Srbija 2006 - Žičare bez granica

Istorija Istorija skijanja u Srbiji Srbija 2006 - San o zimovanju

Srbija 2006 - San o zimovanju

Kopaonik je konačno razminiran. Ako ne računamo cene piva i ski-pasa. Legenda mitske planine Srećko zvani Kavurma, kandidat za Jetija poreklom iz Raške, koji može da pronađe slobodan apartman čak i ako bi se sva Srbija s pokrajinama, uključujući i podanike Ujedinjenog Kraljevstva, odjednom našla na nadmorskoj visini od 2.000 metara, javlja da je 40 dana asistirao pešadincima hrvatske firme dok su na "srpskom Kilimandžaru" pokupili preostale kasetne bombe koje su na ski-staze istresli Ameri. Možda će retki heroji na skijama ove zime potražiti nove izazove i krenuti u istraživanje Stare planine, Meke svetskog turizma u najavi, koju će, prema investicionim i ostalim predizbornim planovima, da zatrpa lavina od mnogo miliona evra.

Ne računajući istraživanja po tajnovitim vrletima istočne Srbije, ili držanje kasetnih mina u rukama na Pančićevom vrhu, gde caruju magle, ledeni vetrovi, tajkuni na motornim sankama bez vozačke dozvole, zli ugostitelji , najekstremniji sport ove tranziciono-istorijsko-izborne zime okupane suncem biće – odlazak na planinu. Kopaonik, Zlatibor, Divčibare, Jahorina, ili patriotski odmor na padinama Brezovice biće nedostupni ogromnoj većini Srba i pripadnika ostalih etničkih zajednica. Naravno, postoje četvoročlane porodice koje su u stanju da ostvare taj podvig, bez uloge statista u epsko-kamatnom ciklusu pod nazivom "praznični keš kredit", koji je moguće vratiti tek u januaru 3007. godine, ali njima ova sonetna ispovest ionako neće biti interesantna.

Za "sirotinjsku" zabavu, skromni smeštaj i grickanje grisina, za sedam dana na Kopaoniku potrebno je poneti bar 2.500 evra. Mnogo više od 4.000 evrića neophodno je za luksuzno zimovanje: apartman u "Grandu", najbolja ski-oprema, iznajmljivanje motornih sanki, ishrana u najboljim restoranima. Gledaćemo snežni košmar u kome se odvija bergmanovska drama osiromašenih Srba koji bi da skijaju i prave Sneška Belića. Zima vlada u našim džepovima, kao što je sibirski pusto i u većini frižidera.

Ako je letovanje omiljeni nacionalni hobi, koji najbolje definiše populističko-suicidna mantra "Šta košta da košta" – zimovanja u planinskim centrima ipak su elitističko nasleđe, ukoliko izuzmemo odlazak kod babe i dede na selo gde snežne nanose raščišćavaju traktori, a namirnice stižu humanitarnom akcijom "pomoć iz vazduha".

Ipak, zadrti skijaši su čudna i retka vrsta. Oni ni po koju cenu ne propuštaju da sedam dana provedu na snegu. Ova vrsta kuka na svoje nesrećno detinjstvo dok kuva supu iz kesice i jede zalihe narezaka prošvercovanih iz Beograda, kune najskuplji čaj u Evropi i namerava svake sezone da gospodu iz privatnih apartmana, dežurne lekare i vlasnike kafića prijavi Specijalnom sudu. Deca uništene srednje klase se ne predaju. Sve dok je lakog keša, moj Marko će na Kop da skija na rate.

Jedna od skijaških socioloških teorija nas vraća u početke devedesetih, kada prvi srpski novobogataši nisu smeli da odlaze u zimske mondenske centre po svetu, što zbog poternica Interpola, što zbog čuvenog spiska američke administracije o zabrani ulaska u SAD. I, kuda su mogli da odu petrolejski i "marlboro" heroji, koji su načuli da i skije s vezovima mogu biti firmirane. Na Avalu ili možda na snežne i strme padine Kosmaja? Kopaonik, prelepa, divlja planina, bila je idealni krajolik za prikazivanje skupe skijaške opreme, novih "bembara", s lažnim brojem motora, i mladih lepotica koje su u to vreme prvi put čule za reč – "silikon" – misleći da je zapravo reč o nadimku misterioznog vlasnika fabrike čipova iz Kalifornije. Kopaonik je bio jedan od prvih belih poligona na kome su se raspoznavali znaci nepravedne preraspodele društvenog bogatstva. Sirotinja je ostala u podnožju. Ni sankanje na Zvezdari nije sramota.

