U Srbiji ima pet nacionalnih parkova: Äerdap, FruÅ¡ka gora, Kopaonik, Å ar-planina i Tara. Upravljanje parkovima, ureÄ‘eno je tako da je za svaki osnovano posebno javno preduzeće. Svi parkovi su ukljuÄeni u EUROPARC - Evropsku Federaciju Nacionalnih parkova. Ova Federacija je usvojila 24. Maj kao Evropski dan Nacionalnih parkova, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na znaÄaj zelenih povrÅ¡ina i oÄuvanje prirode. Dan nacionalnih parkova prvi put je obeležen Å¡irom Evrope 1999. godine, a u Srbiji se obeležava od 2001. godine.
Nacionalni park Äerdap, na samoj granici s Rumunijom, najveći je nacionalni park u Srbiji i prostire se na 63.680 hektara. Nazivaju ga i reÄnim nacionalnim parkom, jer znaÄajan deo Äerdapa Äini reka Dunav.
Osnovni prirodni fenomen ovog parka koji je za nacionalni proglaÅ¡en 1974. godine, jeste Äerdapska klisura Dunava, najduža i najveća klisura probojnica u Evropi, a Äine je Äetiri manje klisure i tri kotline. Nacionalni park Äerdap naseljava preko 1.100 biljnih vrsta, preko 150 vrsta ptica, a od sisara: vidra, medved, ris, Å¡akal, divokoza, srna i jelen.
FruÅ¡ka gora, najdominantnije uzviÅ¡enje u Vojvodini, za nacionalni park proglaÅ¡ena je 1960. godine. Prostire se na povrÅ¡ini od 25.393 hektara sa zaÅ¡titnom zonom od 66.090 hektara. Floru FruÅ¡ke gore Äini oko 1.500 biljnih vrsta, meÄ‘u kojima preko 40 ima status prirodnih retkosti Srbije. Od prisutnih preko 30 vrsta orhideja, 18 vrsta je od meÄ‘unarodnog znaÄaja.
U fauni se istiÄu zaÅ¡tićene vrste insekata, 14 vrsta vodozemaca i gmizavaca na Crvenoj listi ugroženih vrsta, i oko 211 vrsta ptica, meÄ‘u kojima je 130 vrsta gnezdarica. FruÅ¡ka gora za sada je jedina taÄka u Srbiji na kojoj se nalaze aktivna gnezda orla krstaÅ¡a, najugroženije vrste sa Svetske crvene liste.
Od sisara sreću se retke vrste poput divlje maÄke, jazavca, kune zlatice i viÅ¡e vrsti slepih miÅ¡eva. Ovo podruÄje karakteriÅ¡u i brojni spomenici kulture, od kojih su najznaÄajniji 16 pravoslavnih manastira sagraÄ‘enih u periodu od 15. do 18. veka.
Nacionalni park Kopaonik zaÅ¡tićen je 1981. godine na povrÅ¡ini od 11.809 hektara, oko koje je zaÅ¡titna zona povrÅ¡ine od 19.985 hektara. U flori Kopaonika do sada je opisano viÅ¡e od 1.500 biljnih vrsta. U Nacionalnom parku živi 91 endemiÄna i 82 subendemiÄne biljne vrste.
Bogatstvo flore zauzimaju tri lokalna endemita: kopaoniÄka Äuvarkuća, kopaoniÄka ljubiÄica i panÄićeva rezuha. Na najviÅ¡im staniÅ¡tima Kopaonika živi i živorodni guÅ¡ter, koji naseljava samo najviÅ¡e planine Evrope, suri orao, planinska Å¡eva, krstokljun i druge životinjske vrste. Kopaonik je najpoznatiji ski centar Srbije.
Nacionalni park Tara povrÅ¡ine je 19.200 hektara i pokriva najveći deo istoimene planine na krajnjem zapadu Srbije. Ovo podruÄje po raznovrsnosti i oÄuvanosti ekosistema spada u najbogatija i najvrednija Å¡umska podruÄja Evrope. Ima preko 1.000 biljnih vrsta od kojih je oko 20 endemiÄnog karaktera, a meÄ‘u njima je i carica svih endemita Evrope - PanÄićeva omorika.
Padine Tare su i staniÅ¡te za preko 100 vrsta ptica i 24 vrste sisara, od kojih je 17 zasticeno kao prirodna retkost. U kanjonima Tare nalaze se mnogi tragovi praistorijske, antiÄke, rimske i vizantijske kulture.
Na krajnjem jugu Srbije, duž granice sa Makedonijom, prostire se Nacionalni park Šar-planina na površini od 39.000 hektara. Šar planina objedinjuje oko 2.000 biljnih vrsta i 20 lokalnih.
U Nacionalnom parku Å ar-planina živi 147 vrsta dnevnih leptira, 45 vrsta vodozemaca i gmizavaca, oko 200 vrsta ptica i 32 vrste sisara, Å¡to ga Äini jednim od faunistiÄki najbogatijih podruÄja Evrope.
Â
Â
Â
