ANDERMATT mali freeride raj
Vodeci se onim narodnim: 'da ce me pitati starost dje mi je bila mladost' i "da se jednom zivi, a zivot (i powder) ne cekaju da ih uzivas" rezervisah kartu u cetvrtak navece a poletjeh u petak ujutro; Krenuh nako spontano i bez puno razmisljanja u potjeru za 'svetim gralom'. Kazu stari ljudi; da bi to blago nasao ne smijes puno da razmisjas i planiras, nego samo da pratis svoj osjecaj i onda ga mozda i nadjes. I tako se pomalo sponatano, a pomalo igrom sudbine odlucih za Andermatt klasicnu svajcarsku freeride destinaciju. Vremenska prognoza je bila vise nego obevajuca. Nadokandi ce sve sto nije padao, bi ce pudera; Posto ove sezone puder cestito ne vijdeh, a offpiste sam vozijo po svemu sto nije bilo ni nalik na fini prhi snjeg krenuh zeljan drogiranja.
U petak nazvah sefa s ajrodroma, velim nije mi nesto dobro, nisam bolestan, pa cu uzet slobodno......a onog sto u avijon ubacuje 'bulky luggage' zamolih da mi pripzazi ljepotice, tj da se ne igra glavom, da ih ne baca u prtljag ko da su tudje, cu ga nadjem, ne idem na dugi put. :-)
Stigoh, po drugi put ove sezone, u zemlju cokolade, satova i banaka. Prvi susret u februaru bijase tuzan. Snjega dovoljno samo za skijanje, ali ne i za 'pravo skijanje', no ovo je neka druga prica. Svajcarska je naravno i zemlja tacnih i uzbudljivih zeljeznica: cisto, uredno, sve po redu, pa cak i oni vozovi koji se probijaju kroz strahobalne vrleti i kanjone voze tacno po voznom redu........presjedam u nekom mjestu pred Andermattom, sat otkucava 2i10 ja na dva metra od vozica (brdska zeljeznica penje se uzbrdo na onim zubcima izmejdu sina), masinovodja me gleda, ali onako bez ikakvih emocija, vidi trcim (na meni dva ruksaka i skije), covjek pokrece masinu....ode voz bez mene. Kontam mozda je njemu negde u dubini duse i zao sto me nije poveo, ali jed je jed, a (vozni) red je red.
Stizem u Andermatt, negde oko pola 3. tamo snjezna idila, napadao prethodni dan. Brzo do sobice, dobijam kljuc i pocinjem presvlacenje; gazdarica vrti glavom kaze; da sam too late za Gemsstock; ma nisam reko. Gondola je na 5 minuta hoda. Tamo mi kasirka objasnjava da je tacno 15:05, da moram da uzmem poludnevnu, koja kosta nekih 36 franaka, do vrha sa presedanjem na mejdustanici treba najmanje 25 minuta, a gondola koja vozi do vrha radi do 16:15. Sve onako svajcarski pojasni mi do u detalj, ubi me kasirka u pojam. Nista od skijanja u taj petak.
Subota 09:00. Ponovo na istoj gondoli: Ljudi moji ljudi ljudski!!!! U svojoj ski-istoriji ja u jednoj kabini (moze stat jedno 40-50 ljudi, kad se dobro naguraju), dakle ja na jednom mjestu jos nikad nisam vidijo toliko freeride skija takozvanih lopata, toliko sljemova i tehnickih sto avalung, sto abs ruksaka kao tamo. Cuju se svedski, finski, talijanski, njemacki, lokalni.... to jutro sam imao osjecaj da su ljubitelji offpiste iz citave evrope stigli u Andermatt na posljednu porciju pudera. Pod parolom; freerideri svih zemalja ujedini te se i ne casi te casa.