Eksponenti nove klase i na Kopu sklapaju poslove. Žene skijaju ili nabacuju boju u ležaljkama, dok paparaci tragaju za prerušenom pevaljkom koju će jedan od novih junaka privatizacije posaditi na zadnje sedište motornih sanki i odvesti u apartmansku, svetlu budućnost.

Na internetu instruktor skijanja iz Sent Morica poručuje:

– Dosta mi je ovdašnjeg perfekcionizma i prepariranih staza. Željan sam divljih balkanskih avantura i ludačkog provoda uz turbo folk. Nameravam zato da prvi put posetim slavni Kop.

Dođi, brate. Samo pazi na konobare. Za dve nedelje, dve nove četvorosedne žičare na ski-stazama "Duboka jedan" i "Duboka dva" biće puštene u rad. Kop će postati najmoćniji ski-centar u Evropi, sa kapacitetom žičara od 27.500 skijaša na sat. Najavljuje se i masovni dolazak engleskih turista. Čak i ako se među njima prošvercuje huligan, neće smeti ni da pomisli da zapali baklju. Na "Jatovim" apartmanima nedavno je instalirana digitalna kamera koja pokriva skijališta. I Veliki brat ima dušu. Đuvegija Miki, pčelar iz Kupinova, reklamiraće nepromočive argentinske uloške, dok se spušta na "klisku" ili drvenim sankama.

Kavurma, "Politikin" nezaštićeni svedok sa Kopa, analizira cene predstojeće sezone i sumornim glasom javlja:

– Običan svet se ove zime neće najesti snega.

Zaista, teško je poverovati da će porodice koje su letovale, imati nerava i novca da se upuste u zimsku avanturu. Šta nam onda preostaje? Kako da zimujemo? Kada bi Deda Mraz zaista ispunjavao želje, mnogi bi verovatno poželeli da se za novogodišnju noć pretvore u Željka Joksimovića i probude se prvog januara 2007. godine sa najmanje 50.000 evra u džepu. Toliko će Željko dobiti za nastup na Zlatiboru.
Sledeća solucija je da se hitno učlanimo u stranku koja je favorit na kladionicama. Ali, dok se formira vlada, otopiće se sneg. Ako uopšte padne.

Politika, nedelja, 10.12.2006. Autor: Aleksandar Apostolovski

---------------------------------------------------------------

Žičare bez granica

Te zime 2016. jedini ograničavajući faktor za skijaše je njihova sopstvena kondicija, snaga i veština (pod uslovom da napokon padne sneg)! Redovi za žičare više neće ometati uživanje na snegu Kopaonika, vest je koja je obradovala mnoge zaljubljenike u zimske sportove.

– Ono što se u Austriji radi za devet meseci, mi u Srbiji završavamo za tri do četiri – tvrdi Ljubiša Radovanović, direktor JP Skijališta Srbije, preduzeća koje je, posle letošnje odluke Vlade RS da sve planine objedini pod jednom kapom, ambiciozno uzelo pod svoje najvažniji zimski prirodni resurs Srbije – njene prelepe planine. Austrijanci su supervizori, a naš svet ovih dana postavlja, kako kažu upućeni, nove granice graditeljstva.

– Nikada u zimskoj turističkoj ponudi Srbije nije urađeno i pripremljeno pred sezonu više nego u ovoj godini: na Kopaoniku uskoro završavamo najmoderniju četvorosednu žičaru "Duboka 1" i "Duboka 2" pa će i takmičari i ostali, ukupno 3.600 skijaša, moći lakše i brže da dođu do staza. Vratili smo u život i žičaru "Krčmar" koja pokriva jednu od najdužih i najlepših staza na Kopaoniku – kaže Radovanović.

