinaru, da prati ovaj sport pišući za različite internet portale i medije. Deset godina i više, pratio je finalna takmičenja u letovima na Planici a jednom prilikom posle mnogobrojnih intervjua i poznanstava uspeo je i lično da se sretne sa svojim najvećim idolom Janeom Ahonenom 2011.godine.

Septembra 2003. rodio se Nikola, Nenadov sin koji je već sa 6 godina postao zainteresovan za sportsku strast svoga oca i sam je načinio svoje prve korake u tom sportu. Narednih godina na malim skijama i malim improvizovanim skakaonicama, Nikola je kroz igru i zabavu na snegu, zavoleo ovu neobičnu mogućnost da poleti, prvo metar a posle 3-4, već kao osmogodišnjak, odnosno 5-6 metara kao devetogodišnjak. Ovaj hobi ubrzo postaje ozbiljno interesovanje a prekretnicu predstavlja susret sa Matijem Hautamekijem na Planici 2012, kada se ovaj veliki finski as opraštao od aktivne karijere. Nakon završenog intervjua, Mati Hautameki dao je „blagoslov“ njegovom sinu Nikoli u vidu fotografija i autograma, kao podsticaj za treninge i usavršavanje. Godinu dana kasnije, kao rezultat tog susreta i zajedničke odluke oca i sina, Nikola ima prilike da prvi put skače na pravoj maloj skakaonici na plastici, u malom slovenačkom mestu Ljubno, gde dostiže dužine od 8 metara.
U Srbiji, pored dobrih zimskih centara kao što su Kopaonik i Stara Planina, ne postoji strategija za obnovu skijaških skokova. Pasivnost u toj sferi, učinila je da Nenad Stevanović, „uzme stvari u svoje ruke“ u želji da popularizuje voljenu skijašku disciplinu.

Iz svojih sopstvenih sredstava, uz podršku samo svojih prijatelja, izgradio je malu skakaonicu na lokalnom brdu u Kostolcu, gde njegov sin može skočiti zimi. Mala skakonica preuredjivana je da omogući skokove od 4-5 metara, sa zaletištem od deset metara. Uz sopstvena sredstva i podršku svojih prijatelja, izgradio je pored male skakaonice i trenažere gde je njegov sin mogao da skače i trenira kada snega nije bilo, posle zime. Napravio je model trenažera po sopstvenom nacrtu, koristeći sajle od 20 metara za imitaciju skoka (poput trenažera Majka Holanda), kako bi Nikola mogao da vežba balans u letu, sa simulacijom leta, a takodje i druge manje trenažere za pojedine faze skoka, kao i mali bazen koji se koristi za bezbedan skok. Srpski professor je planirao još dalje, pa je zamislio idejni projekat malih skakaonica(K-10, K-15 i K-25) za obuku budućih takmičara u ovom sportu. Nažalost, ambiciozni planovi su se sudarali sa sivom stvarnošću. Nespremnost za dogovor sa lokalnim vlastima, aktivista Srpske asocijacije i sa potencijalnim stranim investitorima, nateralo je ovog entuzijastu da ne gubi vreme već da se usmeri na obezbeđivanje odgovarajućih uslova za svog sina. Možda u budućnosti posveti ovom projektu, da ga dovede do kraja, ali je prioritet dobio eventualni Nikolin napredak i uspeh u skokovima.

Nakon fijaska u svojoj domovini, duo oca i sina počeo je ići u Sloveniju sve češće, gdje mlađi član porodice ima neuporedivo bolje mogućnosti za obuku. U septembru 2014. godine, Nikola se prvi put pojavio na lokalnim takmičenjima u Vizorama i Mislinji na malim skakaonicama. Prvog avgusta 2015. u Ljubnom, u okviru takmičenja "Pokal Flosar" na skakaonici HS24 debitovao je u zvaničnoj konkurenciji sa skokovima od 17 i 17.5 metara. Smederevski skakač tako je postao prvi Srbin u istoriji koji je dobio ovu čast da reprezentuje svoju zemlju (ranije Srbi su samo kao predstavnici Jugoslavije skakali). Dolazak dečaka iz Srbije u Sloveniju, izazvalo je pozitivno iznenađenje, pa je Nikola uskoro postao i član skakačkog kluba SSK Ljubno BTC (u kojem su ponikli Primož Pikl nekadašnji reprezentativac i Timi Zajc sadašnji mladi skakač u reprezentaciji Slovenije).To mu daje priliku da učestvuje u svim slovenačkim nacionalnim takmičenjima, osim državnog prvenstva. U narednim godinama, Nikola se polako preselio na veće skakaonice. 28. jul, 2017. tokom treninga na skakaonici K56 u Planici preskočio je 40 metara, skokom od 41,5 metara, čime se poboljšava za 1,5 metar raniji nezvanični rekord Srbije, rezultat dobijen 1949.godine od skakača Vide Černe.

Neredovna putovanja u Sloveniju (u početku u svakom slučaju ograničena samo na deo letnje sezone) i nedostatak odgovarajućih uslova u domovini otežavali su normalan napredak. Iako je Nikola postizao napredak, on nije bio u stanju da održi korak sa svojim slovenačkim vršnjacima. "Suva" obuka, rad na balansu, vežbe snage, i tehnika su se pokazala nedovoljnim. Zbog toga je srpski duo u septembru ove godine krenuo u Kranj, preselio se u nameri da se potpuno se posveti obuci. Redovno treniranje skokova, uprkos kratkom vremenu, već je donelo prve rezultate. U letnjoj sezoni na skakaonici HS 80 u Planici, Nikola Stevanović je poboljšao svoj lični rekord (a istovremeno i nacionalni nezvanični), skokom od 60 metara. Poslednjih dana, na manjoj lokaciji (HS61), redovno je skakao preko 50 metara. Nenad, koji je nedavno završio kurs, takođe poboljšava svoje veštine i dobija licencu za trenera skijaških skokova B stepena.

Srpski duo se trenutno koncentriše na srednje skakaonice (izmedju 50 i 60 metara), ali uskoro planira da trenira i na normalnim objektima (preko 70 i 90 metara). Sa mnogo većim brojem ostvarenih skokova, Nikola postiže značajan napredak, posebno u pogledu rotacije, odraza, usklađivanje tela u letu, iako, naravno, ima još mnogo posla pred sobom na razvoju tehnike. Predstojeća zima je za njega obećavajuća, ne samo zbog boljih uslova za trening, već i novih takmičenja. U decembru, Nikola će dobiti FIS kod, s kojim ima pravo da učestvuje na službenim takmičenjima međunarodnog FIS ranga. Za drugu polovinu sezone zakazan je debi u ovoj vrsti takmičenja a tačno mesto nastupa, biće odredjeno u narednim nedeljama nakon dogovora u Skijaškom Savezu Srbije.

Bez obzira na to gde će tačno Nikola Stevanović nastupiti na prvom FISovom takmičenju pod zastavom Srbije, ovo će svakako biti prava poslastica za ljubitelje skijaških skokova – da vide debitanta iz zemlje u grupi “autsajdera”. Poslednje zemlje u grupi "autsajdera", koje su se priključile skokovima organizovanim od strane FIS su Grčka i Letonija u sezoni 2012/2013.

     Izvor: www.skijumping.pl