Sezona za pamcenje.

Prvo i najbitnije, cerka pocela da skija (5 godina) i dopada joj se. Mislim da jos uvek vise voli more ali poradicemo na tome . Jos da se nije smrzla poslednji dan...

Prvo put na planini posle 1993 i odlucio da cu krizu srednjih godina da lecim skijanjem. Kome jos treba Porsche... A i zena je ok sa ovim, kaze moze i gore

U decembru prvi put skijao na Kopaoniku, pre toga samo Zlatibor (uglavnom) i Slovenija. Odusevljen uslugom pocevsi od prevoza, hotela (Klub A), kafica po planini (sendvici sa prsutom u Aveniji...) do skijalista. Neverovatna ljubaznost svih koji rade u centru. Vec kupio karte za Decembar i nadajmo se ponovni dolazak na Kop negde od 23. na jedno 5-6 dana.

Februar i drugi dolazak na Kop, ovaj put trenirao pre dolaska, skinuo par kila, proucavao lekcije karvinga na youtube-u i vise manje provalio kako se skija sa "novim" skijama. Sad jos puno vezbanja.

Od susreta sa idiotima, moram da istaknem prvog ski instruktora, da ne pominjem ime ili skolu, koji detetu od 5 godina, kome cak ni srpski nije prvi jezik, pokusava da recima objasni kako treba da rotira telo i prebacuje tezinu da bi pravilno skijala. To nije potrajalo dugo i hvala bogu nadjosmo Snezanu. Drugo mesto zauzima klinac od mozda 8-9 godina iz skijaskog kluba iz Raske, koji je tako lepo uspeo da vozi spust kroz milion ljudi na donjem delu gde su vec spojene duboke i tako me je lepo isekao da sam se sam bacio u sneg da ne bi zavrsio ili u njemu ili u ljudima koji su stajali pored. A pocasna nagrada ide svim instruktorima koji totalne pocetnike, sto veca grupa to bolje, vode na crnu duboku.

Od opreme sam ukratko kupio sve i vecinu toga upola cene.

Sezona jos uvek nije zavrsena, moram na jednu od zatvorenih staza da probam nove skije, nadam se za jedno mesec dana.