Prosto me cudi da jos niko od putnika iz Valmeinera nije napisao koji redak utisaka, pa rekoh
da ispravimo tu nepravdu.

Polazak autobusa je bio zakazan u petak u 20h sa parkinga Sava Centra. Posto je bilo dosta stvari,
i neki su putnici stizali malo kasnije, konacno smo sa 40-ak minuta zakasnjenja uspeli da
slozimo sve stvari i da krenemo.

Fudeksov autobus, lep, cist, udoban i prostran - taman za duga putovanja kakvo je bilo pred nama.
Nocno putovanje preko Srbije, Hrvatske i Slovenije prekidano je povremenim pish/push pauzama i
carinskim kontrolama na granicama Srbije/Hrvatske, Hrvatske/Slovenije i Slovenije/Italije. Nije
bilo gnjavaze i kontrole prtljaga, ali svaki put te granicne formalnosti potraju, tako da smo
bili dosta spori.

U ranijim popodnevnim satima stali smo u Italiji da se snabdemo u Carrefour supermarketu. Iako
smo planirali da ostanemo sat vremena, i ovo je potrajalo preko dva sata. No, skoro nadomak cilja,
i dobro snabdeveni raznim prehrambenim artiklima (a neki i novim cipelicama), nismo bili mrzovoljni
zbog zadrzavanja.

Dok se autobus penjao uz planinu, pomalo skepticno upucivali smo pogled oko
sebe ne bismo li negde osim na vrhovima u daljini ugledali sneg u to doba godine. Nismo ga videli.
U Valmeinier 1800, deo naselja na nadmorskoj-visini-koja-se-sama-kaze u kojem cemo biti smesteni,
stigli smo oko 17h. Parking za vozila je ogroman. Zapravo, preciznije bi bilo opisati to kao vrlo,
vrlo siroka ulica sa oznacenim parking mestima sa obe strane koja vijuga kroz naselje. Autobus
se tu negde parkirao, povadili smo stvari, a predstavnici apartmana otisli su sa organizatorima
da daju depozit, uzmu kljuceve i zavrse papirologiju, a ostali ostadosmo da se muvamo po ociscenom
parkingu, pomalo mokrom od snega koji se istopio. Hmm.. - prodje mi opet kroz glavu - da nismo
zaista ocekivali previse od odlaska na skijanje u drugoj polovini marta?

Utom je vec nekako pao i mrak. Od nekud iz mraka pojavise se i nasi vrli kljucari i krenusmo da
teglimo sve one kofere, skije i kesetine sa hranom prema apartmanima. Da je bar neko znao tacno gde
su, i da su nas organizatori poveli najkracim putem to bi bila pesma. Ovako se pretvorilo u
vucaranje stvari po polumraku nizbrdo putem, pa uz stepeniste, pa preko staze, pa ulicom do zgrade
koja je zapravo bila 50m od autobusa. A onda nova pitalica, sta li otkljucava kljuc sa brojem 1301 ?
Nema takvog broja na vratima. Zgrada nema 13 spratova, a na prvom spratu ne postoji apartman 301 vec
su svi brojevi dvocifreni. Iz poverljivih izvora bliskih Vladi (Marku, Zoranu... saznasmo da su
samo poslednje dve cifre (01) broj apartmana i posle jos malo lutanja katakombama (najmanji broj
apartmana do kojeg se stize liftom je 11), nadjosmo i nas smestaj.

Apartman za 6 osoba je blago receno mikroskopski da bi u njemu 6 osoba zivelo. Jedna soba velicine
omanje ostave za metle, sa krevetima na sprat (metle su bile na drugom mestu), dnevna soba spojena
sa kuhinjicom, i jedna spavaca soba sa prozorom sa kojeg puca predivan pogled na - dnevnu sobu
Koliko Francuzi preteruju u oskudaciji sa prostorom, toliko idu i u
drugu krajnjost pa apartman napune sa 67 casa! da ne bi slucajno gosti morali da piju konjak iz
case za viski, belo vino iz casa za ledeni caj, ili pivo iz case za sok.. Ne mogu da kazem da sam
nezadovoljan smestajem. Verovatno bih za 1000 eura vise za nedelju dana mogao da dobijem mnogo bolji
dvokrevetni apartman, posto tolike pare svesno nisam imao nameru da potrosim, i ovo sto smo dobili u
low budget varijanti bilo je zadovoljavajuce. Posto ionako veci deo dana nismo bili tu, sve je to
ipak bilo dovoljno da prezivimo nedelju dana u slozi i blagostanju.

Ski pass smo dobili zajedno sa kljucevima od sobe. Isti dovoljno pribliziti kapiji za ulazak na zicaru,
(kao recimo na Kopaoniku) i moze se drzati u dzepu svo vreme, ali je u pitanju neka jevtina jednokratna
varijanta (za razliku od recimo Kopaonika gde se ostavlja depozit koji vrate kad vratite karticu kako bi
je oni ponovo upotrebili za nekog drugog gosta). Svaki ski pass ima serijski broj koji mozete da zapisete
negde "na sigurno", i u slucaju da ga izgubite ili slicno, taj ce da poniste a vi cete uz malu nadoknadu
da dobijete novi koji ima isti rok trajanja..

Naoruzani ovom modernom tehnologijom izadjosmo u nedelju ujutro rano na stazu. Sto od bljestavila jutarnjeg
sunca na savrseno sredjenim stazama, sto od blagog povetarca i niske temperature, a sto od srece, oci
nam blago zasuzise kad smo se pogledali, te natakosmo "maskata na facata" i zakoracismo hrabro ka
zicari. Bilo je jasno da je strah od nedostatka snega bio potpuno neopravdan.

Posle par prevezenih metara po prvoj plavoj stazi zakljucih da ja sa svojim skromnim iskustvom zapravo
ne umem da vozim po necem tako tvdom i glatkom. Avaj, kako se covek lako na dobro navikne, tako i ja posle
par stotina metara i par zaokreta shvatih da dobro podmazano odlicno klizi po tvrdom i glatkom ;>
(mislim, naravno, na bord i skije po snegu, ne znam sta je potencijalni citaoc drugo imao na umu)

Nastavak sledi ...