Početci skijanja u Vojvodini

Istorija Istorija skijanja u Srbiji Početci skijanja u Vojvodini

Početci skijanja u Vojvodini

Obzirom da je tada snezna situacija na Fruskoj Gori bila nesto povoljnija nego danas, na njenim padinama koje su bile podobne za to, svakodnevno tokom sneznih dana, moglo se videti desetine, a lepim vikendima i po nekoliko hiljada ljubitelja snega. Obzirom na nedostatak i duzinu improvizovanih staza, Brankovac u blizini PTT doma, pokazao se kao najinteresantniji za vecinu skijasa

     Septembra 2005. gospodin Vladimir Beherano, je poslao poruku sa tekstom koji predstavlja osvrt na početke skijanja u Vojvodini. Tekst prenet u celosti - dodati podnaslovi

         Postovani,

         Sasvim slučajno sam, tražeći nešto sasvim drugo, naišao na sajt gde se spominje ski lift na Fruskoj Gori. Ne znam koliko je sada uopšte interesantno pričati o tome, pošto ne mogu da vidim starost teksta, ali ja mogu da vam dam neke podrobnije informacije o tom ski liftu. Podatak da je kupljen 1981 mi je sumniv, jer koliko se sećam, tada nisam bio oženjen, a lift je kupljen dok sam bio momak.

    AKCIJA "SVI NA SNEG" KASNIH SEDAMDESETIH
         U vreme kasnih sedamdesetih godina, kao rezultat akcije koja se zvala "svi na sneg", pokrenutu od ski entuzjasta iz šezdesetih godina i tadašnje organizacije SOFK, Vojvodina je postala skijaški najpismenija populacija, ako se izuzme Slovenija u tadašnjoj Jugoslaviji. Prema analizi koja je rađena krajem sedamdesetih, u Vojvodini je Elan iz Begunja prodavao najviše ski opreme u odnosu na broj stanovnika, a naše skijaše ravnicare ste mogli sretati na svim EX YU skijalištima sa zavidnim poznavanjem alpskog skijanja, ali i u najeminentnijim evropskim. No, da ne dužim...

    SKI KLUB "VOJVODINA"
         Tada je u okviru SOFK u Masarikovoj ulici u Novom Sadu bio vrlo aktivan ski klub "Vojvodina" sa više od stotinu aktivnih članova. Pored tradicionalnog nordijskog skijaškog trčanja koje se do tada organizovano negovalo, poraslo je interesovanje za organizovano alpsko skijanje, što je rezultiralo stvaranjem tri sekcije u okviru ski kluba i to: Sekcija za skijaško trčanje (rekreativnog i takmičarskog karaktera), Sekcija za alpsko skijanje takmičarskog karaktera i Sekcija za rekreativno alpsko skijanje. U to vreme, najviše uz pomoc Nikole Strbenka instruktora za skijaško trčanje i mr Milana Sašića Zige (magistrirao na alpskom skijanju), tada profesora sa Fakulteta fizičke kulture u Novom Sadu, obučene su desetine instruktora i učitelja skijanja, čije se znanje stalno usavršavalo na teoretskim i praktičnim seminarima koji su bili uslov za dobijanje godišnje FIS ski instruktorske ili učiteljske markice. Klub je između ostalog, pružao i usluge stručnog vođenja turističkih, studentskih i đačkih grupa i obuku početnika skijaša tokom ski sezone.

    NARAVNO, NA PADINAMA FRUŠKE GORE
         Obzirom da je tada snezna situacija na Fruskoj Gori bila nesto povoljnija nego danas, na njenim padinama koje su bile podobne za to, svakodnevno tokom sneznih dana, moglo se videti desetine, a lepim vikendima i po nekoliko hiljada ljubitelja snega. Obzirom na nedostatak i duzinu improvizovanih staza, Brankovac u blizini PTT doma, pokazao se kao najinteresantniji za vecinu skijasa. Tad smo vec naucili da cuvamo to malo snega njegovim nabijanjem uz pomoc vojske novosadskog garnizona i tadsnjeg clana naseg kluba, u to vreme kapetana Tihomira Simica, sada Podpredsednika Izvrsnog veca Vojvodine i fiksiranjem snega, za cega smo umesto nedostajucih specijalnih preparata koristili vestacko djubrivo "Urea", koja je zbog amonijacnih jedinjenja bila sasvim dobra da nam odrzi sneg mnogo duze nego sto bi u prirodnim uslovima bilo moguce.

