Katarina Vit je tih februarskih dana 1988. očaravala svet suptilnom interpretacijom umjetničkog klizanja, britki i koncentrisani Mati Nikenen nije dao nikome ispred sebe na maloj i velikoj skakaonici, razbijač Alberto Tomba spuštajući se niz stazu Nakiska ugrabio je zlata u slalomu i veleslalomu... Ali pr(a)va zvezda XV Zimskih olimpijskih igara u Kalgariju nisu bili oni, već Majkl „Edi“ Edvards, zvani Orao.


Izvor: fosmedia.me    20.02.2018.
Autor: Branko Krivokapić

Britanski ski skakač prigrabio je slavu ne sjajnim izvedbama, harizmom i medaljama, već time što je bio nezamislivo – loš! Ostaće upamćen kao najgori zimski olimpijac u istoriji – i na 90-metarskoj i na 120-metarskoj skakaonici bio je ubjedljivo posljednji, ali se njegov nastup, sa druge strane, može tumačiti i kao pobeda pravog olimpijskog duha.

Orao? Više sam noj!
Sa Edijem Orlom Edvardsom ljubitelji Mućki su došli na svoje. Izgledalo je kao da se neki srednjovječni Delbojev drugar zapio u Raginoj glavi i pod misterioznim okolnostima završio na zaletištu za ski skokove.
 
Od svih mogućih preduslova i talenata neophodnih za skakanje, imao je jedan jedini – dobru volju.

Pojavio se pravo niotkuda 14. februara 1988. u Kalgariju, nisko prizemljio sa 90-metarske skakaonice (skočio svega 59 metara, 16 manje od pretposljednjeg, a 34,5 manje od pobjednika Nikenena) i bio ubjedljivo posljednji, zaradivši nadimak Orao i – popularnost.
Pri tom, djelovalo je kao da skače pod prisilom, preplašen, a svaki doskok slavio je kao podvig.
Devet dana kasnije, bio je na svom nivou – na velikoj skakaonici, doskočio je do 71 i 67 metara. Šampion Nikenen – 118,5 i 107 metara.

„Edi je ski padač, ne ski skakač“ – komentarisali su mediji, ali je u kanadskom zimskom centru neočekivano zavladala „edimanija“. Ostaće upamćeno da je u olimpijskom selu bio rekorder po broju datih intervjua.
„Bio sam običan moler koji radi sa svojim ocem i zarađuje pet-šest stotina funti godišnje i koji povremeno odlazi na kontinent da skija. Odjednom, nakon Kalgarija, postao sam Edi Orao, i bukvalno nisam mogao otvoriti kućna vrata od navale obožavalaca. Nakon toga sam zarađivao deset hiljada funti po satu samo da bih otvorio neki šoping centar ili golf teren“ – prisjeća se Edi zlatnih, orlovskih vremena.

Jednom su ga pitali da li se plaši skakanja.
„Naravno. Uvijek postoji šansa da moj sljedeći skok bude ujedno i posljednji.“

Možda baš zbog toga, 25-godišnjak iz Čeltenama je u Kalgariju bio popularniji od trostrukog olimpijskog pobjednika Matija Nikenena.
Obični ljudi su prepoznali sebe – izrazito kratkovid, sa naočarima, pivskim stomačićem i nimalo atletskom linijom, Edi je imao 82 kilograma, desetak kilograma više od sljedećeg najtežeg kolege. On nije bio sportski superheroj: on je bio jedan od nas.
 
Čovjek koji nam je postavio ogledalo.
„Želio bih da kažem da sam letio kao orao. Ipak, vjerovatno je bliže istini da sam letio ka noj.“
Zanimljiva je priča i o nastanku legende.
„Počeo sam nastupajući u slalomu, potom i u veleslalomu i spustu. Ipak, skijanje je veoma skup sport. Kada sam boravio u Americi pratio sam skijaške skokove i zainteresovao se. Britanija ima dosta skijaša, nordijaca, bijatlonaca, ali nikada nije imala ski skakača. Pomislio sam: 'Bože, ako uspem da doskočim, a da ne polomim sve kosti, možda ću biti u stanju da nešto učinim'. Dve godine kasnije postao sam prvi Britanac ski skakač na Olimpijskim igrama.“
 
Ostaće nezaboravna scena sa zatvaranja ZOI u Kalgariju.
Predsjednik Organizacionog odbora Frenk King se u završnom govoru obratio takmičarima riječima: „Neki od vas su osvajali zlata, neki rušili rekorde, a neki su se vinuli kao orlovi“, na šta je 100 hiljada gledalaca počelo da skandira Ediju.
Bila je to i labudova pjesma jednog orla, koga su pravila – zbog njega donešena – spriječila da ikada više uzleti...
Ostala je priča o moleru koji je sanjao da postane olimpijac, i kome su se snovi čarobnim štapićem premetnuli u javu.

Od bankrota do filma
Kao odgovor na „edimaniju“, Međunarodni olimpijski komitet 1990. uveo je takozvano „Pravilo orla“ prema kome kandidat za nastup na Olimpijskim igrama može da bude „samo sportista koji ima najmanje 30 odsto plasmana među najboljih 50“.
Time je Edi Edvards zauvijek uklonjen sa olimpijskim zaletišta, iako je probao da se pojavi na Igrama 1992, 1994. i 1998. godine.
 