Da li mozete shvatiti da u drustvu Pontona, Gotame, Sanouka, Sugar Daddija, Puder Ludera, M1111!!!! i nekih nedefinisanih freeride-modela od 130tak mm u struku, cak i Wladov Seth od 96mm( a puno ga je ljudi vozilo) izgleda ko obicna allround skijica. Moj Foil od 88mm, u tom drustuvu izgleda kao, klasicni carvelino-snowblade.
Idu pune gondole jedna za drugom, a unutra atmosfera kao na zbornom mjestu narkomana. Jedni su ne artikulisano sretni jer za koji minut dolazi taj tako dugo ocekivani (face)shot, drugi su napeti nervozni, valjda predugo cekali na svoju dozu sta li. Ja sam bio i jedno i drugo i sretan i nervozan. Sretan sto sam tu, a nervozan jer sam propustijo D-day tj petak, znao sam da su ovisnici vec napravili zulum po onom cjelcu.
Najzad gore, magla i neki snjezic, ne vidi se dalje od 20tak metara. Kontrast nikakav.
E sad da objasnim da je Andermatt jedno od mjesta koje je svoju turisticku ponudu ozbiljno usredsredijo na ljubitelje offpiste. Selo se nalazi u sred kantona Uri, u maloj dolini okruzeno vrhovima, u blizini prevoja Gotthard i istoimenog tunela. Inace tuneli krase pogled na okolis. na sve strane, na vise nivoa probila se CH-zeljeznica: tzv. matterhorn-gotthard bahn.
U samom selu je par skishopova cija je ponuda jedino koncentirsana na freeride. Prodaju se i iznajmljuju jedino lopate od 90+ mm!!!
Staze od vrha 2963m (Gemsstock) se ne urejduju. Tj od dvije moguce staze "crvenom i crnom" (ako se to uopste mogu nazvati staze), tabac prodje samo ujutro, i to jednom, a i to je vise zbog logistickih nego turistickih razloga. Staze se uredjuju jedino na platou na 2200 metara gdje je medju stanica gondole , vertikalni tranport cine 3 sidra i jedan stari dvojsjed. Tu na platou je i Avalanche Training Centar, besplatan za koristenje. Kolko sam shvatijo; kad je opasnost od lavina na 4 i 5tom podijoku onda na medju stanici kontrolisu da li nosis beacon, sondu i lopatu i ne pustaju one koji to nemaju. Dok sam ja tamo bio opasnost je bila na 3 tako da kontrole nije bilo.
Na obje staze koje idu od vrha su pobodena koplja da se zna kuda otprilike treba da se vozi, to su te tzv. Freeride-route, ali se vozi svuda osim tom "oznacenom routom" i na lijevoj i na desnoj strani stotine, hiljade hektara za freeride. Pocinje strmo, a posje je blaze.....Na lijevoj strani je Felsental, dolina ko stvorena da se u njoj izgubis od freerajda. Na vrh vozi jedna gondola i u subotu je bila opsta ludnica, cekanje po 20tak minuta. Gondole dupke pune, freerideri ko sardine, ali niko se ne zali na nedostatak vazduha, svi se zale na cekanje.
Moram da ponovim bijo sam pod utiskom arsenala skija na kojima se skijalo; bukvalno i staro i mlado i musko i zensko na skijama od po 90 i vise milimetara u struku. Nesto sto je licilo na carve-skiju se na Gemsstocku moglo samo svijecom traziti. Tu i tamo neki zalutai carver.
U nedelju sam par zica napravijo uporedo sa nekim djevojkama iz Svedske, jedna na Gotami, druga na Mantri, treca na nekoj "uzoj" valjda Salomon Sandstorm.........sve tri super skijaju, birali smo slucajno iste staze; naj bolji detalj, razbih se, potnuh ispod snjega, nema me viri samo kapica; nailazi onaj zenski viking na Gotami pita everything allright? zezam se; kazem: ma sve oke, samo padoh bas pred tobom, a htjedoh da te impresijoniram. Smije mi se, kaze: life is a bitch
Da se vratim na skijanje. U subotu rano ujutro uhvatih jos nesto netaknutog cjelca, ne vidi se nista, ali dobar osjeaaaj ja polviiiiim stvarno plovim. Vec taj osjecaj je bio dovoljan da se nikad ne pokajem sto sam dosao. Nista se ne vidi ali ja sve osjecam :-). vozim u poludugim zavojima, skije probijaju kroz onaj meki snjeg.
