Hobi, interesovanje, ljubav prema nečemu... To je ono što ostane kada na stranu sklonimo stvari koje su nam nametnuli društvo, život, egzistencija... To je ono što nas definiše i govori o nama više od bilo čega drugog što radimo. Ono što radimo samo zbog toga što volimo i, nažalost, ono od čega nikada nećemo živeti. Ali šta se dešava kada ljubav prema nečemu postane najozbiljnija stvar u vašem životu? Šta se dešava kada vam je za tu “sporednu stvar” potrebno mnogo odricanja, fokusa, istrajnosti? Šta se dešava kada vam je hobi spašavanje ljudskih života?

Sajt Trablmejker predstavlja Gorsku slušbu spasavanja, o kojoj su pričali sa Markom Radanovićem, Predsednikom Komisije za logistiku i vršiocem dužnosti PR-a GSS-a.

Mnogi od nas su čuli za Gorsku službu spasavanja, retki stvarno znaju čime se vi momci zapravo bavite, a bavite se jako ozbiljnim stvarima. Da krenemo od početka:

     Šta je GSS, kada i kako je nastao?
 
Gorska služba spasavanja (GSS) je dobrovoljna i neprofitna organizacija čiji je osnovni cilj pomoć i spašavanje ljudi u nepristupačnim, planinskim i urbanim uslovima. Naši spasioci su poslednja instanca i nada ugroženih ljudi, jer naša aktivnost počinje onda kada druge, civilne i vojne službe ostanu bez adekvatnih rešenja. Spasiti ljudski život, pomoći čoveku u nevolji osnovni je zadatak GSS-a.
 
GSS kao služba je osnovana 1954. godine od strane iskusnih alpinista, po ugledu na alpske zemlje, a zatim su ciljevi i zadaci modifikovani i usklađivani sa potrebama i mogućnostima u Srbiji.
 
     Šta su vaši zadaci odnosno šta u praksi znači to što vam je osnovni zadatak spašavanje ljudskih života?
 
U naporima dostizanja glavnih ciljeva, Gorska služba spasavanja realizuje sledeće zadatke:
 
- Konstantni treninzi, edukacija i opremanje spasilaca, spasilačkih timova i spasilačkih ekipa.
- Razrada teoretskih i hipotetičkih problema pretrage, spašavanja i preživljavanja ljudi u nevolji.
- Određivanje procedura i koordinacija sa releventnim subjektima u postizanju veće brzine i većeg kvaliteta spasilačkih operacija. Ovi subjekti su lokalne vlasti, regionalni šatabovi civilne odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i vojska.
- Učestvovanje u stvaranju i testiranju novih uzoraka spasilačke opreme kao i ispitivanje i predstavljanje novih i unapređenih spasilačkih tehnika i metoda.
- Saradnja sa inostranim spasilačkim i drugim relevantnim organizacijama. Ova saradnja se posebno odnosi na razmenu iskustava, zajedničke treninge i operacije, unapređivnje metoda pretraga i spašavanja, nove sigurnosne i spasilačke opreme itd. Medijski i odnosi sa javnošću koji uključuju informisanje i afirmisanje na temu bezbednog planinarenja, kao i konsultacije ljudi i organa vlasti o pitanjima sigurnosnih garancija i ponašanja u urbanim i planinskim katastrofama.
- Ekološke aktivnosti i zaštita naših planina.
 
     Samo ime, a i veći deo delanja, vezuje vas za planinu i skijašku sezonu. Kako možemo da računamo na vas kada odemo da skijamo?
 
Naš posao podrazumeva potragu za izgubljenim skijašima, prvu pomoć i pomoć pri transportu u većim ski centrima. Daleko rizičnija spasilačka operacija, koja se takođe izvodi na skijalištu je evakuacija ljudi sa žičara. Da bi ispunili ove zahteve, spasioci moraju biti vešti skijaši, i obučeni za rad sa specijalizovanom opremom.
 
     Završetak skijaške sezone i zime ne znači i kraj posla za vas, vi ste tu tokom cele godine. Gde i na koji način ste još spremni da nam priskočite u pomoć?
 
Tu smo za:
 
Spašavanje u steni - Domen koji uključuje tehnički zahtevno okruženje u steni, snegu i ledu. Postoje specijalno razvijene strategije za pretragu, pristup, pomoć i evakuaciju ljudi u nevolji. Spasilački tim je sačinjen od iskusnih penjača, alpinista i najboljih spasilaca. Spasilačke operacije u ovom domenu se uvek izvode u saradnji sa penjačkim odsecima planinarske asocijacije.
 
Spašavanje u pećini - Domen prirodnih i veštačkih jama i pećina. Ovo je verovatno najzahtevniji domen. Najkompleksnija operacija je česta potreba za speleo ronjenjem. Spasilački tim koji ovde deluje je uvek sastavljen od iskusnih speleologa, ronilaca, speleoronilaca i specijalno obučenih spasilaca. Spasilačke akcije se izvode uz maksimalnu saradnju spasilačke službe, speleološkog odseka i ronilačkih klubova.
 