Dobro pamtite krilaticu Delboja, junaka Mućki, toliko puta izgovorenu: „Sedeće godine u ovo doba biću milioner.“
Ediju je malo nedostajalo da je pretvori u stvarnost: po sopstvenom priznanju, u godini Kalgarija zahvaljujući popularnosti zaradio je 700.000 funti.
Nisu mu potrajale. Dvije godine kasnije, Orlu su u finansijskom smislu iščupana krila, a sav novac koji je zaradio se istopio poput lanjskog snega.
Okrenuo se knjizi, završio studije prava, bavio se raznoraznim poslovima, oženio i razveo, dobio dve ćerke...
 
I početkom 2016. dočekao da se o njemu snimi film „Edi Orao“.
„Mediji su me prikazivali kao klovna. Film je dobar jer ljudima pokazuje koliko mi je trebalo da se pojavim na Olimpijskim igrama. Za mene je samo učešće bilo kao da sam osvojio zlatnu medalju.“

Velika Britanija je na novog predstavnika u ski skokovima čekala do 2002. godine, kada je Glin Pedersen osvojio 43. mjesto na maloj i 48. mjesto na velikoj skakaonici. Otada, Ostrvo apstinira.

Bez obzira na sve rezultate, Majkl “Edi Orao” Edvards je sigurno jedna od najvećih legendi Ski skokova i osoba koja su gotovo svi voleli, jer je dokazao da i običan čovek može da se izbori za učešče na najvećoj sportskoj smotri i stekne globalnu popularnost.

Galerija slika

Srodne strane

Aleksandar Šuki Milenković

U istoriji jugoslovenskog i srpskog sporta, Aleksandar Milenković ostaće trajno zabeležen kao najveći svestrani sportista u regionu. Najinteresantniji podatak u njegovoj biografiji je...

Velike legende belih staza

Teško je porediti različite periode vremena, kao i alpsko skijanje danas i pre 40 godina. Ne samo da se razlikuje u broju...

Boris Strel

    *Jedan od najboljih smučara bivše Jugoslavije*     Boris Strel, poznati slovenački skijaš, rođen je 20.oktobra 1959. u Žirehu. Igru, druženje sa...

Bojan Križaj

*Meni je Juga ostala kao i pre*      Skijao sam u vreme zajedničke države i ponosan sam na to. Moja generacija je...

Jure Franko

*     Jedna trka menja sve*      Većina onih koji su se našli među legendama zimskih olimpijskih igara su na listama najvećih u...

Ingemar Stenmark

Više od petnaestak sezona je “penzioner”, ali pred svaku sezonu u skijaškim krugovima nezaobilazna je tema. Ingemara Stenmarka, tihog kralja snežnih padina...

Janica Kostelić

     *Jedna od najboljih ikada*      Kod muškaraca na Olimpijskim igrama u Vankuveru osetiće se odsustvo Hermana Majera, a kod žena takav slučaj...

Petar Popangelov

*Petar Popangelov* (Петър Попангелов) je prvi bugarski skijaš koji je dospeo u svetsku skijašku elitu. Rođen je 31. Januara 1959 u Samokovu,...

Alberto Tomba

     Alberto Tomba (rođen 19. decembra 1966) je čuveni italijanski alpski skijaš. U svojoj bogatoj karijeri osvojio je 5 olimpijskih medalja, od...

Kjetil Andre Omot

     *Najtrofejniji skijaš Olimpijskih igara*      Sa osam medalja Norvežanin Ćetil Andre Omot je najtrofejniji takmičar u alpskom skijanju na Olimpijskim igrama u...

Hermann Maier

     Roditelji Hermana Maiera imali su svoju ski skolu u Flachau, Austria, gdje je Herman poceo da se takmici vec u petoj...

Marc Girardelli

Alpska skijaska legenda Marc Girardelli je 18. jula 2013. proslavio 50. rođendan. U svojoj zaista uspešnoj karijeri osvojio je deset medalja na...

Ole Einar Björndalen - Najuspešniji biatlonac svih vremena

Ole Ejnar Bjerndalen (Ole Einar Björndalen) je norveški sportista i najuspešniji biatlonac svih vremena. Na Olimpijskim igrama u Sociju 2014., "kralj bijatlona" Bjerndalen...

Mati Nikenen - Tužan kraj legende

*Matti Ensio Nykänen* (17 July 1963 – 4 February 2019) Mati Nikenen - legendarni Finac tada je bio apsolutni gospodar skakaonica. Četvrostruki...

Andreas Goldberger – Jugosloven na nekoliko dana

Te 1997. godine, Andreas Goldberger već je bio trostruki pobednik Svetskog kupa, dvostruki pobednik Novogodišnje turneje, Svetski šampion u ski letovima i...

Katarina Vit - Princeza na ledu

Pored toga što su za nju tvrdili da je klizačica sa najboljom tehnikom, što su je smatrali fizički najpripremljenijom, mnogi su u...

Dubravka Marković - Pankerka na skijama

Ćerka poznatih roditelja maštala je o karijeri rok pevačice, trenirala plivanje i gimnastiku, proslavila se kao radio i TV voditeljka. Ipak, posebno...