Putovanje u Wengen 2018. godine na trke Svetskog kupa

| 18.01.2018. | Bojan Mirković

Kategorije

Autor: Bojan Mirković
Put je počeo sa beogradskog aerodroma “Nikola Tesla“ letom Wizzair-a na relaciji Beograd - Basel 12.01.2018. u 14:50 – 16:50h. Let je bio prijatan osim skučenog prostora za noge i prtljaga iznad sedišta, ali to je nedostatak low cost kompanija. Povratna karta je rezervisana u septembru 2017. godine i iznosila je 5.870 din + 3.600 din za ski opremu.

Nakon sletanja u Basel i prolaska pasoške i carinske kontrole izašli smo u švajcarski deo aerodroma pošto se isti deli na francuski i švajcarski. Na samom izlasku iz zgrade nalazi se stanica gradskog prevoza sa koje autobus broj 50 vozi do glavne železničke stanice u Baselu.

Red vožnje je u minut tačan, ima 8 vožnji u jednom satu, a prvi autobus krece u 5h ujutru a poslednji u 24h. Karta se može kupiti online na sajtu aerodroma, na sajtu švajcarske železnice www.sbb.ch, na automatu autobuske stanice ili kod vozača. Na svakoj stanici postoji semafor sa informacijama o broju linije i za koliko dolazi prvi autobus a ispod kada ide sledeći, švajcarska preciznost. Cena dnevne karte je 9.9 CHF a za jednu voznju je 4.2 CHF.

Nakon pristizanja autobusa na glavnu železničku stanicu na glavni ulaz, imate 6-8 minuta do polaska voza, ako se u obzir uzme gužva na stepenicama, jer je voz veoma zastupljen kao prevozno srdstvo, morate da potrčite da bi ste stigli na isti. Ukrcavamo se u voz na relaciji Bazel – Interlaken, mali gradić nadomak Wengena, na obali Turenskog i Brienzerskog jezera.

Cena povratne karte za voz je 54,7CHF po osobi i vožnja traje oko 1h i 53min. U Interlakenu sedamo na manji voz za Laubrunen malo mesto u dolini ispod Wengena i Murena, dva prelepa alpska sela. Cena karte u jednom pravcu je 5.3CHF. Po pristizanju u Laubrunen pogled ostavlja bez daha iako je bio mrak, sela na obromcima stena svetlela su kao zvezdice na nebu. Na susedni kolosek pristiže voz za skijaše koji je imao treću šinu u sredini nazubljenu. U Laubrunenu imate gondolu koja vozi na stranu gde se nalazi selo Murren a voz ide u Wengen.

Imate dve vrste karata za voz koji vozi ka Wengenu, prva je samo karta za voz i košta 11.9CHF u jednom pravcu, a druga je ujedno i skipass i kosta 68CHF/dan. Sigurno se pitate kako karta za voz pa i ski pass - jednostavno taj isti voz posle Wengena nastavlja da se penje na 3.450m/nv do glečera Jungfrau odakle možete da izađete na četiri među stanice i da nastavite da skijate koristeći žičare ili ići do vrha najvećeg glečera u Evropi, ali na skijama nećete moći da se spustite sa vrha. Sama pomisao da je ova pruga koja krivuda i penje se sa 500mnv na 3.453m sagrađena 1912. godine većim delom ručno je impozantna.

Vožnja traje oko 15 minuta, stizemo u Wengen malo mestašce na 1.275m nadmorske visine koje ima osnovnu školu sa velikom sportskom salom, dva klizališta, bioskop, pregršt hotela sa 4 i 5 zvezdica u planiskom stilu koji dotiraju sa početka 20 veka ali renovirani da opravdavaju svoju cenu, (350CHF/noc), prodavnica ski opreme kao i suvenira, pekara i mini restorana, ima takođe jednu ogrmnu samoposugu trgovačkog lanca COOP. Mesto ima oko 1000 stanovnika ali tokom ski sezone koja traje od novembra do maja broj raste na 5000.

Iz mesta se pruža predivan pogled na Silberhorn jedan od prepoznatljivih vrhova Jungfrau masiva. Selo Wengen se prvi put pominje pre 500. godina kao stočarski orjentisano, da bi pravu ekspanziju doživelo dolaskom britanaca krajem 19. veka koji su sa sobom doneli i to famozno spuštanje niz snežne padine na drvenim letvama. Tkođe u Wengenu postoji engleski ski klub “Downhill Only Club (DHO)“ koji pored meštana broji i veliki broj britanaca. U samom mestu nema kola samo mali autići na baterije koji obično voze prtljag gostima hotela, mada kada je FIS trka ima dosta vojske sa svojim vozilima. Vojska je glavna karika, pored civilne zaštite, za organizaciju same trke, sređiivanje i obezbeđenje staze kao i čišćenja ulica i centralnog trga gde je postavljena velika bina na kojoj se vodi program oko izvlačenja brojeva za trku.

Na samom trgu je i dosta šatora gde se svi posetioci posle ceremonije izvlačenja brojeva i dodele nagrada pobednicima tog dana sele i nastavljaju žurku do jutra uz mnogo, ali baš mnogo alkohola. Na trugu gde se održava centralna ceremonija može da bude izmedju 10.000 - 2017.god i 66.000 posetilaca koliko je bilo 2012. godine. Tu su neizbežni štandovi sponzora trke i skijaša, Milka čokolade koje promoteri dele iz ogromnih torbi, EMI mlekara koja je delila kapućino i druge vrste kafe u limenkama, ski kape i još mnogo toga.

Cene karata za trku nisi ni malo jeftine i krecu se od 100CHF za mesto pored staze na snegu za spust i VIP loza od 1000CHf gde se služi hrana i piće. Cene za slalom su nešto jeftinije 50chf i 700chf. U programu svake godine, ako vreme dozvoli, je i areo shou Švajcarske letačke grupe „patrol swiss“ koju čine 5 borbenih aviona i jedan civilni A320 Swissair. Program počinje u 11:30h, a za više detalja o njima pogledajte: https://www.youtube.com/watch?v=mnnwWqwnMWw.

Celo mesto živi za taj vikend kad im FIS karavan dolazi u goste. Cene smeštaja su papreno visoke i ne mogu se naći slobodna mesta jer se rezervacija završava početkom septembra za narednu godinu i kreću se od 250 CHF po osobi za noć sa doručkom pa do nevrovatnih 1.240 CHF za pun pansion po danu.

Potpuno odsustvo saobraćaja i veliki broj sadržaja za decu ovo mesto svrstavaju u sam vrh ponude što se tiče porodičnog odmora. Takođe za decu u samom centru na 1min pešice od trga postoji poligon sa obuku neskijaša u vidu poligona sa raznim likovima iz crtaća kao i zanimljivim preprekama. Neki od hotela svojim gostima nude čuvanje i animaciju dece kroz ski školice ili druge aktivnosti za neskijaše kao što su klizanje, sankanje, šetnje planiniskim stazama ili jahanje poni konja. Ove ponude su najčešće u februaru kada je i nemoguće naći mesto zbog školskog raspusta.

Samo skijalište se može preporučiti početnicima i srednje zahtevnim skijašima, dok se onim zahtevnim preporučuje skijalište preko puta doline, Murren i poznati vrh Piz Gloria gde je sniman film o Džems Bondu „On Her Majesty's Secret Service“ 1969. godine.

Ski pass „Jungfrau Pass“ pokriva skijalište u Wengenu, Murrenu i Grindelwald-u koje je sa Wengenom povezano preko Wengen/Mannlichen gondole. Vožnja gondolom traje oko šest minuta a vreme između vožnji je oko 15 minuta. Gondola izlazi na ogroman plato iznad Wengena gde postoji predivan restoran za odmor sa predivnim pogledon na tri planine Eiger, Monch i Jungfrau.

Sa ovog mesta se pružaju plave i crvene staze ka obližnjem mestu Grindelwald, takođe sa ove pozicije možete se vrati do stanice voza na 2.067m kojim se mozete vratiti u Wengen, ili na skijama, do četvoroseda wixi koji vozi skijaše na start poznatog najdužeg spusta u Fis kalendaru. Takođe se možete vratiti u Wengen od izlazne stanice gondole samo ako ste extremni skijaš i posedujete padobran J. Staze kojima se vraćate u Wengen sa železničke stanice na granici izmedju Grindelwald-Wengena su plave i veoma lagane. Za kraj napornog dana na skijam ništa bolje za povratak u sam centar Wengena, gde vas jedan minut hoda vodi do predivne terase Hotela Caprice odlake se pruža predivan pogled na dolinu ispod.

U Wengenu postoji Heli grečer taxi koji vozi iz Lauterbrunnen-a na start spusta. Namenjen je pre svega za one sa debljim džepom jer vožnja košta 1.000 CHF za ceo helikopeter u koji moze da se smesti 5 osoba znaci 200 CHF po osobi ali se plaća 1.000 CHF išla jedna i ili 5 osoba. Helikopeter ima sa strane korpe za ski opremu. U ponudi je i skijanje sa vodičem gde vas helikopter izvozi do nekog od vrhova a dalje idete skijama. Cena jedne vožnje je 1.000 CHF sa osiguranjem od povreda i nesrećnih slučajeva.

Dolina iznad Lauterbrunnen-a je poznata i po Base jumpinugu i tu se održava RedBull-ovo svetsko takmičenje. Polazna tačka je vrh Jungfrau sa 4.060 m/nv, leti se vertikala od 3.240m a let traje nešto duže od 2 min. https://youtu.be/YL9sNrOlK-I

Dosta o Wengenu, evo i detalja o našem smeštaju koji je bio u Interlakenu. Hotel se zove „Teli“, našli smo ga preko bookinga, a radi se o malom porodičnom hotelu koji se nalazi na 5min busom od želzničke stanice. Smeštaj smo bukirali u septembru kada i avio kartu jer smo poučeni godinom pre kada nismo mogli da nađemo smeštaj, i bili samo dan u Wngenu. Hotel je ok, čist, topao, sa besplatinm wi-fi-om, parkingom na zahtev, sobe su malo manje ali funkcionalne sa kupatilom u sobi. Tople vode ima uvek jer se hotel greje na gas pa su, pretpostavljam, i bojleri na gas.

Hotel nema klasičnu recepciju, posle bookiranja i plaćanja smeštaja kreditnim karticama preko internteta (ne moze kešom na licu mesta), dobijate šifru za ulazna vrata hotela i kada se uđe na polici vas čeka koverta sa vašim imenom gde se nalazi ključ od sobe i odštampan kućni red. Na papiru koji smo dobili u koverti je šifra za wi-fi i telefon kontakt osobe hotela ako imate neki problem ili pitanje, veoma su ljubazni, govore engleski, nemački i francuski. Cena je bila 120 chf za dvokrevetnu sobu za dva noćenja bez doručka.

Karte za trke smo kupili za tribine, a samom startu može da se priđe sa staze i da se preko ograde slikaju skijaši bez problema. Jedino je Svindal bio raspoložen za slikanje pre trke, a posle trke nismo mogli da im priđemo. Marsel Hiršer i Henrik Kristofersen su bili nedostupni. Aleksis Panturo je OK, uvek za razgovor kao i Ivica Kostelić.

Nadam se da sam malo usepeo da prenesem utiske i zapažanja iz ovog prelepog švajcarskog ski centra.