Originalno postavljeno od
plageton
Svima koji idu u Madonu skrenuo bih pažnju na deo skijališta koji se zove Pincolo (Italijani izgovaraju pinCOlo
). Od pre koju godinu (2-3) povezan je gondolom sa ostatkom skijališta i vožnja traje 20-ak minuta. Vredno je gubitka tog vremena jer je to možda i ponajbolji deo skijališta u Madoni. Crna staza Tulot mislim da nema premca ne samo Madoni nego ni u FR ne mogu da se setim boljih, imajući naravno u vidu da je ova staza, kao i sve u Italiji, odlično pripremljena. Pincolo je na suprotnoj strani od Marileve, gde gosti iz Srbije obično borave, pa je to nepovoljna okolnost, ali ipak bez problema može da se stigne i da se iskija.
Iznenađujuće je u Madoni da skijalište koje nema naročitu visinu, (realno, 100 m više od Kopaonika) ima tako dugačke staze. Istina, najviši vrh Groste je 2500, ali to je mesto na koje se ide zbog opuštenog skijanja (najlakše staze), snou-parka i sedenja u kafani. Iznad vrha Spinale (2104 m), objektivno, nema dobrog skijanja.
Pošto je na nižim visinama, to Madoni omogućava da ima dosta šume, pa otud verovatno njena reputacija kao mondenskog mesta, pošto je zaista lep ambijent.
Ljubiteljima skijaških trofeja mogu da preporučim tamošnje crne staze, koje nisu naročito strašne jer su besprekorno sređene a zapravo su vrlo strme. Od staze Pankugolo (nije mnogo dugačka, malo duža nego npr. Gobelja) ne znam da li sam strmiju vozio (prosečan nagib 67 stepeni, pa vi vidite
). Pomenuta staza Tulot je takođe strahovito strma, ali je i dugačka, pa je prosečan nagib manji.
Nedostatak je, po mome mišljenju, to što skijalište nije kompaktno kao francuska skijališta, pa se dosta vremena provede u transportu i u prebacivanju plavim stazama.
Nezgoda je i to što, kako sam rekao, skijalište nije na velikoj visini, pa u nižim delovima kada je toplije bude mekši sneg, a ima i dosta veštačkog snega. Ima onih koji to ne vole.
Odgovor sa citatom