Kopaonik za sada ima 24 žičare, tu su ski-liftovi ukupnog kapaciteta oko 27.500 skijaša na sat i više od 60 kilometara uređenih skijaških staza od kojih tri za FIS takmičenja, a turistima je na raspolaganju i poligon za snou bord.

U narednih pet do deset godina, prema planu JP Skijališta, skijašima će biti na raspolaganju još jedan moderan centar, ovaj put na Staroj planini, sasvim sigurno jedan od najvećih u ovom delu Evrope.

Važno je imati viziju razvoja: i naše planine konačno su stekle svoje dizajnere, i to iz Kanade – prestižna kompanija Eko sajn zadužena za master plan i dizajn skijališta na Staroj planini trebalo bi ovog meseca da izađe sa predlogom razvoja; planira se izgradnja oko 50 žičara, više od 100 kilometara staza...

– U regionu Babinog zuba upravo se završava jedna četvorosedna žičara kapaciteta 1.500 skijaša na sat i jedno sidro kapaciteta oko 1.200 skijaša na sat, što će, uz postojeći bejbi lift, omogućiti većem broju skijaša, pre svega iz regiona Niša, Svrljiga, Knjaževca i Pirota, da skijaju na Staroj planini. Za sada je tu aktuelno pre svega dnevno i vikend skijanje, ali već iduće godine počeće izgradnja hotela i apartmana za oko 15.000 skijaša, a nadamo se i olimpijskog centra – o čemu bi Vlada Srbije trebalo da donese odluku tokom decembra. Od proleća kreću tenderi – dodaje Radovanović.

Zlatibor, Zlatar, Besna kobila i Divčibare takođe bi mogli da dočekaju lepše dane, uz pozamašna sredstva Nacionalnog investicionog plana namenjena unapređenju zimske turističke ponude i razvoj skijališta.

U ovom trenutku u sastavu JP Skijališta Srbije su ski-centar Kopaonik i ski-centar Babin zub, a u narednim mesecima priključiće se i ski-centar na Divčibarama, kao i mnogi drugi.

Do sada je iz sredstava Nacionalnog investicionog plana za dve četvorosedne žičare na Kopaoniku izdvojeno 7,5 miliona evra.

Ko se proteklog vikenda zatekao na ovoj planini mogao je da vidi ekipe u helikopterima koje su postavljale dvadesetak stubova za žičare "Duboka 1" i "Duboka 2". Zamišljene kao reprezentativne evropske žičare, najbrže i najudobnije, biće otvorene za turiste već krajem ovog meseca.

-----------------------------------------------------------

Velnes hotel uskoro i na Kopaoniku

To da strani turisti kroje (ili barem ukrašavaju) kapu srpskog turizma, bilo je i očekivano i priželjkivano: već ove zime, kako najavljuje Radovanović, samo preko turoperatora "Kristal holidejs" doći će ih upola više.

– Po prvim najavama, smeštaj na Kopaoniku bukiralo je već 35 odsto inostranih gostiju više nego lane. Interesovanja za Kopaonik ima i kod velikih investitora; postoji ozbiljna inicijativa da se na lokaciji Bačište izgradi velnes hotel sa saunama i masažama, kapaciteta oko 400 kreveta. Tender je u pripremi i izgradnja bi trebalo da počne iduće godine – najavljuje Radovanović.

-----------------------------------------------------------

Cene ski-pasa

Od 15. do 28. decembra ko dođe na Staru planinu i bude snega, moći će besplatno da se skija, dok će posle toga cena desetodnevne ski-karte biti 4.400 dinara.

Za desetodnevnu ski-kartu na Kopaoniku treba izdvojiti 11.100 dinara.

Sezonska karta sa fotografijom za skijanje na Kopaoniku za decu košta 30.000 dinara, dok za odrasle valja izdvojiti 40.000-55.000 dinara, zavisno od termina. Sezonska karta bez fotografije košta deset hiljada više.

Deca do pet godina i veterani stariji od 75 godina moći će da skijaju besplatno, a za grupe će – sem tokom raspusta, praznika i špica sezone – važiti simboličan popust: na 50 ski-karata ići će jedna gratis.

