Na kraju je bilo po malo sunca ali svaki dan je po malo padao sneg pa su staze bile idealne samo do 12. Za one što vole off je bilo super jer je svežeg snega bilo i previše a skijalište je dosta visoko i golo pa se na svakom koraku može malo skrenuti.

Skijalište bih podelio na 3 dela koja su odlično povezana na više načina i sa kraja na kraj se stiže baš brzo. Čak su i staze koje vode do mesta veoma dobre sa zanimljivim delovima što obično nije slučaj. Infrastruktura je ultra moderna i sve funkcioniše standardno kako treba a cene na stazi su tek za nekih 10ak % veće nego recimo u istočnom tirolu ali su zato kantine mnogo bolje sa većim izborom hrane(preporučujem kafanu na početku C žičara).

I ukoliko neko kreće na put preko Insbruka neka zna da je u februaru subotom u toku dana ogroman zastoj jer je smena skijaša pa smo i u polasku i dolasku nekih 150 km prelazili za 4 sata tako da je bolje ići preko noći ili u neko nekomercijalno vreme. Mi smo bili smešteni u Landecku i smeštaj je bio za svaku preporuku, ogromne sobe, kujna i wc, sa sve lcd televizorom od 46 incha i sve to za 17 eur dnevno po osobi. Landeck je odličan jer je na pola sata od Silvrete i Arlberga pa se može birati. Putovali smo po pola sata opuštene vožnje svaki dan što meni nije predstavljao problem jer volim da vozim po takvim putevima.








Žica koja vodi na najstrmiju stazu(70% nagib). Odlična široka staza ali treba imati kondicije.



Na kraju sam skočio sa skakaonice u veliki airbag i tom prilikom naučio da ne treba da se nagneš na napred nego unazad. Zvekno sam glavom direkt u taj jastuk po sred kamere koju sam tom prilikom uspeo da odlepim sa kacige i od udara mi se nije snimio klip i gopro mi je izbacio neki logo motora i krsta.



Mesto jeste fensi i stvarno se mogu videti bogate bogner ruske familije ali ski centar nikako nije izvikan i stvarno zaslužuje da bude posećen i jedan je od retkih za koji mogu da kažem da bih rado posetio ponovo.