Hermann Maier

     Roditelji Hermana Maiera imali su svoju ski skolu u Flachau, Austria, gdje je Herman poceo da se takmici vec u petoj godini.
     Kad je imao petnaest, nesrazmeran rast ga je prisilio da privremeno napusti bavljenje sportom i da radi kao slagac cigli.
     Za Austrijsku reprezentaciju je poceo nastupati na medjunarodnom planu, 1996. godine i to odmah sa velikim uspehom. Kvalifikovao se za nastup na ZOI u Naganu 1988. godine u cetri discipline.

     Tokom voznje Spusta izgubio je kontrolu na skijama i doziveo spektakularan pad, leteci vise od 100 metara kroz vazduh te proletio kroz dva reda zastitnih mreza prije nego se zaustavio.

     Iznenadjujuce je da je prezivio ovakav pad bez velikih povreda i da se samo tri dana kasnije takmicio u Super G i osvojio zlatnu medalju. Tri dana kasnije opet je osvojio zlatnu medalju i u Veleslalomu.

     Tokom sezone Svetskog Kupa 2000 – 2001., Majer je izjednacio muski rekord u osvojenim medaljama tokum jedne sezone WC, osvojivsi 13 medalja.

     Povrijedivsi se na motoru, odustao je od nastupa na ZOI u Salt Lake City-u, 2002. godine.

     Potvrdjujuci istinitost svog nadimka, “Terminator”, na ZOI 2006. u Torinu, Italija, ne samo da je nastupio u dresu svoje zemlje vec je osvojio dve medalje: srebrenu u Super G i bronzanu u Veleslalomu.

Ostvareni rezultati:

    Tri puta Svetski šampion
    Dve Olimpijske pobede
    Četiri puta ukupni pobednik FIS Svetskog kupa
    50 pobeda u FIS Svetskom kupu

      Izvor: http://bihski.com      Autor: Vlatko Slokar

------------------------

Herman Majer - Herminator

Herman “Herminator” Majer je jedan je od najboljih svetskih skijaša svih vremena. Specijalnost su mu bile brzinske discipline, a zahvaljujući svojim sjajnim rezultatima izborio se za svoje mesto među legendama alpskog skijanja, uz rame Žan Klod Kiliju, Albertu Tombi, Ingemaru Stenmarku…
Iako je tek 1996. godine u 23. godini života uspeo da se izbori za mesto u austrijskom nacionalnom timu, to ga nije sprečilo da od tada bude nezaustavljiv. Ubrzo pošto je izborio mesto u austrijskom ski timu zabeležio je svoju prvu pobedu u Svetskom kupu, na trci superveleslaloma u Garmišu, da bi potpuno zablistao 1998. godine. Na zimskim Olimpijskim igrama u Naganu 1998. godine. Već na prvom takmičenju u Naganu na spust trci, imao je težak pad pre kog je leteo više od 100 metara i probio dve zaštitne ograde.

Iz tog pada uspeo je da izađe bez ozbiljnih povreda i vrati se na stazu samo tri dana kasnije i osvojio zlatnu medalju u superveleslalomu. Ipak, tu nije bio kraj fantastičnim rezultatima Majera u Naganu, jer je tri dana posle toga osvojio zlato i u veleslalomu. Iste godine sjajnu formu Majer je krunisao i trijumfom u generalnom poretku Svetskog kupa, kao i osvajanjem malih Kristalnih globusa u veleslalomu i superveleslalomu. Sledeće godine je dominirao u brzim disciplinama, osvojio je male Kristalne globuse u spustu i superveleslalomu, da bi dominaciju potvrdio i na Svetskom prvenstvu u Veilu osvajanjem dve zlatne medalje.

Sjajan je bio 2000. i 2001. godine, vladao je svetskim kupom i važio je za velikog favorita pred zimske Olimpijske igre u Solt Lejk Sitiju. Nažalost, u avgustu 2001. godine imao je tešku saobraćajnu nesreću kada je vraćajući se kući sa treninga motorom udario u automobil. Ta nesreća ga je sprečila da učestvuje u Solt Lejk Sitiju, a delovalo je tad da će ta saobraćajna nesreća i da okonča njegovu karijeru. Doktori su čak hteli da mu amputiraju stopalo, ali je Majer to odbio i podvrgao se rekonstruktivnoj operaciji. Iako su mnogi verovali da je njegova karijera završena, on je dokazao da je dostojan svog nadimka “Herminator” i vratio se na stazu u januaru 2003. godine u švajcarskom Adelbodenu. Samo dve nedelje kasnije šokirao je sve neverovatnom pobedom u superveleslalomu održanom u austrijskom Kicbilu, a naredne godine je osvojio i svoj četvrti veliki Kristalni globus.

U oktobru 2005. godine pobedio je na veleslalom trci u Zeldenu, što je bila njegova 51. pobeda u Svetskom kupu. Tom pobedom je postao drugi skijaš svih vremena po broju pobeda u Svetskom kupu, iza legendarnog Ingemara Stenmarka. Povratak na zimske Olimpijske igre usledio je u Torinu gde je nastavio niz osvajanja medalja, srebrne u superveleslalomu i bronzane u veleslalomu. Ispostaviće se da su to bili poslednji veliki rezultati u karijeri legendarnog “Herminarora”.