-----------------------------------------------------------

MLAĐAN DINKIĆ
Politika, nedelja, 10.12.2006.

Ove zime biću na Kopaoniku, ali tek pošto se završe izbori. Do tada ću otići do Stare planine na kojoj se otvara žičara, a planiram i da skoknem do Mokre gore da isprobam novu stazu koju je sagradio Emir Kusturica. Turistički aduti Srbije su planine. Nažalost, danas u Srbiji ima samo jedan ozbiljan skijaški centar i to je Kopaonik. Ne potcenjujem ni Zlatibor koji je odličan, ali više za šetnje i sankanje. Upravo sa razvojem Stare planine svi skijaši i rekreativci, uopšte ljubitelji prirode i svežeg vazduha, imaće još jednu atraktivnu destinaciju za odmor. Srbija ima velike šanse da razvije zimski turizam i na Goliji, Divčibarama, Vlasini i Kučevskim planinama. Planira se i izgradnja ski-lifta na Zlatiboru i na Divčibarama. Zato se moramo maksimalno skoncentrisati na ono što imamo. Država treba da izgradi infrastrukturu, puteve, vodosnabdevanje i sve ono što je potrebno kao uslov za napredak turizma. Na privatnom kapitalu je da pronađe svoj interes u izgradnji hotela, restorana, velnes centara.

Dosta toga je urađeno. Sada postoji i javno preduzeće za upravljanje skijalištima, pa svi moraju voditi računa o ceni ski-pasa. Kad se određuje cena ski-pasa treba voditi računa o platežnoj moći stanovništva, ali i o tome da se deo zarađenog novca ulože u razvoj skijanja u Srbiji.

Za razliku od Slovenaca i Hrvata, mi još nemamo svoje šampione u ovom sportu. Staze se ne ravnaju onoliko puta koliko bi trebalo. Nema zanimljive ponude tokom dana. Međutim, nenadmašni smo u noćnom provodu. Nedostaje nam bogata kulturna, rekreativna i šoping ponuda koja ide uz boravak na planinama. U Evropi je, na primer, vrhunska atrakcija ogroman bazen na otvorenom. Skijaši vole da posle dana provedenog na ledenom snegu uskoče u bazen sa vodom čija je temperatura 30 stepeni bez obzira na to što oko njih pada sneg. Već sam čuo da je postoji interesovanje da se na Kopaoniku, na mestu gde je nekad bio hotel "Bačište", izgradi jedan takav velnes centar, koji bi bio prvi takav u Srbiji, a trebalo bi da ih u narednih pet do deset godina bude mnogo više.

Predsednik G17 plus

---------------------------------------------------

MILORAD DODIK
Politika, nedelja, 10.12.2006.

...
I ove, kao i minulih zima, neće me biti na ski-liftovima i snežnim stazama. Em, imam obaveza preko glave, em mi ne priliči da se sada hvatam u kolo u kojem nisam ni igrao. Dakle, ja definitivno nisam, kako to danas kažu mladi, lik koji se može videti na skijama. To ne znači da ne cenim sve one koji su ovladali skijaškom veštinom. Za to je, osim talenta i umeća, potrebna i hrabrost, ali i odgovornost. Kako prema sebi, tako i prema svima ostalim na belim stazama.

Predsednik Vlade Republike Srpske

------------------------------------------------------

Podaci ZPU: Gde zimuju studenti
Autor: J. Kisin, Politika, nedelja, 10.12.2006

Većina akademaca uvek muku muči sa skupljanjem novca za zimovanje, dok oni koji studiraju "bolje" (skuplje) fakultete nemaju tih problema, kažu predstavnici Zdravstveno-potpornog udruženja koje se bavi humanitarnim aktivnostima i organizacijom dotiranih putovanja za akademce.

Prema njihovim podacima, dobrostojeći akademci najradije idu na Kopaonik, koji važi za mondensko izletište, dok zaljubljenici u skijanje radije biraju olimpijsku planinu Jahorinu. Ipak, i među akademskom populacijom najveće interesovanje vlada za zimovanje u Bugarskoj, zbog niskih cena aranžmana i jevtine vanpansionske potrošnje.

