TEME
Supernovatravel2016
Filiptravel2016Baner468x60

Fruška Gora

fruska gora iriski venac zima 300x200

Ski lift u Sremu?!  Teško je poverovati...

Zaista, danas nema ski lifta na Furškoj Gori, ali postojao je.

Jedino jugoslovensko preduzeće koje se bavi proizvodnjom i montažom ski žičara i ski liftova - FOD iz Bora, u svom prospektu kao jednu od svojih referenci navodi da su izgradili i postavili SKI LIFT na lokaciji opštine SREMSKA KAMENICA, a kao kupac se navodi Nacionalni park Fruška Gora. Lift je kupljen 1981 godine.

Na sajmu Expo Zim 2000/01, sreo sam se sa jednim gospodinom koji tvrdi da je na Fruškoj Gori postojao ski lift, čija je lokacija vrha bila u nepostednoj blizini PTT odmarališta na samom Vencu, a početak na padini u pravcu Sremske Kamenice i reke Dunav. Navodno duž trase nekadašnjg lifta, iz trave i korova još uvek štrči ostatak stuba od ski lifta.

Evo nekih podataka, poređanih hronološki, koji govore o skijanju na Fruškoj gori:



Master plan Nacionalnog parka: Ski staze na Fruškoj gori
29. Januar 2011. Dnevnik - Radio Televizija Vojvodine, novinar, Ivana Svetlik

Dobrivoje Antonić, direktor NP Fruška gora: "Trenutna ponuda na Frukoj fori zadovoljava rekreativne i izletničke potrebe, a iskreno se nadam da će već od sledeće (2012.) godine situacija biti sasvim drugačija i da će onaomogućiti zimski boravak u dužem periodu za vreme vikenda, odmora... Da će biti uređenih staza za rekteativno skijanje, za sankanje."

Nešto stariji novosađani pamte da se pre trideset godina na Brankovcu nalazila žičara. A kako su rekli u Nacionalnom parku Fruška Gora, u okviru Master plana razvoja Fruške gore do 2022. godine, u planu je uređenje terena za sankanje i skijanje što će sigurno privući novosađane da tokom zime više posećuju ovu vojvođansku lepoticu.

https://youtu.be/CoeF2SmMzGM



 Septembar 2005. Posle više godina čekanja, zahvaljujući gospodinu Vladimiru Beherano, dobili smo pravu informaciju o sudbini ski lifta na Fruškoj Gori. Pismo prenosim u celosti . . .

Poštovani,
       sasvim slučajno sam, tražeci nešto sasvim drugo, naišao na sajt gde se spominje ski lift na Fruskoj Gori. Ne znam koliko je sada uopšte interesantno pričati o tome, pošto ne mogu da vidim starost teksta, ali ja mogu da vam dam neke podrobnije informacije o tom ski liftu. Podatak da je kupljen 1981 mi je sumniv, jer koliko se sećam, tada nisam bio ozenjen, a lift je kupljen dok sam bio momak.
     U vreme kasnih sedamdesetih godina, kao rezultat akcije koja se zvala "svi na sneg", pokrenutu od ski entuzjasta iz šezdesetih godina i tadašnje organizacije SOFK, Vojvodina je postala skijaški najpismenija populacija, ako se izuzme Slovenija u tadašnjoj Jugoslaviji. Prema analizi koja je rađena krajem sedamdesetih, u Vojvodini je Elan iz Begunja prodavao najviše ski opreme u odnosu na broj stanovnika, a nas skijaše ravnicare ste mogli sretati na svim EX YU skijalištima sa zavidnim poznavanjem alpskog skijanja, ali i u najeminentnijim evropskim. No, da ne dužim.
     Tada je u okviru SOFK u Masarikovoj ulici u Novom Sadu bio vrlo aktivan ski klub "Vojvodina" sa više od stotinu aktivnih članova. Pored tradicionalnog nordijskog skijaškog trčanja koje se do tada organizovano negovalo, poraslo je interesovanje za organizovano alpsko skijanje, što je rezultiralo stvaranjem tri sekcije u okviru ski kluba i to: Sekcija za skijaško trčanje (rekreativnog i takmičarskog karaktera), Sekcija za alpsko skijanje takmičarskog karaktera i Sekcija za rekreativno alpsko skijanje. U to vreme, najviše uz pomoć Nikole Strbenka instruktora za skijaško trčanje i  mr Milana Šasića Žige (magistrirao na alpskom skijanju), tada profesora sa Fakulteta fizicke kulture u Novom Sadu, obučene su desetine instruktora i učitelja skijanja, čije se znanje stalno usavršavalo na teoretskim i prakticnim seminarima koji su bili uslov za dobijanje godišnje FIS ski instruktorske ili učiteljske markice. Klub je između ostalog, pružao i usluge stručnog vođenja turističkih, studentskih i đackih grupa i obuku početnika skijaša tokom ski sezone.
     Obzirom da je tada snežna situacija na Fruskoj Gori bila nešto povoljnija nego danas, na njenim padinama koje su bile podobne za to, svakodnevno tokom snežnih dana, moglo se videti desetine, a lepim vikendima i po nekoliko hiljada ljubitelja snega. Obzirom na nedostatak i dužinu improvizovanih staza, Brankovac u blizini PTT doma, pokazao se kao najinteresantniji za većinu skijaša. Tad smo vec naučili da čuvamo to malo snega njegovim nabijanjem uz pomoć vojske novosadskog garnizona i tadšnjeg člana našeg kluba, u to vreme kapetana Tihomira Simića, sada Podpredsednika Izvršnog veća Vojvodine i fiksiranjem snega, za čega smo umesto nedostajućih specijalnih preparata koristili veštacko đubrivo "Urea", koja je zbog amonijačnih jedinjenja bila sasvim dobra da nam održi sneg mnogo duže nego što bi u prirodnim uslovima bilo moguće.


