Ski skokovi - Pravila » Skijanje.rs

Sportovi Nоrdijski ski sportovi Ski skokovi Ski skokovi - Pravila, tehnika

Ski skokovi - Pravila, tehnika

     Prvi poznati ski-skakač bio je Norveški poručnik Olaf Rye, koji je 1809. godine skočio 9,5 metara.
     Želja za sve dužim skokom dovela je i do promene stila skakanja 1985. godine, kada je umesto paralelnog drzanja skijai tokom leta, uveden V-stil, kod kojeg skakač skije drži u oblliku slova V, što je dužine skokova povećalo za 28 procenata.
     Muški skijaški skokovi su usli u Olimpijski program 1. Zimskih Olimpijskih Igara u Chamonixu 1925. godine. Skokovi na velikoj skakaonici u program su ušli 1964.godine na ZOI u Innsbruck-u, Austrija.

Pravila - tehnika skakanja
     U Smučarskim skokovima sportista se na skijama spušta niz dugu strmu rampu (zaletište), da bi se pri brzini i do 95 km/h odrazio i sa odskočišta poleteo u vazduh.Tehnika skoka je u potpunosti ista kod svih skakača koji je moraju izvesti veoma precizno i u pravom trenutku. Kada se nađe u vazduhu, skakač zauzima V stil držanja skija i prilagođava svoju poziciju da bi se maksimalno podigao u vis a smanjio kočenje otporom vazduha.

     Takmičari se ocenjuju za dužinu skoka i njegov stil. U slučajevima kada takmičari dobiju ocene sa malom razlikom između one za dužinu skoka i one za stil, kada skijas sa najdužim skokom obično ima i najbolje ocjene za stil, razlika u njihovoj kvalaiteti se traži u načinu izvođenja doskoka. Dugačak skok može otežati doskok u “telemark” poziciju (jedna noga sa savijenim kolenom položenim na skiju - druga opružena unazad). Kvalitet doskoka može biti odlučujuci kod ocenjivanja dva skoka istih dužina.

     U Olimpijskom programu se ocenjuju dva skakanja: skokovi sa normalne skakaonice (90 m) i skokovi sa velike skakaonice (140 m). Visina skoka je od male važnosti, bitna je njegova dužina - za koju je skakaonica i prilagođena. Skakač može letiti i do 105 metara na normalnoj skakaonici a do 140 metara na velikoj skakaonici.

     Dužina leta skakača pod kontrolom je žirija takmičenja. Na startu svake serije skokova žiri određuje tačku sa koje će se započinjati zalet a koja omogućava bezbedne skokove i letove do maksimalno bezbedne distance. Svi takmičari startuju sa iste pozicije, sto kao rezultat ima da manje vešti takmičari lete do kraće distance. Skijaške skakaonice imaju mnogo startnih mesta (klupa) koje omogućavaju žiriju da izabere odgovarajuću (tačku za početak zaleta) i to na osnovu uslova: jačine vetra, temperature, vlažnosti, vrste snega i drugih uslova koji mogu da utiču na dužinu skoka.