Herman Majer je u svojoj četrnaestogodišnjoj karijeri trijumfovao na 54 trke svetskog kupa, osvojio je čak 11 Kristalnih globusa u svetskom kupu i to četiri velika za trijumf u generalnom plasmanu, dva mala u spustu, pet malih za najboljeg u plasmanu superveleslaloma i tri mala Kristalna globusa za trijumf u veleslalomu. Dve zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju Majer je osvojio na zimskim Olimpijskim igrama, a tri zlatne, dve srebrne i jednu bronzanu na šampionatima sveta. Zbog svoje često i peviše riskantne vožnje bio je ljubimac ljubitelja skijanja širom sveta, a čini se da ga je saobraćajna nesreća sprečila da ostvari još impresivnije rezultate, ali je svakako Herman “Herminator” Majer jedna od najvećih legendi zimskih sportova.
Related Post

Izvor: sportskasecanja.com

--------------------------

Herman Majer – Stravičan pad u Naganu i bajkovit povratak na stazu

Bio je to jedan od najjezivijih padova u istoriji zimskih sportova. Bio je to pad posle koga su mnogi verovali da je ne samo karijera Hermana Majera ugrožena već na samom njenom početku, nego da popularnog Herminatora čeka teška životna bitka i dugi proces oporavka. Ipak, na svu sreću sve prognoze su bile pogrešne, a Majer se na stazu vratio na bajkovit način mnogo brže nego što je to bilo ko očekivao.

13. februara 1998. godine nova velika zvezda austrijskog skijanja Herman Majer debitovao je na zimskim Olimpijskim igrama. Sa startnim brojem četiri na dresu krenuo je da „leti“ vrlo zahtevnom spustaškom stazom u Naganu. Majer je već na startu imao odlično vreme, a onda šok! Na jednom naizgled potpuno običnom i ne toliko teškom delu staze, Herman pravi grešku posle koje gubi kontrolu nad skijama i biva katapultiran. Usledio je njegov stravičan let od tridesetak metara i teško prizimljenje na glavu i levo rame, posle koga se “Herminator” još jednom odbija od zemlje i pri velikoj brzini probija obe zaštitne mreže i zaustavlja se tek nekoliko desetina metara dalje na neobeleženom delu staze, gde se već nalazio i malo dublji sneg.

Majer je pao pri brzini od oko 100 kilometara na sat, što je bilo i više nego dovoljno da se mnogi uplaše i pomisle da takav pad ne može proći bez stravičnih posledica. Ipak, posle nekoliko trenutaka zastrašujuće tišine, Herman Majer se polako pridizao i posle nekoliko vremena uspeo sam da ustane i da odšeta sa olimpijske staze u Naganu.

Mediji su pisali posle trke da je to bio najstravičniji pad u istoriji zimskih Olimpijskih igara, ali pravi šok za sve ljubitelje skijanja usledio je nekoliko danas kasnije, kada su saznali da se ime Hermana Majera nalazi na startnoj listi olimpijskog superveleslaloma. I ne samo da je nastupio u superveleslalomu, već je uspeo i da osvoji zlatnu medalju i to samo nekoliko desetina sati posle pada za koji su mnogi verovali da mu je ugrozio život. Majer se tu nije zaustavio, već je do kraja Igara osvojio zlato i u veleslalomu, što je oduševelo sportski svet, ali i novinare čuvenog “Sports Illustreted”-a, koji su njegovu sliku stavili na naslovnicu svog izdanja i zbog samog brzog povratka na stazu posle užasnog pada proglasili ga za najvećeg heroja Igara u Naganu.

„Nisam još odgledao snimak svog pada, mislim da nije dobro da ga pogledam. Strah me da vidim kako je to izgledalo. Pre Igara bio sam favorit u četiri discipline i zbog toga sam trpeo puno pritiska. Posle pada na glavu u spustu sve je bilo bolje, pritisak je nestao, pa sam uspeo da pobedim u superveleslalomu i u veleslalomu.” – pomalo i šaljivo je po završetku Igara u Naganu opisao Herman Majer svoje prvo učešće na najevećoj sportskoj smotri. “On je uvek pratio svoje instinkte, sjajno je za skijanje što ima jednog takvog momka.” – rekao je legendarni Alberto Tomba za Hermana Majera po završetku Igara u Naganu.

Kako je izgledao jedan od najjezivijih padova u istoriji skijanja, posle koga je na sreću Herman Majer ostao nepovređen, ali se i šampionski vratio na stazu samo nekoliko dana kasnije i postao olimpijski šampion, možete se podsetiti na snimku koji je pred vama.

Izvor: sportskasecanja.com

&amp;amp;lt;/p&amp;amp;gt; &amp;amp;lt;p style="text-align: center;" mce_style="text-align: center;"&amp;amp;gt;&amp;amp;lt;i&amp;amp;gt;&amp;amp;lt;b&amp;amp;gt;&amp;amp;lt;i&amp;amp;gt;&amp;amp;lt;b&amp;amp;gt; &amp;amp;lt;br/&amp;amp;gt;&amp;amp;lt;/b&amp;amp;gt;&amp;amp;lt;/i&amp;amp;gt;&amp;amp;lt;/b&amp;amp;gt;&amp;amp;lt;/i&amp;amp;gt;&amp;amp;lt;/p&amp;amp;gt;