     Ski liftovi koji su se mogli naći u prodaji u to vreme, mogli su se kupiti u tadašnjem "Slovenijasportu", pre svega zahvaljujući tadašnjem šefu prodavnice, pokojnom Srbi, čije sam ime zaboravio, ali su bili skupi i za pojedince i za Ski klub. Prvi ski lift bio je improvizacija
dipl.mas.ing. Lazara Kiselički i njegovog društva, nezavisno od kluba, koji je funkcionisao tako što se sa Fiće (Zastava 750 - NS*736-92), koja se podizala na klocne i postavljala zadnjim delom prema padini, te osiguravao od eventualnog klizanja niz padinu, skidao zadni točak i montirala gola felna, dugačkog kanapa i prednjeg točka bez gume sa vilama od starog bicikla, koje su se zakucavale na podnožje padine. Unutrašnjom gumom od fiće i kanapom vile su se fiksirala za neko jako drvo. Dugačkim beskrajnim kanapom su se povezivali felga od Fiće i bandaž od bicikla, upalio motor ubacio u brzinu i eto uz pomoc diferencijala, improvizovanog ski lifta. Članovi ski kluba i ostali skijaši su sa zavišcu gledali kako se tada momci iz Lazarevog društva skijaju.


     Ski klub je uz pomoć Srbe iz Slovenija sporta, avokata dr Save Grujća i još nekih ljudi, uspeo da nabavi prvo jedan, a potom još dva  mobilna ski lifta, ali je bila komplikacija svakodnevno montiranje i demontiranje, mada je to predstavljalo pravo malo čudo u ovoj našoj ravnici. Posle su ti liftovi voženi na razna skijališta širom EX YU gde nije bilo ski liftova, za potrebe kluba, a dalju njihovu sudbinu ne znam.
     Nekako u isto vreme, uz vrlo povoljan aranzman sa FOB iz Bora, preko kluba je nabavljen pravi ski lift koji je posle dosta peripetija bio instaliran na Brankovcu i tu prvu zimu je bio u funkciji skoro mesec dana, da bismo ga jednog dana našli izvaljenog iz posebno ukopanog i betoniranih ležišta i presečenu sajlu. Ubrzo se saznalo da su to učinili neki ljudi koji su tvrdili da je Brankovačka livada njihov privatni posed. Lift je popravljen i sledeće sezone ponovo stavljen u funkciju, ali je nakon sam nekoliko dana, sajla ponovo bila isečena, navodno od istih ljudi. Ako me secanje jos služi, klub je poveo spor protiv vinovnika, ali o ishodu ne znam ništa. Popravka sajle (specijalni sinteticki konopac) je bila vrlo skupa. To se ponovilo nekoliko puta u toku sezone, tako da smo ga na kraju i ostavili nepopravljenog do sledeće. I u sledećoj sezoni sajla je sečena nekoliko puta,da bi na kraju bila i odneta. Ne mogu sa sigurnoscu da tvrdim, ali mislim da je to bila 1980. godina, kada je poslednji put bio u funkciji. Toga se sećam jer sam i sam učestvovao u pokušaju osposobljavanja. Ipak, dozvoljavam mogućnost da je to bilo i ranije.
     Da li sad na Brankovcu postoje ostaci borskog ski lifta ili ne, to ne znam, ali znam tačno mesto gde je bio postavljen i žao mi je što se sve tako završilo.

