Zašto vredi naučiti dobro skijati

Saveti Skijaški saveti Zašto vredi naučiti dobro skijati

Zašto vredi naučiti dobro skijati

Sa skijanjem je kao i sa muzikom: Bez obzira na vrste ili je dobra ili loša. Isto tako, sva se skijaška znanja na kraju sažmu u dve bitne kategorije: dobro ili loše skijanje. Dobar skijaš dobro skija na svakom snegu, pa i lošem. Znanje dobrog skijanja sastoji se u jednostavnoj istini da svo znanje treba smestiti u noge, a ne u glavu. To mnogi ne žele da shvate i odatle njihovo razočarenje.

Uvodni tekst iz knjige Milana Mavera - "SKIJATI S UŽITKOM"

Ispravan je svaki put koji će nas sigurno dovesti s planinskih vrhova u dolinu, pa makar kako nam se činio neobičan. Svaka tehnika upravljanja skijama koja to omogućava je dobra.

Imajte uvek na umu: Skijanje je radost

Ispravan je svaki put koji će nas sigurno dovesti s planinskih vrhova u dolinu, pa makar kako nam se činio neobičan. Svaka tehnika upravljanja skijama koja to omogućava je dobra.

Tvrdnja da je skijanje ili dobro ili loše, naravno, ne znači da nekome i loše skijanje ne pričinjava radost. No ipak ne može se uporediti sa radošću koju pruža dobro skijanje. Mnogo puteva vodi do dobrog skijanja. Neki su kraći, neki s više krivina, neki složeniji a neki manje složeni. Svako može birati svoj put.

Učenje na greškama, na žalost, samo je polovina učenja. Bolja polovina učenja je saznanje kada osećate da je nešto uspelo.

Međutim, ako se ni sačim od gore navedenog ne slažete, prihvatimo barem sledeće:

     - Savladavanje modnih hirova ne znači dobro skijanje.
     - Pravilna je svaka tehnika kojom se dobro skija.
     - Poznavanje više različitih načina skretanja olačšaće skijanje na svakom terenu i na svim vrstama snega.

Pravo skijanje nije dosadno vežbanje pokraj prepunjenih žičara. Ljubiteljima skijanja koji sigurno vladaju svojim skijama na svim vrstama snega otvara se čudesan svet u kojem priroda učestvuje i kao gost i scenograf i režiser.

Zašto vredi naučiti dobro skijati

Nemojte se iznenaditi: skijanje je neka vrsta poezije. Pravo je skijanje lepota, lakoća, razigranost i raspojasanost. Usavršavanje i uvežbavanje tehnike nije samo sebi cilj, već samo put do tog cilja. Želja čoveka da poleti stara je koliko i njegovi snovi. Iako skijaš nogama dodiruje tlo, taj dodir je lagan i nežan. On ima osećaj da se spušta bez težine. Može se usmeriti na sve strane. Može menjati brzinu, kočiti rubovima skija ili povećati brzinu snažnim odrazom. Takvo skijanje je zaista nešto više od međusobnog trenja dve površine različitih naterijala.

Da zajedno proskijamo prvi jutarnji spust.
Stojimo na vetrovitom vrhuna na oko 3000m/nv, čistom, jasnom ledenom vrhu, preko koga žestoko duvaju snažni vetrovi. Njihovo je pravo da na velikim visinama prave ili prečeštaju smetove i preutređuju sve po svome, bilo to ljudima pravo ili ne.

Prvi zavoji su kratki i oštri, ispitujući. Treba proveriti sneg i odrediti koliko potisnu snagu trebe aktivirati u nogama da skije poslušno crtaju lukove u snegu. Planinu treba voleti i postati njen deo. To je osnovno saznanje koje svaki skijaš treba da raščisti sam sa sobom, i to pre nego što se odluči da popne na njen vrh. S planinom ne treba ratovati, nego nastojati uraditi upravo ono što teren nalaže. "Najveća umetnost dobrog skijanja je osluškivanje terena i osećanja klizanja skija" rekao je čuveni Žan klod Kili.

Odskijavanjem zaleđenom stazom u zavetrinu stena i haldnoća je manja. Preteća divljina useka među stenama je već iznad nas i otvara se visoko planinsko prostranstvo. Odlučnim pomicanjem kolena vodimo skije u zavoje, prvo duge, pa zatim u bržem ritmu kreće.

