Predrag Stanojević iz Beograda je već pisao svoje skijaške reportaže, ovoga puta evo dve priče sa Moltarel glečera iz 2016. i Pitztal glečera iz 2017. godine. Predrag dugo godina vozi snowboard, aktivan je kao skijaški i snowboard sudija. 2001. godine je priredio prvo štampano izdanje na srpskom jeziku - Međunarodna zajednička snowboard pravila.
Poslednjih godina ga privlači telemark, pomalo zaboravljena skijaška tehnika koja je sve popularnija i koja u kombinaciji savremene opreme i stare tehnike predstavlja pravi i jedinstveni ples na snegu.
Moltarel glečer 2016.
O Moltarelu sam priču čuo od Hrvata, mada tada, februara 2016. nije bilo niti jednog hrvata na stazi, samo jedan bračni par iz Slovenije i resto Nemci.
Moltarel nema mnogo staza, ali, zahvaljujući neštampanju pojedinih staza, prevashodno crnih i visokih, preko 3000 metara nadmorske visine, napravio sam odlične slike.
Spavao sam u Flatahu, hranio se samostalno, kolima išao do 1. žice, voza , koji ide kroz srce planine, i diže vas na 2200mnv. Odatle imate žice nagore i levo, ali i nadole do stanice gondole. Sve u svemu Moltarel je jedan veliki JALOV, kao presečena vangla na pola.
Po proverenom receptu nisam plaćao putarinu ni Hrvatima ni Slovencima, samo vinjetu Austriji. Čak ni taksu Breneru!
Kolima sam išao do voza jer je Flatah strmo mesto, i ja sam našao smeštaj na velikoj uzbrdici, i do autobusa koji dolazi iz Malinca imao sam dosta da idem gojzericima. Nije mi bilo teško jer je do voza bilo oko 9 km, a dobar , neopterećen, put!
Pitztal glečer 2017.
U Pitztal išao sam svojim kolima, sam, a drugim kolima je išao prijatelj sa suprugom. Ja opet mojim stazama i bogazama, a prijatelj preko Budimpešte, Salcburga, i dalje Insbruk i skretanje za Pitztal glečer.
Bili smo smešteni u velikom apartmanu, 72m2, i opet se hranili samostalno. Ja, tradicionalno, američki doručak, slanina+jaja+beli luk, odnosno sremuš, a prijatelj pahuljice. A za ručak-večeru, počinjali bi sa mojom rakijom i šarskim sirom koji već par godina pripremam, a onda supe, mesište i salate... Uspeli smo čak i da vratimo poneseno.
Do terena samo 1. dan išli smo kolima, a onda autobusom koji je bio udaljen 70m od smeštaja.
Na Pitztalu, tog januara 2017, bilo je dosta hladno i na vrhu glečera su stalno duvali vetrovi. Nije bilo neštampanih staza i vozili smo po uređenim pistama. Tek po rubovima staza nalazio se neutaban sneg, i to smo dobrano koristili. Pitztal nije veliki kao Solden, i on se kotira kao za porodice sa decom, mada su staze malo ozbiljnije za decu!?
Tu sam vozio telemark, sa novim-širokim skijama. Skinuo sam kože sa skija kako bih išao brže. Nije bila velika strmina i zato je moj stav nezadovaljajući, mada sam i tu trebao da budem niži u stavu. To ostavljam za narednu godinu jer planiram da idem na Kaunteral glečer, jedan od retkih centara koji ima zacrtane ski-ture.
Autor: Predrag Stanojević, batas2012rs@gmail.com
Galerija slika