     Molim da mi oprostite na opsirnom mailu, ali to su ipak bile moje najlepše godine kojih se rado sećam.

     Sa poštovanjem,

     bivši član Ski kluba "Vojvodina"  Vladimir Beherano

 


NOVI SAD, NEDELJA, 15. FEBRUAR 2004. GODINE
nshronika@dnevnik.co.yu

SA STRANICA NOVOSADSKE HRONIKE
Ski-lift na prodaju
Uprkos snegu, koji je zavejao sve moguće puteve, kako gradske, tako i okolne, naš list je uspeo da probije smetove i stigne do čitatelja u Bačkoj Palanci

     Pre dve decenije, polovinom februara, sneg je toliko zavejao Novi Sad da je grad bio u vanrednom stanju. Svi živi, pa čak i najlenji, morali su da se prihvate lopate, a zimske službe su muku mučile, kako po gradskim, tako i okolnim putevima. Među smetovima snega, jedno terensko vozilo uspelo je da se probije na putu za Bačku Palanku, i tamo, lokalnim kioscima, preda svežanj našeg lista. “Dnevniku” je tada u pomoć pritekao “Heroj Pinki”, dajući našoj kući pomenuto vozilo, ali i vozača, koji je nazaslužniji što nestrpljivi čitaoci nisu bili uskraćeni za vesti i informacije.
     I pored neverovatnih padavina, tadašnja gradska vlast nije imala razumevanja za svoje sugrađane kada je u pitanju čišćenje snega ispred ulaza. Tako je inspekciji naloženo da izađe na teren. Ipak, inspektori su, svesni da se jedva može izaći van kuće, a kamoli još i čistiti sneg, napisali za tri dana 500 upozorenja, a ne kazni. Nakon toga su, bar zaključujući po novinskim izveštajima, dobili packe od gradskih otaca, koji su tražili da svi neodgovorni sugrađani treba da budu kažnjeni.
     U to vreme se još jednom potvrdila ona narodna: “dok jednom ne smrkne, drugom ne svane”. Tako je, skočila prodaja ski-opreme u prodavnici (sećate se sigurno tog imena) “Slovenijašport”. Pored sanki, skija, prikladne zimske odeće i obuće, ponuđena su i tri ski-lifta. Rađena po švajcarskoj licenci, dugačka 300 metara, montirala su se na stazu za svega pet minuta. Ipak, glavna reklama za ski-liftove bilo je to što za dva sata potroše svega litar benzina, a svakog minuta može da prevezu od pet do 20 skijaša. Za padine se podrazumevalo, valjda, da su na Fruškoj gori.
     Đ. Borojev


NOVI SAD, ČETVRTAK, 20. FEBRUAR 2003. GODINE

NA FRUŠKOJ GORI POSLE DVE DECENIJE
Proradio ski - lift

     Mini ski - lift na Iriškom vencu počeo je da radi posle dvadesetogodišnje pauze. Radiće petkom od 11 do 17, a subotom i nedeljom od 10 do 17 časova.
     Kako saznajemo od LJube Ristanović iz Nacionalnog parka “Fruška gora”, lift je zapravo uže za koje se skijaš ili “vozač” sanki uhvati i ono ga vuče stazom koja je dugačka oko 80 metara. Sat vremena košta 100 dinara.
     D. L.

     Dodatna informacija iz Juna 2002.
Prema informaciji gospođice Lube Ristanović, ski lift je bio postavljen i na livadi "Brankovac", ali da nije izdžao ni jednu sezonu.

   

    Ako znate više podataka o sudbini ovog ski lifta, molim da mi se javite:   admin@skijanje.rs


Beljanica

Beljanica2a300x200

Beljanica (1339m/nv) - tipi čna krečnjačka planina koja je osobena po visokoj koncentraciji geomorfoloških i hidroloških pojava. Planina se pruža pravcem istok-zapad, na...

Jabuka - Prijepolje

jabuka300x200

Turistički centar "Jabuka" se nalazi na istoimenom planinskom prevoju, udaljeno oko 15 Km od Prijepolja na putnom pravcu prema Pljevljima. Nalazi se na...

Mačkov kamen - Krupanj

mackovkalen1a300x200

*Ski Centar "Mačkov Kamen"*, za sada je opremljen ski-liftom sa nekoliko ski-staza i poligonom za skijanje i sankanje sa mogućnošću iznamljivanja ski-opreme....

Kaona - Lučani

kaona3 300x200

        Kaona je selo u Dragačevskom kraju, poznato po seoskom turizmu. Udaljeno je 20 km od Guče, a 38 km od opštinskog...

Kušići - Ivanjica

kusici zima300x200

Mesto *Kušići* je smešteno na obroncima planine Javor, na nadmorskoj visini od 990 metara, 26 km od Ivanjice i 225 km od...

