Skijanje – nikada mi nije bilo jasno zašto su ljudi toliko zaluđeni time. Za ovih 29 godina nije me ni interesovalo ni privlačilo. Ipak sam se odlučila da probam.

Uverenja o sebi
Poslednjih par godina sam u svakodnevnom, treningu, sa iskustvom istrčanih polumaratona i maratona. Međutim, kada su u pitanju nove stvari, shvatila sam da sebe, i pored očigledne fizičke snage i kondicije, ne posmatram kao sportistu, već kao smotanog i plašljivog knjiškog moljca. Pogledala sam oko sebe, videla toliko različitih ljudi koji skijaju i koji prvi put kreću na skijanje. Ovoga puta samo osvešćenje jedne takvu činjenice bilo je dovoljno da se to uverenje otpusti.

Skijanje – predrasude
Ovde dolazim do gomile priča iz okoline o ozbiljnosti povreda na skijanju, kome se šta desilo i kako. Na to sam dodala i svoje traume nekoliko loših padova u pokušaju da naučim da vozim rolere. Dakle strah je realan i opravdan. Međutim, previdela sam nekoliko stvari, koje su bile ključne da naučim da skijam i da mi to početno iskustvo bude veoma lepo.

Kada ti neko pokaže kako
Kada je u pitanju vožnja rolera, to mi nije pokazao niko stručan za prenošenje znanja, već neko ko se toj veštini naučio od malih nogu. Meni odrasloj to očigledno nije bio najbolji način da naučim i da se oslobodim straha, tako da su roleri ostali da skupljaju prašinu iako su bile jedna od najvećih neostvarenih želja u detinjstvu.Za razliku od vožnje rolera, školu skijanja za početnike držao je vrstan skijaš i iskusan instruktor koji nas je proveo kroz sve osnovne elemente uključujući i sve sitnice koje jedan početnik ne može znati kao što je nameštanje opreme. “Odrasli nemaju privilegiju da uče kao deca, zato je važno da pratite instrukcije.”

Treba znati kako da padneš
Tako smo počeli od padanja i ustajanja,  jer je u skijanju jako važno da odmah naučiš kako da bezbedno padneš. To mi je bila neka vrsta refleksije i na sve ostale životne situacije. Nije svejedno kako padneš, prosto je izvesno da hoćeš. A kao i u životu, čim padneš jako je važno da znaš kako da što pre i što lakše ustaneš. I za to postoji tehnika i može da se nauči.

Nova veština je svet za sebe
Prva dva dana sam se borila sa novom motorikom koja je potrebna za skijanje, i koja je u mnogome nelogična u odnosu na stvari koje sam ranije radila. Strah je bio prisutan, mada sam se sa njim nosila kako tako. Užasavalo me je to što nisam RAZUMELA šta tačno treba da uradim da bih usporila i zaustavila se bez padanja. U jednom momentu me je spuštanje niz malo jaču nizbrdicu dovelo do napada panike. Čak i u nekoj brzini (koja je za iskusne skijaše smešna), ni padanje nije bilo tek tako,  jer i dalje nisam imala refleks kako šta da uradim na pravi način.

Podrška je važna
Sve je postalo mnogo, mnogo lakše uz podršku i instruktora i sjajne ekipe iz Pirota koja mi je pomogla da se spustim niz jednu plavu stazu. Oni su provalili šta nisam radila kako treba i kako da to ispravim (dakle bilo je vezano za usecanje skija u sneg, tzv plug i da je za to potrebno pritisnuti skočne zglobove na unutra, a ne samo kolena kako sam ja radila). Posle toga stvari su se drastično promenile i sve je krenulo u pravcu “sve je pitanje vežbe”. Tek tada, kada sam uspela da pronađem neku svoju zonu komfora i početne sigurnosti počela sam zaista da uživam na snegu i u svakom pokretu. Zaista je moćan doživljaj krstarenja po planini, zvuk snega pod skijanja i naravno moćnih planinskih pejzaža.

Otvoreno je novo poglavlje
Osim učenja samog skijanja, cela ova avantura pokazala mi je da mogu mnogo više nego što mislim da mogu, nego što se bojim da ne mogu i da kada postoji volja, postoji i način za ostvarenje. Ne moraš da ga znaš unapred. Nekad je dovoljno da samo kreneš i daš sve od sebe.

     Autorka:  Milana Milošević  21. februara 2018.
     Fotografija: Stefan Pejčić
     Izvor: tosamja.rs