Ministarstvo sporta i omladine Republike Srbije proglasilo je biatlon sportom od nacionalnog znaÄaja. Postoje mnogi biatlon klubovi i zaljubljenici u ovaj nordijski sport, meÄ‘utim, nemamo Biatlon centar pa samim tim izostaje finansijska i struÄna pomoć MeÄ‘unarodne biatlon unije, Evropskog fonda za razvoj i MeÄ‘unarodnog olimpijskog komiteta.
Prema zvaniÄnom izveÅ¡taju MeÄ‘unarodnog olimpijskog komiteta, biatlon je po popularnosti zimskih sportova na trećem mestu, iza hokeja i umetniÄkog klizanja. RavniÄarski biatlonac Miroslav Å egrt smatra da kod nas biatlon nije toliko popularan prevashodno zbog nepostojanja adekvatnog Biatlon centra, jer se sve svodi na improvizaciju „štapom i kanapom“ ili korišćenje biatlon centara u inostranstvu, Å¡to, sa druge strane, znatno uvećava troÅ¡kove.
Za ravniÄarske biatlonce vrlo su važni centri na Palama, u Bugarskoj i Sloveniji. Naravno biatlon je uz modernu opremu postao sport za koji sneg viÅ¡e nije neophodan, a na Eurosportu može se pratiti preko cele zime i tokom dobrog dela leta. Sve Äešće se pojavljuju i naÅ¡i takmiÄari, ali za sada, kako je to decenijama unazad definisala Milka Babović – “sa odliÄnim manjim uspehomâ€.
- Ako se nekim zimskim sportom može baviti u Vojvodini, onda su to nordijske discipline kao Å¡to su skijaÅ¡ko trÄanje ili biatlon. Ukoliko bi se pokrenula inicijativa o izgradnji Biatlon centra na FruÅ¡koj gori, otvorile bi se velike mogućnosti za finansijsku i struÄnu pomoć MeÄ‘unarodne biatlon unije, Evropskog fonda za razvoj i MeÄ‘unarodnog olimpijskog komiteta. Kao odliÄan primer može se prouÄiti nastanak sportskog centra “Pokljuka†u Sloveniji. InaÄe, prema Pravilniku Ministarstva sporta i omladine Republike Srbije biatlon je oznaÄen kao sport od nacionalnog znaÄaja – kaže Å egrt.
Sportski klub „Biatlon Novi Sad†zvaniÄno je osnovan 20. januara 2007. godine. Za sada je to, nažalost, jedini takav klub u Vojvodini. OsnivaÄ ovog kluba upravo je naÅ¡ sagovornik, koji je svojoj odliÄnoj bazi u streljarÅ¡tvu dodao i veÅ¡tinu skijaÅ¡kog trÄanja, Å¡to se kaže langlauf. Brzo je pronaÅ¡ao sledbenike u Zrenjaninu i Novom Sadu. Osim novosadskog, u Srbiji postoji joÅ¡ sedam biatlon klubova: „Zlatibor“ i „DenÄik“ sa Zlatibora, „Sjenica“, „RevuÅ¡a“ i „Jelenak“ iz Sjenice te „Policajac“ i „Lavina“ iz Beograda.
U Novom Sadu za trening na ski-rolerima koristimo asfaltirane biciklistiÄke staze na SunaÄanom keju i na Bulevaru Evrope, jer zadovoljavaju uslove bezbednosti i kvaliteta asfalta. Podloga je nova i tu nema rupa i pukotina. Za trening na usponima i padinama idemo na lokacije prema Popovici, Glavici, Zmajevcu, Grgetegu... GaÄ‘anje vežbamo na streliÅ¡tu Spensa, a iskusniji takmiÄari idu i na streliÅ¡te MK kod Kaćkog mosta – za VM kaže Miroslav Å egrt, licencirani biatlon trener i Älan predsedniÅ¡tva Biatlon saveza Srbije, Å¡ampion Srbije u streljarÅ¡tvu. Sa reprezentacijom i Biatlon savezom Srbije radi od 2008. godine i od tada naÅ¡i reprezentativci ostvaruju sve bolje rezultate. U poslednjoj trci MeÄ‘unarodne biatlon unije održanoj u Estersundu (Å vedska), krajem novembra, reprezentacija Srbije imala je tri uÄesnika. Predstavljali su nas Damir Ristić, Milanko Petrović i Edin Hodžić, koji su redom zauzeli 53, 70. i 84. mesto u konkurenciji 120 takmiÄara.
Osnovna oprema za biatlon ista je kao i za skijaÅ¡ko trÄanje, ali biatlonac nosi i puÅ¡ku. Dakle, skije za skijaÅ¡ko trÄanje (skejt stil), Å¡tapovi i cipele. Alternativa kada nema snega jesu ski-roleri koji se koriste na asfaltu ili betonu, cipele i Å¡tapovi isti su kao i za skije. Cene opreme u krugu polovno/novo/funkcionalno: ski-roleri sa vezom od 150 do 300 evra, Å¡tapovi od 20 do 200 evra, cipele koÅ¡taju od 20 do 250 a skije sa vezovima od 30 do 250 evra. Naravno, puÅ¡ka i meta su najskuplje, cena puÅ¡ke varira od 1.000 do 2.500 evra, dok je cena mete izmeÄ‘u 250 i 650 evra. Na kraju krajeva, naÅ¡ biatlonac mora neÅ¡to da obuÄe - kombinezon, rukavice i kapa mogu se nabaviti po ceni od 50 do 250 evra.
Samo na prvi pogled biatlon na ovim prostorima deluje kao neka inovacija, meÄ‘utim, u Vojvodini su se do 1990. godine održavala takmiÄenja u biatlonu. Iako trenutno ne postoje uslovi za organizaciju takmiÄenja u pokrajini, Å egrt ne odustaje od nordijske perspektive FruÅ¡ke gore. Kao struÄnjak tvrdi da postoji adekvatna lokacija na Andrevlju. Mesto nekadaÅ¡njeg streliÅ¡ta u potpunosti zadovoljava kriterijume u pogledu geografske lokacije i orijentacije u prostoru. Za sada imamo samo to Å¡to nam je priroda dala. Ono Å¡to nam nedostaje jesu ozbiljan projekat i znatna ulaganja iz viÅ¡e fondova, a za poÄetak neophodna je podrÅ¡ka lokalne i regionalne uprave, kao i prepoznavanje ekonomskog potencijala jednog takvog centra.
- Sve dok postoji entuzijazam, postojaće i jasna pozitivna perspektiva da se jednog dana održavaju i meÄ‘unarodna takmiÄenja u letnjem i zimskom biatlonu na FruÅ¡koj gori, kao i da se u dogledno vreme osnuje joÅ¡ nekoliko nordijskih biatlon klubova u pokrajini te Savez nordijskih sportova Vojvodine. Ovo je težak sport, pa ostaju samo najuporniji, ali dijamant nastaje u najtežim uslovima – uz ozbiljnost, ravnoj onoj na vatrenoj liniji, u ime ravniÄarski biatlonaca tvrdi Miroslav Å egrt.
    
    Izvor: Vojvođanski magazin
    Napisao Text: SrÄ‘an JanjuÅ¡ević, Foto: SrÄ‘an Äurić
Â
Â