Spašavanje u urbanim uslovima - Spašavanje koje se obavlja u urbanim uslovima nakon elementarnih katastrofa, rušenja velikih zgrada i slično. Karakteristike spasilačkih operacija u ovom domenu su: korišćenje tehnika spašavanja uz pomoć užeta, veliki broj povređenih, ili ljudi u opasnosti i puna angažovanost svih potencijala uključujući i Civilnu odbranu, vojne strukture i specijalizovana planinarska odeljenja.
 
 
Citiraću jedan deo teksta sa vašeg sajta koji kaže: “Naši spasioci su poslednja nada ugroženih ljudi. Naša aktivnost počinje onda kada druge civilne i vojne službe ostanu bez adekvatnih rešenja. Spasiti ljudski život, pomoći čoveku u nevolji osnovni je zadatak GSS-a.” Sa druge strane piše i da ste dobrovljna i neprofitna organizacija. Da li to znači da sve zapravo počiva na volonterizmu, želji i ljubavi članova prema onome što rade?
 
Većinu članova GSS-a čine studenti koji svoje slobodno vreme ulažu u službu. Ista stvar je i sa zaposlenima. Biti član GSS-a nije obaveza već zadovoljstvo i privilegija.
 
     Šta su osnovni uslovi koji moraju biti zadovoljeni da bi neko pristupio vama i kako prijavljivanje funkcioniše?
 
Osnovni kurs GSS-a je u toku, više o tome možete pročitati na našem sajtu.
 
     Prijava i ulazak u Gorsku službu spasavanja su, ako se ne varam, tek početak. Kako nečiji razvojni put dalje izgleda, šta je ono što može da nauči kod i od vas i kako može da napreduje dalje?
 
Unutar GSS-a organizujemo brojne specijalističke kurseve. Kao što su kurs za speleo spasioca, helio spasioca, vodiča pasa, alpinistički kursevi itd.
 
     Koliko i kako sarađujete sa državom i državnim institucijama? Da li vam i na koji način državne ili privatne ustanove pomažu?
 
GSS je punopravni član Republičkog štaba za vanredne situaciji ciji je zadatak spasavanje sa nepristupačnih terena, bilo u pećinama i jamama, planini ili posebnim uslovima u urbanim sredinama. Puno ulaganje države u opremu, prostor, transportna sredstva i tekuće troškove još se očekuje, a rešavanje statusa spasilaca, kao i svih volontera, je još jedno od otvorenih pitanja. GSS ima i veliki broj članova, obučenih na seminarima i tečajevima GSS-a i Planinarskog saveza, koji se često angažuju u situacijama kada je pomoć neophodna. To ukazuje na široku društvenu ulogu koju GSS ima, i koju kontinuirano razvija šireći broj stanica i aktivno članstvo po Srbiji u saglasnosti sa materijalnim mogućnostima. GSS trenutno ima stalne timove u Boljevcu, Knjaževcu, Kruševcu, Čačaku, Novom Sadu i Užicu.
 
     Da li i pojedinci, oni koji nemaju gore navedene preduslove za pristupanje Službi, mogu na neki način da doprinesu njenom radu?
 
Mogu kao spoljni saradnici GSS-a.
 
     Koliko akcija ste imali do sada, postoje li neke koje bi izdvojio?
 
U proteklih 20 godina, članovi GSS-a su zbrinuli preko 5000 povreda i ušestvovali u više od 8000 intervencija. Naši članovi učestvuju u 10-12 pretraga i spasilačkih akcija godišnje, najvećim delom u gustim šumama Kopaonika i u zimskim uslovima, ali takođe i u drugim regionima u Srbiji.

Pomenuću samo nekoliko najrelevantnijih velikih operacija spašavanja koja je Gorska služba spasavanja izvela u prethodnih nekoliko godina:
 
- Velika pretraga i spasilačka operacija posle zemljotresa u Skoplju 1963. godine, Makedonija.
- Spašavanje rudara iz rudnika Ibar.
- Pretraga i spašavanje ljudi ugroženih bombardovanjem Srbije od strane NATO-a 1999. godine.
- Evakuacija poginulih planinara sa Prokletija i Šiljeva.
- Spašavanje preživelih i izvlačenje tela mrtvih speleologa iz Ravaničke pećine, maja 2007. godine.
 
 
     Kada i kako si ti postao GSS-ovac?
 
2001 iz radoznalosti.
 
     Koliko i kako ti je to promenilo život?
 
Potpuno. Poslednjih 10 godina mog života je posvećeno ovoj službi. Ne bih mogao da zamislim drugačiji način života. Jednom GSS-ovac - uvek GSS-ovac.

     Šta voliš, šta bi promenio?
 
Volim sastav ljudi - članova koji čine GSS. Voleo bih da se promeni odnos države prema GSS-u. Smatram da članovi GSS-a s obzirom na svoje požrtvovanje zaslužuju mnogo više. Da bi GSS mogao svojim članovima da obezbedi idealne uslove za rad kao i adekvatnu opremu, potrebna je pomoć države. Dok se to ne desi, prinuđeni smo da ulažemo lična sredstva kako bi se opremili za spašavanje tuđih života jer to smatramo našom moralnom obavezom.

Broj telefona Gorske službe spasavanja na koji mogu da se upute pozivi za pomoć je 063/466-466.
 
 
     Intervjuisala: Ateh
     Fotografija: Prve, GSS, FB profil

     Izvor:   www.trablmejker.com

Galerija slika