U Srbiji gotovo sva manja skijaliÅ¡ta imaju isti problem - nereÅ¡ene "imovinsko-pravne odnose", odnosno, najkraće reÄeno, korisnik zemljiÅ¡ta na prostoru na kojima postoje liftovi, a te prostore svi zovemo ski centri, je Javno preduzeće SrbijaÅ¡ume.
Srbija kao država treba ili da svakom, pa i najmanjem ski centru u zemlji da to zemljiÅ¡te, ili da se jednom za sva vremena kaže da su to SrbijaÅ¡ume i da na prostoru tih ski centara zasadimo drveće koje na tim podruÄjima, zavisno od nadmorske visine, uspeva.
Dakle, nešto je ili ski centar, ili je šuma, treće ne može da bude.
Ako su interes Srbije samo Kopaonik, Stara planina i Zlatibor, onda nema logike da postoje i manji - neuređeni ski centri. A neuređeni su iz gore pomenutog razloga.
Ako pak država Srbija nema ništa protiv da razvije i manje ski centre, onda u što kraćem mogućem roku treba svima njima dati zemljiste i mogućnost da kod ino donatora apliciraju sa projektima kako bi se samouredili. Bez državnog novca.
Možda su neki preživeli Zakon o javnim skijaliÅ¡tima, ali stroge zakone o žiÄarama i liftovima neće preživeti ako ne rade.
Mali ski centri treba da budu poligon razvoja velikih skijališta.
Ski centri ili Å¡ume. Treceg nema!
            Mladen Äurić, Majdanpek
Â
