Zimski, a naročito ski turizam presudan je za ekonomiju velikog broja učesnika – hotelijera, ugostitelja, trgovaca, firmi za izdavanje opreme, sezonskih radnika… Globalno zagrevanje međutim, dovelo je do toga da se nikad ne zna kad će biti snega, i da li će ga uopšte biti, pa se i ski centri moraju prilagođavati i uvoditi inovacije u pogledu ponude, a s tim inovacijama pojavljuje se i nova publika
Brojni faktori utiču na svet planinskog turizma – klimatske promene, starenje skijaša, cena i „elitizam“ koji se vezuje uz skijaške centre, novi trendovi u turizmu, konkurencija drugih turističkih destinacija… Skijanje sve više postaje turistička „niša“ rezervisana za međunarodne klijente. Preko četrdeset odsto svetskog skijanja obavlja se u Alpima, među kojima prednjači Francuska. Skijaši dolaze iz celog sveta (čak i iz SAD), dok Francuza skija oko 13 odsto stanovništva. U Sloveniji skija oko 200.000 ljudi, što je oko 10 odsto populacije, a u Srbiji manje od 2 odsto. Procentualno najviše je skijaša u Švajcarskoj, Austriji (više od 30 odsto), u Skandinaviji i Češkoj i Slovačkoj (više od 20 odsto).
Manuela Božič Badalič
– U Sloveniji su nekad sva deca obavezno išla na skijanje, bar nedelju dana. Međutim, to se poslednjih godina promenilo, danas skijaju deca kojima su i roditelji skijaši, ili oni koji žive blizu planinskih centara. Kada ljudi biraju letnju destinaciju, ono što plate, to i dobiju. Sa skijanjem je drugačije, ima mnogo stavki koje treba ispuniti: smeštaj, ski pas, oprema, prevoz do staza i kad se sve to sabere, skijanje uvek ispadne skuplje i komplikovanije – objašnjava Manuela Božič Badalič, predsednica Udruženja žičara Slovenije i direktorka Hotela Cerkno.
Skijaši sve stariji
Prosečan skijaš u Evropi je sve stariji, a otvorila su se i sasvim nova tržišta kao što su Rusija i Kina. Peking će biti domaćin Zimskih olimpijskih igara 2022. godine i razvoj zimske sportske industrije postao im je prioritet. Ako se nastave ovakvi trendovi, procene su da će za deset godina 50 odsto skijaša dolaziti iz Kine. Marko Cvetković, predsednik Udruženja ljubitelja zimskih sportova SkiBus, koji je doktorirao na temu „Istraživanje društvenih mreža u funkciji marketinga u turizmu“ smatra da se skijašu tokom života menjaju zahtevi i potrebe i da mnogo toga zavisi od životne dobi osobe, vrste posla, životnih okolnosti uopšte.
Marko Cvetković
– Mi u SkiBusu imamo preko pedeset destinacija u ponudi, od Kanade do Japana, od Francuske do Gruzije, svaki skijaš kod nas može da nađe nešto za sebe. Nije svako skijalište pogodno za svaku životnu dob. Sa skijanjem počneš kao dete sa roditeljima, zatim ideš sa društvom, pa sa partnerom, a onda nastaje zatišje kad dođu deca. Tada na primer Kopaonik stupa na scenu, blizu je, nisu potrebni pasoši i zdravstveno osiguranje, ima sadržaje za decu… Kopaonik je to prepoznao, profilisao se i po meni je najbolji ski centar u zemlji – kaže Marko.
Hotel Angella na Kopaoniku je porodični hotel, a gosti su skijaši sa decom, čak i sa malom decom. Samo na početku sezone ljudi dolaze na dva do tri dana, od januara meseca svi gosti su tu po nedelju dana.
Lazar Sekulić
– Počeli smo sa ranim bukingom u oktobru i januar je već rasprodat. Iako sarađujemo sa nekoliko turističkih agencija, imamo mnogo stalnih gostiju i lepo nam ide individualna prodaja apartmana. Ljudi znaju za naš hotel i vole Kopaonik. Naši gosti su uglavnom ljudi iz Beograda i Novog Sada, Makedonci, Crnogorci zbog blizine, imamo i dosta Rumuna. Kinezi su se pojavili od prošle godine – kaže Lazar Sekulić iz sektora prodaje i recepcije u Hotelu Angella.
Obavezni dodatni sadržaji
Blizina skijališta može biti važan faktor u broju gostiju i ostvarenim noćenjima. Po rečima Manuele Božič Badalič u Cerknu većinu skijaša čine ljudi koji žive u blizini, a ponekad dolaze samo na dnevno skijanje, bez noćenja.
– U Cerknu imamo prosek od dva do 3 noćenja po gostu. Skijaši su se takođe promenili, traže mnogo više, nije dovoljno da samo imaju gde da prespavaju. Ne skijaju se više ceo dan, već samo pola dana, onda žele da idu u velnes i spa, u bazen, kulinarika mora da bude na nivou… – objašnjava Manuela.
