Dok hiljade turista uživaju na Kopaoniku i Zlatiboru, olimpijske planine u BiH bez sadržaja i ponude.
Hiljade domaćih i stranih turista ovog leta su posjetile planine u Srbiji, taÄnije Kopaonik i Zlatibor, ostvarile na stotine noćenja i hiljade vožnji - brojnih atrakcija (tubing, zipline, bob na Å¡inama...), pokazavÅ¡i kako ovo godiÅ¡nje doba može da znaÄi daleko viÅ¡e od posete morskoj obali.
S druge strane, nekoliko bosanskohercegovaÄkih planina nose epitet "olimpijske", Äist vazduh i istorijski fakti prate ih u svim mogućim priÄama, no ozbiljnijih ponuda za letnji turizam na njima nema. Pokoje ureÄ‘ene staze za Å¡etnju ili vožnju bicikla, posete starim selima, vrhunac su ponude na ovim mestima.
TuristiÄka organizacija Bosne i Hercegovine kaže da je zabeležen porast interesa turista za letnim turizmom na planinama, ali i priznaju da nedostaje sadržaja.
Javno poduzeće ZOI '84, koje kontrolše većinu „žica“ i sadržaja na Bjelašnici i Igmanu, trenutno se nalazi u štrajku jer zaposleni nekoliko meseci nisu dobili platu.
Ranije ove godine su takoÄ‘e Å¡trajkovali, kada su "sahranili" VuÄka, maskotu Zimskih olimpijskih igara 1984. godine u Sarajevu.
Nema nevinih za ZOI '84
Kako istiÄe bivÅ¡i direktor ove kompanije Džemal Bisić, neki od problema rada ZOI-ja '84 jesu uplitanje politike u rad firme, kao i masovno zapoÅ¡ljavanje.
"Bio sam direktor od 2002. do 2007. godine i tada je situacija bila drugaÄija, ali se previÅ¡e politike umeÅ¡alo i sve je krenulo nizbrdo. Hiljadu je razloga i krivaca za ovakvo stanje. Podneo sam ostavku jer nisam mogao da ljudima obezbedim plate. Najpribližnije objaÅ¡njenju može se reći da u ovoj celoj priÄi nema nevinih, krenuvÅ¡i od politike, zvaniÄnika, preko resornih ministarstava, pa do personalnog nivoa", kaže Bisić koji je tri decenije radio u ZOI-ju. Dodaje kako je razvoj planina i turizma u drugom planu.
"ZOI sa svojim kapacitetima ne može ni po kojem osnovu uÄestvovati u finansiranju. PreviÅ¡e se ljudi zaposlilo, previÅ¡e se poslova uradilo na naÄin koji nije najtransparentniji i to je dovelo firmu u jako teÅ¡ko stanje. Nisam siguran na Å¡ta će izaći, nisam optimista da se na ovaj naÄin može saÄuvati firma."
Takva je situacija sa kompanijom koja je nadležna za sadržaje na „olimpijskim ljepoticama“, kako se još nazivaju planine oko Sarajeva – Bjelašnica, Jahorina, Igman i Trebević.
Beleži se napredak
Iz TuristiÄke organizacije Bosne i Hercegovine ne dele pesimizam Bisića, tvrdeći kako situacija, ipak, nije loÅ¡a, kao i da je zabeležen napredak.
„Prema informacijama nekoliko receptivnih agencija i vodiÄa, potražnja za letnim turizmom na bh. planinama je porasla i beleži se sve viÅ¡e upita turista za ovim turistiÄkim proizvodom. NaroÄito se istiÄu posete Lukomiru (sve je veći broj agencija kao i udruženja graÄ‘ana koji nude ugovoreni prevoz ili planinarenje do Lukomira iz Umoljana)“, navode iz ovog udruženja.
Pored posete Lukomiru, selu na Bjelašnici gde je kao da je vreme stalo, u porastu je i planinski biciklizam.
„Vidljivost ovog proizvoda, odnosno destinacije je znatno povećana i proglaÅ¡enjem za jednu od top destinacija za avanturistiÄki turizam od strane National Geographic Travelera“, kažu.
Kada je rijeÄ o Trebeviću, brojni strani turisti su zainteresirani za posetu bob-stazi na ovoj planini, a turisti se raspituju i Å¡ta je sa nekad popularnom žiÄarom, kojom se moglo za kratko vreme, uz prelep panoramski pogled, stići iz starog dela grada na vrh planine.
Iz Udruženja napominju da je takođe problem i nepovezanost dve planinske ljepotice - Jahorine i Bjelašnice, koje su ujedno i najpopularnije destinacije Sarajlija u vreme vikenda.
Ako već javni sektor nije uradio i ne radi ni sada dovoljno na promociji planinskog turizma, onda se može najviše nade polagati u privatni sektor.
U zadnje vreme poboljÅ¡ali su se smeÅ¡tajni kapaciteti na planinama, a privatnici u Äijoj se ponudi nalaze, rade na reklamiranju svog posla.
