Vratih se sa ovog prelepog skijališta pa da napišem par reči. No bih puno tupio o samom skijanju, više bi da ljudima dam neke informacije.

Do St.Moritza je najbolje, po meni, putovati preko Budimpešte,Beča i Insbruka. Kod Landeka se skreće na magistralni put koji vodi u Švajcarsku. Na celoj ovoj deonici nema tunela, mostova, prevoja ... itd. koji se dodatno plaćaju te su ukupni troškovi: naša putarina, mađarska i austrijska vinjeta. To je sve ukupno nešto preko 30€ (za oba smera), što za 2400km stvarno nije puno, naročito ako se uzme u obzir da nema nekih prevoja koji su problematični, već je sve auto put sem zadnjih 120km. Na tom delu koje nije auto-put ima 50 km uskog puta na kome treba obratiti pažnju.
Što se tiče vožnje još jedna preporuka, mi smo rezervisali smeštaj od petka te smo na taj način izbegli gužve vikendom kroz Austriju što je spas. Prošle godine je bio haos kod Salzburga, a i ove godine su ljudi stizali dosta kasno, iako je podizanje ključeva bilo samo do 7. Nije loša fora i otpočeti skijanje noćnom vožnjom na Corvatschu, koja je nešto posebno. Lepa, široka crvena staza dugačka par km je odlična uvertira u skijašku nedelju.

Skijalište se sastoji iz tri dela Corviglie, Corvatscha i Diavolezze. Corviglia kao najveći zasebni deo skijališta se nalazi iznad samog St. Moritza, Corvatsch sa najvišim vrhom od 3303m je udaljen nekih 4-5km putem, a Diavolezza 19km. Naravno sve ovo je uvezano sistemom buseva i naravno železnice. Busevi i vozići su dosta česti i tačni su u minut. Ono na šta treba obratiti pažnju je to da busevi na istoj liniji nemaju uvek istu trasu nego su ponekad skraćene linije ili idu drugim putem. Nije mi baš jasna cela ta koncepcija al valjda tako treba!?

Skijališta Corviglia i Corvatch su povezana i može se na skijama doći sa Corvatscha do gondole Signal u St.Moritz Dorfu. Ovde se krije možda i moja najveća zamerka za ovo skijalište jer veza nije dvosmerna. Totalna je šteta što prelepa crna staza br. 5 koja povezuje ova dva skijališta služi praktično samo kao poveznica, a mogla bi se voziti dosta puta u toku dana.
Kad već pominjem zamerke da kažem i onu drugu koja mi je ostala, a to je da ima nekoliko mesta na kojima se kontra nagibi teško savlađuju (naročito kad je loša vidljivost) i na skijama a kamoli bordu. Par ovakvih mesta ima na Corvatschu (uglavnom na desnoj strani mape), na Corviglii i Diavolezzi možda 1-2. Što se mene tiče, ovim se svi nedostatci završavaju.
Staze su lepe, raznolike, široke i idealno pripremljene. Gornji deo staza je u kamenom bespuću dok je donji deo u šumi i pri tom ne preterano strm, pa i početnicima silazak nije baš previše težak zadatak. Snega je bilo na tone, temperature u teškom minusu, tako da muke sa progledavanjem nije bilo. Malo pažnje treba obratiti pored par vertikalnih kamenih kosina jer se desi da na stazu padne kamenčić.

Na moje oduševljenje gužva je reč koja nema značenja u ovom skijalištu. Znači, ni jedan jedini put nisam čekao u redu na žici, niti sam se našao u gomili skijaša na stazi. Sve vreme sam razmišljao, kako im se isplate ovolike žice sa tako malom opterećenošću? Jedino se gondole često napune. Međutim, nema šanse da ostaneš i čekaš sledeću, bez obzira na red polazaka, ako se gondola popuni kreće se odmah. Ona ludila od čekanja (kao na Caronu u 3D) su nezamisliva.
U ovakvoj kombinaciji pripremljenosti staza i broja skijaša, potpuno je normalno da većina staza na kraju dana i dalje ima tragove ratraka, tako da o hupserima nema smisla ni pričati.

Ko pogleda na mape i vidi relativno dosta sidara/tanjira pa se smori, greši. Svi tanjiri i sidra su sa onom jo-jo forom pa nema cimanja kao kod nas, gde mi tanjir svaki put uradi rendgenski snimak time što mi izčupa utobu kad cimne.
Lošija situacija je jedino na Diavolezzi gde praktično svi skijaši idu na istu gondolu, jer svaka od dve planine ima svoju žicu koja vuče od dna do vrha skijališta. Ova lokacija je raj za off-piste. Ima ga na sve strane i u svim mogućim vrstama, od kratkih skretanja sa staze, strmih prečica, preko čuvene rute od 10 km duž glečera, do otiskivanja u ... nemam ni sam pojma gde ni kako se od tamo vraća. Na mapi lepo piše off- piste own risk, pa ko voli... Off-piste se može naći skoro svuda, bez obzira na kom ste delu skijališta, moja muka je bila temperatura u ogromnom minusu, tako da od powdera nije bilo ništa nego podosta zaleđen sneg, ne baš prijatan za kolena. Mada, neki 3-4 dan je napadalo 20-30cm pa sam podosta zadovoljio dušu.

Inače, u podnožju glečera na Diavolezzi je lik otvorio konzervu/restorančić u kome prodaje piće-klopu. Utisak je neverovatan, gomila raznobojnog leda u kome se vide zarobljeni odlomci stena i mehurići vazduha, stvarno prelepo. Čak ni na ovakvom mestu cene nisu katastrofalne, coca-cola je npr 5 chf što je oko 3,3€, a pri tome dobiješ flašicu od 0.5l. Kad uporedim sa tim da ovde za 200din daju one kapi za oči od 0,2l izađe na isto. Piva (0,5l) su isto oko 3-3.5€, pice oko 9-10€ , kuvano vino i jagertee 4-6€, što na kraju ispadne da je jeftinije od francuskih skijališta. Jedino što preporučujem (ko ide u apartman) je da se klopa kupi negde u Austriji, obzirom da je dosta jeftinija nego u lokalnom Coopu. Mi smo svratili u Hofer u Imstu i za 100€ kupili gomilu hrane i pića od čega smo dosta vratili kući.
Da se vratim još jednom sitnicom na Diavolezzu, parking je besplatan pa nema potrebe da se cimate busom/vozom do staze već lepo kolima. Ko ipak ima želju da se vozi švajcarskom železnicom nek se lepo spusti glečer rutom, jer se sa njenog kraja u civilizaciju jedino može vratiti vozom sa stanice Murterach.

Nemam više snage da pišem, sve ostalo možete videti sa slika, još samo da napomenem da vredi otići, jer je skijalište odlično, jer je priroda prelepa, da nije skupo ko što se misli...

P.S. Neko je pomenuo noćni život? Nemam pojma, posle celodnevnog skijanja na debelom minusu i par piva/šnapsića posle dosta vožnji, krevet je oko 9-10 uveče zvučao kao veoma primamljiva ponuda.