    PRVI IPROVIZOVANI SKI LIFT ING. LAZARA KISELIČKI
         Ski liftovi koji su se mogli naci u prodaji u to vreme, mogli su se kupiti u tadasnjem "Slovenijasportu", pre svega zahvaljujuci tadasnjem sefu prodavnice, pokojnom Srbi, cije sam ime zaboravio, ali su bili skupi i za pojedince i za Ski klub. Prvi ski lift bio je improvizacija dipl.mas.ing. Lazara Kiselicki i njegovog drustva, nezavisno od kluba, koji je funkcionisao tako sto se sa Fice (Zastava 750 - NS*736-92), koja se podizao na klocne i postavljao zadnjim delom prema padini, te osiguravao od eventualnog klizanja niz padinu, skidao zadni tocak i montirala gola felga, dugackog kanapa i prednjeg tocka bez gume sa vilama od starog bicikla, koje su se zakucavale na podnozje padine. Unutrasnjom gumom od fice i kanapom vile su se fiksirala za neko jako drvo. Dugackim beskrajnim kanapom su se povezivali felga od Fice i bandaz od bicikla, upalio motor ubacio u brzinu i eto uz pomoc diferencijala, improvizovanog ski lifta. Clanovi ski kluba i ostali skijasi su sa zaviscu gledali kako se tada momci iz Lazarevog drustva skijaju.

    NABAVLJENI SU I PRVI MOBILNI SKI LIFTOVI
         Ski klub je uz pomoc Srbe iz Slovenija sporta, avokata dr Save Grujca i jos nekih ljudi, uspeo da nabavi prvo jedan, a potom jos dva mobilna ski lifta, ali je bila komplikacija svakodnevno montiranje i demontiranje, mada je to predstavljalo pravo malo cudo u ovoj nasoj ravnici. Posle su ti liftovi vozeni na razna skijalista sirom EX YU gde nije bilo ski liftova, za potrebe kluba, a dalju njihovu sudbinu ne znam.

    INSTALIRAN JE I PRAVI SKI LIFT
         Nekako u isto vreme, uz vrlo povoljan aranzman sa FOB iz Bora, preko kluba je nabavljen pravi ski lift koji je posle dosta peripetija bio instaliran na Brankovcu i tu prvu zimu je bio u funkciji skoro mesec dana, da bismo ga jednog dana nasli izvaljenog iz posebno ukopanig i betoniranih lezista i presecenu sajlu. Ubrzo se saznalo da su to ucinili neki ljudi koji su tvrdili da je Brankovacka livada njihov privatni posed. Lift je popravljen i sledece sezone ponovo stavljen u funkciju, ali je nakon sam nekoliko dana, sajla ponovo bila isecena, navodno od istih ljudi. Ako me secanje jos sluzi, klub je poveo spor protiv vinovnika, ali o ishodu ne znam nista. Popravka sajle (specijalni sinteticki konopac) je bila vrlo skupa. To se ponovilo nekoliko puta u toku sezone, tako da smo ga na kraju i ostavili nepopravljenog do sledece. I u sledecoj sezoni sajla je secena nekoliko puta,da bi na kraju bila i odneta. Ne mogu sa sigurnoscu da tvrdim, ali mislim da je to bila 1980. godina, kada je poslednji put bio u funkciji. Toga se secam jer sam i sam ucestvovao u pokusaju osposobljavanja. Ipak, dozvoljavam mogucnost da je to bilo i ranije.

         Da li sad na Brankovcu postoje ostaci borskog ski lifta ili ne, to ne znam, ali znam tacno mesto gde je bio postavljen i zao mi je sto se sve tako zavrsilo.

         Molim da mi oprostite na opsirnom mailu, ali to su ipak bile moje najlepse godine kojih se rado secam.

         Sa postovanjem,

         Bivsi clan Ski kluba "Vojvodina" Vladimir Beherano

     Prosleđena porukla od gospodina Vladimira Beherano 11.02.2008.

     Skijanje u Vojvodini je bilo uvek popularno. Već podesetih i sezdesetih godina održavano je prvenstvo Vojvodine gde sam i sam učestvovao. Čak sam bio sa mojom sestrom i pobijednik tih takmičenja. Dalje smo bili i pobjednici Srbije. Ucestvovao na državnom prvenstvu kao reprezetativac Srbije. U ono vrijeme je nas vodič je bio Čizmadija Đula i moram reći da je skijanje bilo jako popularno.
      Puno pozdrava Adolf Golmayer

U knjizi "Smučarstvo u Srbiji" izdatoj 1951 od strane Smučarskog saveza Srbije, o početscima skijanja u Vojvodini stoji: