A kad udahnete onaj prepoznatljivi razređeni planinski vazduh i kročite na stazu, nema više ni 'd' od depresije. Sneg, sunce, dobre staze, kiseonik, i to onaj planinski, pravi, što ispunjava srce i dušu, čine idealni zimski odmor.

Baš kad sam ogorčen i umoran pročitao i poslednje loše vesti i pomislio da gore od ovoga ne može, ono čuh još crnje i gore. Sa kime god progovorim, svi se nešto žale i kukaju, opšta letargija i očajanje.

Možda sam stvarno i ja postao pomalo depresivan, ali neka, hvala, snaćiću se na drugi način. Sama pomisao da uskoro odlazim na skijanje za tili čas mi popravlja raspoloženje. Oni koji skijaju znaju o čemu govorim.

I dok se neki žale na dugački, tmurni i hladni januar, koji k'o za inat ima 31 dan i nikako da im prođe, mi koji volimo skijanje odlazimo ili se pripremamo da uskoro odemo na planinu i priuštimo sebi tih najlepših sedam dana u godini. Nama je to dragi januar, koji ćemo provesti najpre praznujući, a zatim i uživajući u zimskim čarolijama.

Sneg, sunce, dobre staze, kiseonik, i to onaj planinski, pravi što ispunjava srce i dušu.

Kada sam ja učio da skijam, to nije bilo baš tako jednostavno kao danas. Bile su one stare, ravne skije i sve je bilo znatno komplikovanije, počev od upravljanja i naglog skretanja, pa do vožnje preko hupsera i po ledu.

Danas je sve mnogo lakše i jednostavnije. Već godinama su u upotrebi takozvane karving skije, koje su mnogo upravljivije, tako da sada svako može naučiti da skija. Maltene je dovoljno samo održavati ravnotežu i one idu same. Ako baš dugo niste stali na skije, možda nije na odmet uzeti par časova, čisto da se malo podsetite kako stvari funkcionišu, mada je, u suštini, skijanje kao vožnja bicikla.

Uživanje koje nema alternativu
Kad jednom naučite, više nikad ne zaboravljate. Naravno, totalnim početnicima će ipak biti mnogo lakše ukoliko potraže stručnu pomoć i nadzor instruktora, ali generalno, učenje na današnjim karving skijama ide mnogo lakše i brže nego nekada na starim, ravnim daskama.

A kad udahnete onaj prepoznatljivi razređeni planinski vazduh i kročite na stazu, nema više ni "d" od depresije. Danju sija sunce, noću pada sneg, a vi na nekih 2.000 metara nadmorske visine. Pre podne uživate u skijanju, a bogami i sunčanju tokom vožnje ski-liftovima.

Povremeno, kad zabole noge od skijanja, napravite pauzu, da popijete čaj s rumom, kuvano vino ili toplu čokoladu, i tako sve dok rade žičare. Ali, to je samo prvo poluvreme toga dana. Drugo sledi posle podne, kada treba da se opustite u nekakvom spa-centru i malo plivate u bazenu.

E, ako ste sve ovo odradili kako treba i bez zabušavanja i predugih kafenisanja tokom pauza na skijanju, verovatno da nećete imati baš previše snage za večernji provod i izlazak do kasno u noć, ali to već zavisi od godina i afiniteta. U svakom slučaju, samo jedna nedelja skijanja biće dovoljna da zadugo odagnate depresiju i napunite vaše baterije.

Bez sabiranja troškova
I za kraj, ono najvažnije. Nipošto nemojte sabirati koliko će vas sve to ukupno koštati i šta biste drugo mogli učiniti sa tim novcem, jer bi to moglo izazvati dodatnu depresiju protiv koje se ovde borimo.

Gde god drugde otišli, šta god sebi drugo kupili tim parama, pogrešićete. Skijanje jednostavno nema alternativu i tačka. Bolje je da se što pre u to i sami uverite. Koliko košta da košta, ako ikako možete uradite to, makar plaćali i u ratama.

Verujte, najgora moguća varijanta je da ne odete nigde. Život je samo jedan, svaki dan koji  prođe više nikad ne može da se nadoknadi i zato ih ne smemo uludo trošiti ni provoditi kod kuće.

Uostalom, "skijanje se brzo uči, ko je blesav da sjedi kući..."

                Autor: Željko Regoda   Izvor: Al Jazeera  

Biografija autora:
Željko Regoda je dugogodišnji novinar Politike. Radio je u specijaliziranim izdanjima Auto-svet i Auto-bild. Od 2007. godine zaposlen je u SAT Media grupi u reviji SAT Plus, najčitanijem magazinu za muškarce i emisiji SAT. Od 2014. je član uređivačkog kolegija.