Iako je za zimovanje potrebno izdvojiti više novca nego za letovanje, akademci koji vole sneg gotovo uvek pronađu način da barem jednom u dve godine uživaju u skijanju.

– Da bi obezbedili novac za zimovanje, studenti ga najčešće skupljaju tokom godine ili nekoliko meseci rade honorarne poslove preko omladinskih organizacija – kažu predstavnici ZPU-a.

Iako još ne postoji zvanična ponuda dotiranih zimovanja koje će ove godine organizovati, Ivan Radojević, član Izvršnog odbora ZPU, kaže da će najverovatnije i ove godine njihovi članovi, od 10 do 20 odsto nižim cenama, moći da zimuju na Kopaoniku, Jahorini ili u Bugarskoj. Cene aranžmana još nisu poznate. Članovi ovog udruženja mogu da postanu svi studenti viših škola i fakulteta Univerziteta u Beogradu, a godišnja članarina iznosi 500 dinara.

Osim zimovanja i letovanja, ZPU organizuje i doček Nove godine. Cene ovih aranžmana nisu dotirane, ali su povoljnije od agencijskih.

Ove godine studenti najluđu noć mogu da provedu u Budimpešti, Istanbulu, Pragu ili Atini. Pre godinu dana, najveći broj akademaca je najluđu noć proveo u Parizu, ali zbog rasta cena, putovanje u "grad svetlosti" ovog decembra nije organizovano.

– Organizujemo putovanja koja odgovaraju materijalnom stanju studenata. Ponude smo objavili pre nekoliko dana, a telefoni su se već usijali. Interesovanje je podjednako za sve gradove, pa još ne možemo da kažemo koja destinacija je ove godine najpopularnija – kaže Jelena Marušić, predsednik Zdravstveno-potpornog udruženja.

Trodnevni boravak u Budimpešti za vreme novogodišnjih praznika košta 6.000 dinara i od 39 do 69 evra, dok za pet dana u Atini akademci moraju da izdvoje 6.000 dinara i 80 evra. Za 6.400 dinara i 105 evra studenti mogu da provedu pet dana u češkoj prestonici, dok 6.000 dinara i 50 evra košta petodnevni boravak i doček Nove godine u Istanbulu.

U zavisnosti od želje, mladići i devojke mogu da biraju smeštaj u dvokrevetnim ili trokrevetnim sobama. U cenu aranžmana uglavnom su uračunati prevoz, noćenje i doručak, panoramski obilazak grada, obilazak kulturno-istorijskih spomenika, prevoz do trgova na kojima će biti organizovan doček Nove godine…

Kada izaberu neko od ovih novogodišnjih putovanja, akademci se uglavnom odlučuju da ponoć dočekaju na trgovima, jer tako najbolje osete živost i raznolikost druge kulture. Ipak, organizatori ističu, da su osmislili i provod svojim putnicima koji žele najluđu noć da dočekaju u nekom klubu ili restoranu. Za ovaj luksuz će morati da izdvoje dodatnih 60-70 evra.

Troškovi vađenja viza, kao ni međunarodno zdravstveno osiguranje, nisu uračunati u ovu ponudu. Dok je ulazak u Češku i Mađarsku besplatan, turska i grčka viza koštaju po 10 evra. Zainteresovani studenti mogu da se prijave za putovanje 15 dana pre početka aranžmana (na put se kreće 29. ili 30. decembra).
Akademci sa malo dubljim džepom mogu da spoje korisno i ugodno i da novogodišnje praznike provedu u Madridu učeći španski jezik. Centar za učenje stranih jezika "Ekvilibrio" organizovao je putovanje u Španiju u okviru kojeg je, osim dočeka Nove godine, organizovan i intenzivan kurs jezika. Polazak na ovu sedamnaestodnevnu avanturu zakazan je za 17. decembar, cena aranžmana iznosi 1.190 evra. U ovu sumu uračunat je avionski prevoz, smeštaj u dvokrevetnim sobama, viza, troškovi prevođenja dokumenata neophodnih za vizu i intenzivni kurs koji će svakog dana trajati po četiri sata.