Oštrice - Ivanjica

ostricefeb2009300x200

*      *Ski lift "OSTRICE" nalazi se u blizini grada Ivanjice, preciznije 2km od centra grada, i radi u okviru Ski kluba "Ostrice"....

Rudnik - Gornji Milanovac

Rudnikfeb201516

Stotinak kilometara južno od Beograda, kod Gornjeg Milanovca, planina Rudnik dominira centralnom Srbijom sa najvišim vrhom Veliki Šturac, 1132 metara nadmorske visine. Dobri...

Donji Taor - Valjevo

gumerabakarusel

- GUMERABA karusel Board-sedežnica dužine 500m, kapaciteta 60 skijaša na sat. - Jedva 130km od Beograda, u prelepom planinskom ambijentu. - Skijanje na...

Stol - Bor

Planinarski dom Stol 2

Između Velikog, Mаlog kršа i Deli Jovаnа smestio se Goli krš, čiji je uzdignuti deo pod nаzivom Stol, drugi po visini vrh...

Savača - Bor

savaca 300x200

Na obali Borskog jezera, 16 km od Bora, smešteno je odmaralište "Savača". Na 400 m nadmorske visine, odmaralište je okruženo  kompleksom od 14...

Kamenički vis - Niš

kamenicki vis300x200

Kamenički vis je omiljeno izletište Nišlija, udaljeno 14km od grada. Nalazi se na nadmorskoj visini od 750-800 m. Posećuju ga uglavnom porodični...

Mali Jastrebac - Niš

Jasenova voda1300x200

     Izletište se nalazi na najlepšem šumovitom predelu Malog Jastrebca, na nadmorskoj visini od 720 m. Od Niša je udaljeno 34 km....

Rakovac - Fruška Gora

rakovac03

*SKI-CENTAR U PRIVATNOJ REŽIJI* *Rakovački Val d - Izer i B. B* Na scenu stupa Žućka, pas koji obožava zimske vratolomije. Petar Kriš...

Rtanj - Boljevac

rtanj

   RTANJ - Jedna od najlepših planina u Srbiji bogata prirodnim resursima smeštena je 200km jugoistočno od Beograda. Pripada Karpatskim planinama, a...

Vidlič - Pirot

pirotvidlic2

     Skijalište se nalazi ispod vrha Basarski kamen 1376 m na Vidliču. Vidlič je jedan od venaca Stare planine koji se odvaja...

Kukavica - Leskovac

kukavica 333

Kukavica - Posebna je prednost ove planine u podatku da je od Leskovca, kao generatora disperzivnih, izletničkih kretanja, udaljena samo 16 km....

Bogë, Rugova - Peć, Kosovo

boge300x200

29. Decembra 2007. godine, bio sam na jednodnevnom skijanju u malom ski centru Rugova planine na periferiji grada Peja. Ski centar ima...

Crni vrh - Jagodina

crni vrh jagodina 300x200

*SKI STAZA na padinama Crnog Vrha kod Jagodine*      * 08.01.2008.* Predsednik Opštine Jagodina, Dragan Marković Palma je na konferenciji za novinare ...

Stevanske livade - Negotin

Bukovo Negotin Cacak skijanje 1939300x200

    Prema podacima koje sam dobio od ljudi iz tog kraja, ski lift dužine 300 m, na Stevanskim livadama više ne postoji....

Povlen - Valjevo

Povlen 2281895 300x200

    Planina Povlen se nalazi jugozapadno od Valjeva, i ima  nadmorsku visinu 1347 m.     Prema starijim podacima, na Povlenu postoji nekoliko neuređenih...

Vlasinsko jezero - Surdulica

vlasina 2012 2 13 300x200

Vlasina i Vlsinsko jezero se nalaze  na 1200 m/nv.  Region Vlasine se nalazi na jugoistoku Srbije u prostranom bazenu Vlasinskog jezera koga...

Avala - Beograd

avala ski 300x200

Avala, najsevernija šumadijska planina, svojom visinom od 506 metara ističe se u širem području Beograda. Avala je proglašena za zaštićeno prirodno dobro...

Jastrebac - Kruševac

Jastrebac1

    Jastrebac je šumovita planina, udaljena je 19 Km od Kruševca. Najviši vrh "Velika Đulica" je na 1492 m/nv, a izletište "Jastrebac"...

Rajac - Ljig

Rajac 049 20120122 300x200

Planina Rajac se nalazi u severozapadnom delu Srbije, u blizini živopisnog gradića Ljig. Maksimalna visina snežnog pokrivača na Rajcu od 88 cm...