Klizamo preko ruba velike udoline ispunjene prijatnom sunčevom toplotom. Tik pred njenim vrhom privlačimo noge da bi preskočili rub koji vodi u novu kotlinu. Sa lakoćom po snegu iscrtamo tri četiri široka luka i spuštamo se do njenog dna, kada odjednom ugledamo samo nebo. Skočimo, telo se polako nagne napred, za trenutak zaustavi kao hilihopter kome je nestalo goriva, i več su skije ponovo u snegu usred širokog ovalnog useka. Povezujući nizbrdicu na uzbrdicu, na najvišoj tački se pravi okret, spušta preko dna širokog useka i uspenje na gore praveći novi okret pre nego što se skije zaustave.

Osećaj u noagma je već potpuno izoštren na dodir, koji je veoma sličan lebdenju. Pritisak skija na podlogu treba da bude dovoljno jak, ali ne i grub da se zavoji mogu meko izvoditi.

Brzima takođe može mnogo pomoći. Što je veća lakše se okreće. Preterana pažnja i oklevanje ne vodi nikuda, iako ljudska mudrost tako mnogo hvali opreznost. Svakako, brzima ima i svoju drugu stranu. Skijaš koji je ne savlada postaje ukočen i napet, što opet smanjuje njegovu sposobnost za skijanje na netaknutom snegu. Kod sporog skijanja skijaš je mirniji, ali ne može postići dovoljnu brzinu za potisak, a ukoliko je želi obezbediti, preplaši se uvuče u sebe i opet je onesposobljen. Ko ovo ne savladan ne može izvesti pravi potisak i nije sposoban za skijanje na nedirnutom snegu izvan uređenih staza. Međutim ako skijaš previše poriskuje skije u zavoj i prejako ih opterećuje, neće moći da oseti čudesnu poetičnost doživljaja, koja se rečima ne može opisati.

To pravilo dobrog skijanja, o kojem se u školama skijanaj vrlo malo čuje, moglo bi se ukratko sažeti: štedi snagu, ne razbacuj je nepotrebno. Što je čovek manje umoran, lakše odmeri potrebnu snaku za potisak na skija. Idealno skladno gibanje tela mora se prilagoditi strmini, pa se samom tim strmina neće odupirati nogama.

Spuštajući se nailazimo na prva usamljena zimzelena stabla, koja neodoljivo privlače da se oko njih opisuju kružni lukovi. To je najlepši slalom u kojem je svaka staza prava. sami sebi određujemo tempo, ritam i stazu. Stabla su sve gušća, pa prelazimo ma stazu kroz iskrčenu šumu. Svakog popodneva njome se kreću mašine za ravnanje i tabanje snega kojeg preko dana raskopa vojska skijaša.

Sada je staza ravna, utabana, a rubovi skija zahvataju snežnu površinu kao maslac upravo izvađen iz frižidera. Treba samo izvoditi zavoje klizeći čas s ravno položenim skijma u jedvaprimetnim lukovima, čas oštro na rubovima u kratkim i potpuno izvedenim završnim zavojima.

Kako se skijalište širi, skijaša je sve više, a prostora sve manje, pa treba vožnju usporiti. treba pažljivo pratiti ostale skijaše, tražiti put između njih i biti stalno spreman na iznenađenja i brze odluke. Sasvim pri dnu skijališta sneg je mokar - bljuzgav kao ledena kaša. skije drugačije klize, drugačije skreču u zavoj, a i rasrerećenje je drugačije.

Ko se odluči za skijanje na planinama od tri hiljade metara visine, po nedirnutim prostranstvima, mora se pouzdati u svoje znanje, a ne u sreću.

Da li vam je ovim opisom spusta jasno zašto čovek usvaja tehniku skijanja? Zašto je dobro znati veliki broj tehnika savladavanja zavoja i imati sva čula izošterna za skijanje.

Možda vam je sve nevedeno neuverljivo. Međutim treba doživeti spuštanje skijama s vrhova od tri hiljade metara u dolinu. To se ne može ispričati.

Da bi ste to mogli doživeti, treba uložiti mnogo truda u pripreme. Pre, a ne tek tada. Zato učimo skijanje, i zato ga vredi dobro naučiti. Nema mnogo načina kako se od neskijaša postaje skijaš. Postoji zapravo samo jedan: treba stati na skije. Međutim mnogo je načina kako da skijaš postane dobar skijaš.

Uvodni tekst iz knjige Milana Mavera - "SKIJATI S UŽITKOM"