Poslje nekoliko voznji kroz onaj raj od snjega mi bi zao sto sam vezove montirao centralno. br1 ipak sam da bih 'surfao' morao da teziste stavljam nesto vise u nazad, a br2. za freestyle fore sam definitvni antitalenat tako da su oni centralno montirani vezovi bespotrebni. Jesam vozijo i switch kroz cjealac i pokusvao 360 u tom istom cjelcu, ali ti pokusaji nisu dovoljno dobar dovoljno dobar razlog da ih nekad ovih dana ne vratim jedno 2,3 cm u nazad.
Nego skijanje. Strasno, nevjerovatno, ali......... vec drugo spustanje sve razrovano. S obzirom na masu ljudi na gondoli, dok skijas, oko tebe nema skoro nikoga (izbor je veliki pa svak ode svojim putem), ali kad gledas iz gondole ne vidis vise ni jedan komadic da je netaknut. Upratim jedno mjesto iz one kabine, dodjem tamo poslje 10tak minuta, a ono sve rastureno. Freakovi nailaze u grupi njih po 5,6, rasporedjeni u strelce, sve uniste i odose dalje.
Oko 10:00 razvedravanje, fantasticno vrijeme, a ja oko 12 vec poceo da izdisem, slomi onaj meki snjeg, pogotovo lome oni kosi-spustovi dok ides sve dalje u potragu za netaknutim pudermo. Izdisem, ali nista se ne zalim, noge ne slusaju, ali samo i strogo vozim duge zavoje, a jooj kakav ne opisiv osjecaj. E to je stvarno freeride!!! Kad ne mogu dalje samo se bacim u onaj snjeg, a on me doceka ko meki jastuk.
Prodje subota ipak blago razocarenje, htjeo samo jos netakuntog cjelca.
Nedelja. budim se u 06:00. Vidim velike pahuljice kroz prozor. Prognoza je bila light snow, pogledam napolje a ono ima ga barem 15tak cm u samom selu. Dolazim gore. Show!!! naj manje 40 novih cm palo preko noci. Kakav light snow, pa to bijase snjezina od pola metra.
I dalje mocno pada, A joooj krenuh pravo i bez kompromisno, zalet, prvi zavoj, drugi zavoj FACE SHOT pravo meni u lice................osmjeh od uva do uva, pa jos jedan, pa jos jedan. Stvarn nista ne vidim, malo mi frka drzim se rute, a na samoj ruti je snjeg toliko dubok da cak i tu dobijam prah u lice iz zavoja u zavoj. Ajooooooj. Place mi se od srece. Stadoh na zaravnjku ne mogu doci do daha, vidim kroz maglu se probijaju svjetla. Tabac snjega, prodje pored mene, shofer svira. Proso sam dakle prije piste bullyija, koji je naravno proaso bez ikakvog zadrzavanja. na kraju je od njega bilo vise stete nego koristi jer je samo razrovo sredinu onog netaknutog snjega. Ali mora da ti Svajcarci znaju sta rade :-)).
Oko 10:00 blago razvedravanje. Skijamo bez prestanka, a daha nema, ali nesto mislim ma ima vremena za disanje; disa cu kad se zavrsi skijanje. U 15:00 spustanje u selo, ni taj dio se ne taba. Moram priznati da sam bio toliko malaksao da sam potajno pozelijo jednu fino utabano stazu da se njom otklizem do sela. Ovakvu upalu misica nisam imao vec godinama :-)))
U 19:00 se pozdravljam sa svojim drugarima, svako svojoj kuci. 21:50 ponovo doma. Back to reality.
Odgovor sa citatom