PoboljÅ¡ana usluga, modernije varijante uz pristojan smÅ¡taj, rezultirali su većim brojem noćenja u prirodi, naroÄito vikendima.
Srbija: Razvoj iz godine u godinu
Primer uspeÅ¡nog rada na planinama, ljudi iz BiH ne trebaju daleko tražiti, dovoljno je pogledati kako se to radi u susednoj Srbiji. Kopaonik i Zlatibor imaju visok renome kada je reÄ o zimskom turizmu, ali i letnji dobija na zamahu.
„Letnja sezona se na srpskim planinama razvija iz godine u godinu. Izgradnjom brojnih sportskih i adrenalinskih sadržaja, Kopaonik i Tornik na Zlatiboru sada, pored veoma uspeÅ¡nih zimskih sezona, rade punom parom i tokom leta. Ideja SkijaliÅ¡ta Srbije je upravo ta, da planine tokom cele godine rade, da privlaÄe turiste i da se na taj naÄin podstakne privreda zemlje“, kazala je za Al Jazeeru Ana Jovanović, viÅ¡i saradnik za odnose sa javnošću SkijaliÅ¡ta Srbije.
„Aktivan odmor koji nudimo u planinskim centrima predstavlja zajedniÄku aktivnost cele porodice. Sadržaji poput planinskog biciklizma, peÅ¡aÄkih tura, panoramske vožnje žiÄarom su idealna vrsta rekreacije i odliÄno provedeno vreme na planinskom vazduhu.“
Kopaonik i Tornik na Zlatiboru, osim klasiÄnih, nude i drugaÄije vidove zabave poput boba na Å¡inama, zip-linea ('prelet', uz pomoć sajle, sa jedne strane na drugu) i tubing staze (spuÅ¡tanje na velikim gumama niz specijalnu podlogu), mini-golf terena i multifunkcionalnih terena za mnoge sportove.
Ana Jovanović navodi kako su Skijališta Srbije u proteklom periodu mnogo toga uradila kako bi letnji turizam zaživeo na planinama.
„SkijaliÅ¡ta Srbije aktivno rade na unapreÄ‘enju turistiÄke ponude srpskih planina, pa je tako za dve godine izgraÄ‘eno oko 30 kilometara biciklistiÄkih ruta na Kopaoniku i Torniku. Bob na Å¡inama, zip lajn i tjubing staza su sadržaji koji mogu da se koriste tokom cele godine i privlaÄe veliku pažnju gostiju. Od ove sezone na Kopaoniku napravljena je posebna staza, dužine 1,5 kilometara za vožnju specijalnih planinskih vozila – mountain cartova“, kazala je te dodala kako je ovo „samo poÄetak razvoja letnjeg turizma na planinama“.
Cifre govore
Da se dobro radi na Kopaoniku i Zlatiboru pokazuju cifre od preko 20.000 vožnji, a treba imati u vidu da je ovo tek druga godina rada ski-centara tokom leta.
„Ove godine interesovanje za Kopaonik je znatno veće, a to pokazuje i broj vožnji tokom jednog dana. ViÅ¡e od 1.500 vožnji na sadržajima SkijaliÅ¡ta Srbije zabeleženo je u toku samo jednog dana na Kopaoniku. Bob na Å¡inama, koji je pre dve nedelje puÅ¡ten na Torniku, izazvao je veliko interesovanje turista. Sezona u ova dva centra joÅ¡ uvek traje i oÄekujemo da ćemo premaÅ¡iti proÅ¡logodiÅ¡nju cifru“, govori Jovanović.
SkijaliÅ¡ta Srbije imaju velike planove jer, kako kažu, „do sada je u svesti srpskog turiste, kada se pomene leto, bilo iskljuÄivo more, a sada se situacija polako menja“.
„Ideja nam je da planine u Srbiji budu zanimljivije i privlaÄnije od drugih turistiÄkih destinacija, uz brojne mogućnosti i aktivnosti. Ono Å¡to mi nudimo jeste aktivan odmor na viÅ¡oj nadmorskoj visini, uz prijatne temperature i zanimljive sadržaje“, zakljuÄuje Jovanović.
PRIPREME ZA ZIMSKU SEZONU
Dok je letnja sezona u toku, traje i realizacija projekata vezanih za zimski turizam.
„U toku je realizacija dva velika projekta. Trenutno se na Kopaoniku grade dve Å¡estosedne žiÄare na lokacijama KrÄmar i Gvozdac. Ovo su, prema reÄima skijaÅ¡a i bordera, dve najatraktivnije staze na planini, pa će ih ove sezone doÄekati dve žiÄare, modeli poslednje generacije, sa haubama i grejaÄima na sediÅ¡tima. Pored toga, radimo i produženje staze Gvozdac, a radi se i proÅ¡irenje joÅ¡ tri najfrekventnijih staza na skijaliÅ¡tu“, kaže Jovanović iz SkijaliÅ¡ta Srbije.
    Piše: Ibrahim Sofić
   Izvor: ALJAZEERA Balkans
