Ako je neko trapav na snegu, i ne samo na snegu, to sam ja. Potsećam na žene koje obuju visoke pete, pa hodaju kao po jajima., ili ono “planinski hod”.  Panično se bojim da se ne okliznam.

Svi mi se smeju, govore da se prenemažem i pravim interesantna. Ako, ako, samo neka pričaju…

Jedan Tip,  koji doduše nije prvak sveta u skijanju, ali kako on kaže, samo zato što nije hteo, obukao se fensi i počeo da izvodi bravura po snegu, sve neki stilovi boli glava. Mogla sam da pridavim sve one ženskice koje su ga gledale kao da je božanstvo. Trt, Milojko, skijaški trener… baš je faca… I nije mi stalo…
Ali…
Ma, samo što nisam umrla od ljubomore, ja trapava trapavica, a one mlade vrtiguze… Proključala sam, skoro da se sav sneg otopio, mogla sam da upropastim sezonu.  Sneg se nije otopio, ni ja.

      -Idem i ja!
      -Gde ćeš? Ti se bojiš, polomićeš se.
      -Idem, iznajmi mi opremu.

Kad brže dodje, mislila sam još jedan dan života.
One blesave cipelčine, umreću, definitivno ću umreti. Stojim kao tvrdoglava mazga, polusavijenih kolena (gledala u Kranju), razmaknute noge (hvatam ravnotežu, možda poslednji put u životu)
Blista onaj sneg, provalija kilometarska, što nisam sad na Havajima?
Borovi mirišu,
Jele se savile pod teretom snega,
Tišina
Mir
Blaga padina pred mojim očima
Lepo
Stvarno lepo
Nekako svečano!

Osećam oči na ledjima koje me ispitivački bodu, a u meni: biti ili ne biti
      -Možeš da odustaneš
      -Meni kažeš?
      -Ne, Kraljeviću Marku. Idemo na čaj.

Kad pomenu onaj čaj, meni se smrknu, otisnuh se. Kako? Ne znam. Znam samo da je mira i tišine nestalo, sve je počelo da juri, 1000km na sat, pravo na drvo, jedno, jedino na celoj padini. Ko li ga postavi tu?
Znala sam da nešto treba da uradim, samo nisam znala šta. I… osetila sam adrenalin… zatvorila sam oči… bilo je divno…
Tras-bum
Udarac
Otvaram oči… u snegu sam… drvo je čitavo. Ne smem da se pomerim. Šta li sam polomila? Mrdam ruke… ništa… noge… Šta je ovo?

Postala sam stonoga. Umrla sam, i postala stonoga…
      -AnaM… ti si načisto šašava… ubićeš me…

Gledam kao tele u šarena vrata.
Od kud on tu?
Moj spasilac, to mu valjda ide u rok službe, sjurio se da me skrene, napravio fintu i završili oboje u snegu. Ja trapavica ostala čitava, a on siroče,virtuoz na snegu,  ima langetu. Pročiće za dvadesetak dana, a za to vreme, može da popije hektolitra čaja.

        Ana M.
www.blogoye.org/anaM/55786/SKIJANJE.html