Šara, drevni golijat zarobljen u vrtlogu prošlosti; fina i koloritna patina koja se nakupila na sajlama, klupama, držačima i stubovima, uz staru gardu žičaraca, konobara i upravnika vuče suficit prošlosti toliko bremenit da ne ostavlja mesta budućnosti.

Gostoprimljivost je institucionalizovana poput hotela Molika i postojano svedoči o vremenu kada su prijatnost i ljubaznost smatrane vrlinama.

Rapsodija staza koje vas kao vrtlog vuku ka adrenalinskom delirijumu tera vas da se zapitate da li je modernizacija precenjena? Možemo li se sasvim fino učauriti u prošlosti i na krilima iste grabiti ka vrhovima? I onda se euforično iznova vraćati istim – starim vrednostima. Šara je fenomen koji to potvrđuje i stoji čvrsto na svojim osnovama!