Tokon sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka nije postojala velika razlika između Divčibara i Zlatibora u pogledu mogućnosti za odmor. Pored toga što im je priroda podarila, obe lokacije imale su u ponudi društvene hotele i vikendice koje su turisti obilato koristili bežeći od gradske vreve i gužve.

Vremenom su se stvari drastično promenile, bar na Zlatiboru. Divčibare su godinama tavorile, ali i pored toga, zbog svog položaja pre svega, uvek su bile interesantne za goste iz Novog Sada i Beograda, piše Nebojša Bojanić na portalu valjevski.rs.

Faktor blizine jedino masovno nisu koristili Valjevci, koji su u svojim rukama imali i nož i pogaču, s obzirom na to da su dobili tapiju na gazdinstvo ovim prostorom.

Decenije su prolazile, a ponuda ne samo da nije proširivana, već su i postojeći objekti postali nagriženi zubom vremena. Na ovo se nadovezivao večiti problem neuređene komunalne strukture, tako da ni ambiciozni plan kompanije Vujić da, preuzimanjem hotelskih objekata nekadašnje Sloge, Divčibarama udahne novi život nije doneo nikakav rezultat.

Imala je porodica Vujić želju da na ovoj lepotici podigne i nov kongresni centar koji bi privukao veliki broj gostiju, da izgradi kompleks sportskih terena različite namene, ali sve je palo u vodu. Izostala je najavljivana podrška države i grada Valjeva, a nagomilani problemi na drugim stranama onemogućili su investiranje u Divčibare.

Jedino po čemu se u centru razlikovalo vreme bila je nova crkva sa okruženjem. Pored toga, izgrađen je tek po neki objekat ozbiljnijeg sadržaja, od kojih za pojedine nisu postojale ni potrebne dozvole.

Danas gostiju ima, a po aktuelnom stanju tek će ih biti. Poslednjih godina gradi se puno. Braća Teodosić otvorila su nov, reprezentativan hotel, upotpunivši ponudu izgradnjom sportskih terena, a čast da prvi odrade pripreme, koristeći kapacitete Crnog vrha i Divčibara imali su fudbaleri Crvene Zvezde.

Za očekivati je da će njihov primer slediti i drugi. Hotela u izgradnji ima sasvim dovoljno u odnosu na neka prošla vremena, ali i pored toga uočljiv je nedostatak manjih ugostiteljskih objekata. Kafića gotovo i da nema, a isto važi i za prodavnice prehrambenih artikala, pekare, noćne klubove, zabavne i druge parkove, igraonice, poslastičarnice, kladionice, kazina…A sve su to sadržaji koji bi imali svoju klijentelu. Konkurencija bi sigurno uticala i na cene usluga, koje su paprene i ne zaostaju za Kopaonikom i Zlatiborom.

Za zimske čarolije, nova ski staza sa pratećom infrastrukturom ima potrebni potencijal, ali i dalje najveće bogatstvo predstavljaju brojne pešačke trase kroz nedirnutu prirodu.

Ostaje nada da će Valjevo u bliskoj budućnosti privući investitore, da će im omogućiti da prošire postojeću ponudu i da će slediti primer male Čajetine, koja živi od turizma. Bitno je da su se stvari pomerile sa mrtve tačke.

      Izvor: valjevski.rs      Autor: Nebojša Bojanić - 01/08/2020