Legende SLO skijanja o zimskim sportovima na Balkanu

Istorija Zimski sportovi Legende SLO skijanja o zimskim sportovima na Balkanu

Legende SLO skijanja o zimskim sportovima na Balkanu

Šta o zimskim sportovima na Balkanu misle legende slovenačkog skijanja Jure Košir i Primož Ulaga.

Tokom osamdesetih sve olimpijske medalje za Jugoslaviju osvojili su Slovenci. Sve olimpijske medalje u Pekingu 2022. od takmičara sa ovih prostora takođe su osvojili Slovenci - samo što Jugoslavije više nema.

Jure Košir
„Tokom organizacije OI u Sarajevu napravljena je dobra infrastruktura, svi smo očekivali da u razvoj zimskih sportova u Bosni bude bolji, ali eto", kaže Košir.
„Kasnije sam se i ja takmičio na stazama Bjelašice i Jahorine i stvarno su to bile lepe staze", dodaje.

Međutim, ratni sukob u Jugoslaviji tokom devedesetih znatno su oštetili mnoga zdanja izgrađena za OI u Sarajevu. Iako su hale Zetra i Skenderija obnovljene, a skijaši se ponovo spuštaju niz Jahorinu, ruinirana staza za bob u Sarajevu i dalje privlači turiste iz čitavog sveta.

O tome kakvo je stanje zimskih sportova među bivšim jugoslovenskim republikama dovoljno govori statistika iz Pekinga.

Slovenija je imala 44 takmičara, a osvojili su sedam medalja, što ih stavlja na 15. mesto ZOI.
Hrvatska je imala 11 takmičara, Bosna i Hercegovina šest, Srbija i Kosovo po dvoje, a Crna Gora i Severna Makedonija po troje.

Košir smatra da je rat sigurno sprečio dalji razvoj zimskih sportova u regionu, ali da nije negativno uticao na Sloveniju.

„Mi smo bili ista reprezentacija kao pre", navodi.

„Možda jeste bilo teže u smislu finansiranja, ali je skijanje ovde uvek bilo privilegovano, tako da smo i po sticanju nezavisnosti uvek imali dobre uslove", dodaje.
Slovenija je 1991. prva proglasila nezavisnost od Jugoslavije, čime je počeo formalni raspad zemlje, a ratni sukobi u tom delu bili su najslabiji.
Sve je bilo gotovo posle Desetodnevnog rata.

Jure Košir najveće uspehe ostvario je upravo u dresu Slovenije.
Na Zimskim olimpijskim igrama u Lilehameru 1994. godine osvojio je bronzu u slalomu, iza Tomasa Štangasingera i slavnog Alberta Tombe.
Iste godine bio je treći u poretku na Svetskom kupu, a do kraja karijere ostvario je ukupno tri slalomske pobede.

Karijeru je završio početkom dvehiljaditih, kada je skijaškom scenom bivše Jugoslavije dominirala porodica Kostelić iz Hrvatske.

Janica Kostelić, koju mnogi smatraju za jednu od najboljih skijašica svih vremena, kao i njen brat Ivica od 2002. do 2014. godine osvojili su ukupno 10 medalja na ZOI.
Janica od toga ima četiri zlata i dva srebra.

Govoreći u budućnosti skijanja na prostoru bivše Jugoslavije, Košir kaže da uvek može da se desi „neki privatan projekat poput Kostelića".
„Nisu imali sponzora na početku, snašli su se i napravili nešto, ali uz strašan entuzijazam", kaže Košir.
„To se može dogoditi u drugim zemljama, ali bih više voleo da se nešto napravi sistemski", dodaje.

Kako navodi, mnogo ljudi danas skija i interesuje se, ali jedino Hrvatska uz Sloveniju radi sistemski, pa imaju nekoliko supertalenata u mlađim kategorijama.

Situacija u Bosni „nije najbolja", dok Srbija „ima dobre pojedince", smatra.
„A ima dobrih centara, poput Kopaonika, koji bi mogao da bude dobar trening centar za mlade, potrebne su jedino ideje i osnovni kapital", navodi Košir.

Jure Košira, jedan od najpoznatijih slovenačkih skijaša, boravio je u subotu, 23. marta 2013. na Kopaoniku kada je nastupio na test trci koju su organizovali Skijališta Srbije i Planet Bike.
„Nakon pet godina ponovo sam na Kopaoniku i vidim da se puno toga promenilo, nove žičare, uređene staze, a naročito me raduje što je na stazama veliki broj skijaša“, rekao je tom prilikom Jure Košir.
(na slici RTK.rs: Vlada Mandić, pobednik trke i Jure Košir)

Primož Ulaga
Slovenački skakač Primož Ulaga ipak smatra da će novih uspeha biti.
„Zbog kvaliteta skijanja i tradicije kod nas je veći budžet, bolja organizacija, a blizu su skijališta u Austriji i Italiji, gde klinci mogu treniraju u bilo koje doba", navodi Ulaga.

„Tu je i skijaški centar Planica - poznat po ski skokovima - i to je sve za nas normalno", dodaje.

Recept je jasan, kaže, ali rezultati neće doći preko noći.
„Mora da se počne sa mladima i mora da postoji sistem", navodi Ulaga.
„Onda to bud kao snežna kugla koja niz padinu sve više i više raste... Ali najpre treba uložiti mnogo rada, nema druge", dodaje.

Izvor: www.bbc.com/serbian, februar 2024. Foto: rtk.rs