Dok većina ostalih zemalja u regionu ima barem po dva reprezentativna ski-centra (Bosna Jahorinu i Bjelašnicu, Crna Gora Durmitor i Bjelasicu, Makedonija Mavrovo i Popovu šapku, Bugarska Bansko i Borovec, Rumunija Poianu Brašov i Sinaiu), u Srbiji je to do sada bio samo Kopaonik.

Jedini pravi konkurent Kopaoniku je ski-centar Brezovica na obroncima Šar planine, sa nekih 40-tak kilometara uređenih staza. Međutim, taj kompleks se nalazi na Kosovu i Metohiji, a zbog aktuelne situacije u južnoj pokrajini do njega domaći turisti retko svraćaju.

Prema procenama međunarodno relevantnih stručnjaka, Stara planina u istočnoj Srbiji je najveći neizgrađeni potencijal za zimske sportove u Evropi. No tu se situacija menja, Stara planina je tokom leta 2011 veliko gradilište i već za sezonu 2012 se očekuju novi smeštajni kapaciteti, nova gondola, još jedan četvorosed. Uz ono postojeće, Stara Planina će uz Kopaonik predstavljati onaj drugi reprezentativni ski centar u Srbiji.

Sve ostale planine nude „mršave” uslove za skijanje iako je, ruku na srce, prpteklih godina bilo značajnih ulaganja u smučarsku infrastrukturu. To se pre svega odnosi na  skijalište na zlatiborskom Torniku, ulagano je na Divčibare i u još neke centre.

Skijaški potencijali Srbije postali su česta tema političara, i njihovih obećanja. Tako se kao perspektivni centri pominju Rudnik kod Gornjeg Milanovca, Golija kod Ivanjice i drugi.
Činjenica je, međutim, da još nema skijaša na ovim planinama, a niko pouzdano ne zna da kaže kada će ih biti.