Skijaške staze na skijalištima imaju često veoma naglašene estetske i funkcionalne posledice. Izgradnja ili proširenje postojećih ski-staza utiče na degradaciju zemljišnog i vegetacionog pokrivača a povećavaju eroziju zemljošta.

Bitan faktor je kako je uređena površina ski staze na koji pada sneg i koji treba da se utaba i što duže opstane, tako da skijaši i sa minimalnom visinom snežnog pokrivača mogu bezbedno da skijaju.

Važan preduslov za to je da se sa staze ukloni kamenje kao i po njoj poseje trava. Ali ne bilo koja!!!

Seme trave za ski staze - sastav:
 - Crveni vijuk (Fescutra rubra) 30 %,
 - Visoki vijuk (Fescuta arundinaceae) 15%,
 - Prava livadarka (Poa pratensis) 15 %,
 - Ovciji vijuk (Fescuta ovina) 20 %,
 - Bela detelina (Trifolium repens) 20 %.

Jedna od mešavina je sledećeg sastava:
 - Crveni vijuk   (Festuca rubra L.)    REVERENT   20,0%,
 - Crveni vijuk   (Festuca rubra L.)    BOREAI      8,0%,
 - Visoki vijuk   (Festuca arundinacea) SILVERADO  15,0%,
 - Engleski ljulj (Lolium perenne)      ENVY        2,8%,
 - Engleski ljulj (Lolium perenne)      NUI         2,8%,
 - Engleski ljulj (Lolium perenne)      QUICKSILVER 2,4%,
 - Ovciji vijuk   (Festuca ovina)        BORNITO    24,0%,
 - Prava livadarka (Poa pratensis)      BALIN      13,5%,
 - Prava livadarka (Poa pratensis)      GERONIMO    1,5%,
 - Bela detelina  (Trifolium repens)     MERLIN     10,0%.

Detaljnije o travama:

Sve vrste trava imaju svoje prednosti i mane. Zbog toga proizvođači semena prave travne smeše, gde procentualna zastupljenost jedne vrste semena trave, zavisi od razloga ili namene setve. Stručnim formiranjem smeša, najbolje se „kompenzuju“ nedostaci jedne vrste trave, kvalitetima druge. Unapred odredjena namena korišćenja i mogućnost redovnog održavanja su glavni kriterijumi za izbor smeše trave.

Crveni vijuk
(Festuca rubra L.) Vrsta namenjena za gajenje u smešama, pre svega za brdsko-planinska područja. Obavezna je komponenta smeša namenjenih ispaši. Biljke su polu-uspravne tamno-zelene boje sa velikim brojem izdanaka visine i do 60 cm. Usev traje 6-7 godina, a puno razviće postiže u drugoj godini. Otporna je na sušu, niske temperature, rđu. Prinos suve materije iznosi 8-9 t/ha sa 14% sirovih proteina. Postoji veliki broj varijeteta crvenog vijuka koji se različito bokore i koriste kao osnovna komponenta smeša za dekorativne i druge travnjake specijalnih namena.

Engleski ljulj
(Lolium perenne L.) Engleski ljulj je vodeća višegodišnja travna vrsta u zapadnoj Evropi čija je eksploatacija 3-6 godina. To je vrsta vlažnijih uslova sredine, otporna na gaženje i zato je obavezna komponenta travnjaka namenjenih ispaši. U Srbiji je manje zastupljena zbog sušnijih uslova i niske zastupljenosti ispaše, kao načina iskorišćavanja travnjaka. Dominantna je komponenta dekorativnih i travnjaka specijalnih namena, pre svega za sportske terene. 
 

Prava livadarka
( Poa pratensis L.) Vodeća vrsta za zatravljivanje rekreativnih i sportskih površina. Niska biljka koja razvija najveću količinu lišća pri zemlji. Koristi se prvenstveno kao pašnjačka trava. Podnosi hladnoću i visoke temperature, kraće suše prekidaju razvoj.

Visoki vijuk
(Festuca arundinacea Schreb.) Produktivna vrsta koja je namenjena za gajenje u smešama za kosidbeno iskorišćavanje. Izdanci polu savijeni, jake drške otporne na poleganje sa 110cm visine. Namenjena je za gajenje na graničnim tipovima zemljišta, počev od sušnih, zaslanjenih, teških ili prevlaženih.  Vrsta među najdužim eksploatacionim periodom (8-10 godina). Ostvaruje prinos suve materije osrednjeg do slabijeg kvaliteta oko 13t/ha. Selekcijom su stvorene brojne sorte namenjene dekorativnim travnjacima, posebno za terene koji se manje navodnjavaju.

Bela detelina
(Trifolium repens L.) Višegodišnja zeljasta biljaka iz familije Fabaceae. Dugotrajna u pašnjačkim smešama , a pri kosidbi traje 4-5 godina. Podnosi kisela i slana zemljišta, više  nadmorske visine, pa čak i poplave. Seje se najviše u smešama za ispašu i kombinovano iskorišćavanje, a značajna je i kao medonosna i dekorativna biljka.

Srodne strane

Sistem za veštačko osnežavanje

Kako skijaši i svi ljubitelji zimskih sportova ne bi zavisili od toga da li će biti prirodnog snega, Skijališta Srbije pokrila su...

Prva kabriolet gondola na svetu

CabriO-Bahn je prva žičara na svetu sa kabinama sa otvorenom krovom. Može se reći da je to u početku bila luda ideja...

Lični ski lift – Može li se bez žičara?

Polovinom decembra 2012. Institutu za intelektualno vlasništvo BiH u Sarajevu je podneta za skijaše zanimljiva patentna prijava - Lični Ski lift Skijajte...