Slično je i u Hotelu Angella u kome, kako kažu, što je više sadržaja, to ih gosti više koriste, naročito spa centar. Ljudi danas često odlaze na kraće odmore, a takođe žele i druge aktivnosti tokom planinskog boravka – jahanje konja, streličarstvo, alpinizam…
Marko iz SkiBusa smatra da u zavisnosti od samog skijališta zavisi i koja vrsta skijaša ili turista će dolaziti i da „manja“ skijališta moraju gostima da ponude i razne dodatne sadržaje.
– Skijanje nije turizam, ono se oslanja na turizam jer je skijašima potreban smeštaj, hrana i slično, ali aktivni skijaši će provesti na stazi maksimalno vremena i smeštaj im je potreban da bi spavali. Ako je skijalište manje, ljudi će dolaziti na par dana, ne na duži period, ako su sa decom ili nisu u formi, skijaće se kraće – kaže Marko.
Umrežavanje i modernizovanje skijališta
Skijališta se modernizuju i umrežavaju, a zbog globalnog otopljavanja ski centri moraju da budu na sve većoj nadmorskoj visini, dok je za one niže, veštačko osnežavanje postalo nužno. Ono opet zahteva potrošnju vode i energije, uslovi za industrijsku proizvodnju snega takođe su problematični u ekološkom i energetskom pogledu, a sve to podiže cenu ski centara.
S druge strane, zahvaljujući osnežavanju, produžuje se sezona skijanja. Tokom ski openinga na Kopaoniku u decembru ove godine bilo je malo prirodnog snega, a skijaši su mogli da uživaju u skijanju zahvaljujući veštačkom snegu.
– Osnežavanje mnogo pomaže, takođe i ski opening kao manifestacija. Mi smo davali pakete za ski opening sa ski pasom, to se sve vrlo lepo prodavalo. Uvek je dobro da na planini ima i drugih sadržaja osim skijanja, svima nam podiže prodaju – smatra Lazar.
Umrežavanje ski centara, sportsko-festivalski događaji sa muzikom na binama, poznatim izvođačima, koncerti na snegu, sve su to nove interpretacije planinskog turizma. Kao što se na „toplim“ destinacijama grade velika letovališta, rizorti kao mali gradovi, tako se i skijališta povezuju, stvaraju se skijaški domeni, grade se veliki rizorti, organizuje animacija gostiju, kao u letovalištima. Sve su ovo odgovori na nedostatak snega, prilagođavanje novoj generaciji gostiju koja voli i da siđe sa staze i nađe zabavu na nekom alternativnom mestu.
Zimski turizam susreće se i sa izazovima koje sa sobom donosi građevinska industrija. Nekretnine su veliki pokretač ekonomije planinskog turizma, ali izgradnja smeštajnih jedinica zavisi mnogo od prirodnog okruženja, a čak i kad je moguće izgraditi nove hotele, broj novih smeštajnih jedinica ne garantuje broj aktivnih turista koji će te smeštajne jedinice i popuniti.
U Cerknu nije dozvoljeno graditi nove rizorte, dok je Bansko u Bugarskoj dozvolilo izgradnju hotela, a da nisu napravili još jednu žičaru, pa se sada mnogo dugo čeka na gondolu. U Francuskoj je dobro izbalansiran broj smeštajnih kapaciteta i skijališta, imaju najviše ski centre i zato su prva ski destinacija na svetu.
Planinska destinacija i leti
Početkom dvadesetog veka došlo je do revolucije u turizmu, kada je primorje postalo dominatna destinacija za letovanje. Da li je tome pripomogla Koko Šanel koja je promovisala mornarski stil odevanja i preplanuli ten ili su Britanci kao prvi evropski turisti, a uvek u potrazi za suncem, povukli za sobom svu srednju klasu Evrope i doveli je na topla mora, tek planina je postala popularna kao zimsko odredište, odnosno ski destinacija. Snežni planinski vrhovi se reklamiraju skoro isključivo zimi, dok se egzotične peščane plaže sa palmama mogu videti i zimi i leti. Ipak, bez obzira na sve ove izazove, statistički podaci govore da popularnost skijaških centara ne opada, čak beleži i vrlo mali, ali stalni porast.
– Skijaši su specifični ljudi, obrazovani su, platežno sposobni, komunikativni, to su ljudi koji lako stupaju u interakcije, vole prirodu, odupiru se novim trendovima, homogeni su kao grupa – zaključuje Marko Cvetković.
Ta ljubav skijaša prema planini i snegu je zarazna, oni je prenose na svoju decu, prijatelje, partnere, na posao, skijališta se povezuju, umrežavaju, skijaška tehnologija napreduje kako bi skijanje moglo lakše i brže da se savlada, a avio-kompanije su se pridružile sa nižim cenama letova do određenih skijaških destinacija. Na nama je samo da se toplo obučemo i pravac – planina!
Izvor: TU magazin Piše: Bojana Ilić
