Kategorije
Povezane strane
Program rada nove Vlade Severne Makedonije, koji je izmeÄ‘u ostalog predstavio premijer Zoran Zaev, predviÄ‘aju se razni modeli razvoja Popove Å apke kao regionalnog turistiÄkog centra, sa mogucÌnoÅ¡cÌu privatnih investicija ili javno-privatnog partnerstva, Å¡to bi omogucÌilo izgradnju žiÄare od Tetova do ski centra Popova Å apka.
Izgradnja nove žiÄare od Tetova do Popove Å apke je nova ideja. Žarko Trpkoski iz ski-kluba "Ljuboten" iz Tetova kaže da je to dobra ideja, ali pre nego Å¡to se realizuje, treba dobro razmisliti koliko cÌe to biti funkcionalno i izvodljivo, jer je to velika investicija. Od Tetova do Popove Å apke vecÌ postoji žiÄara, koja je dugo bila najduža žiÄara gondole na Balkanu, ali je van funkcije od konflikta 2001. godine, oprema je oÅ¡tecÌena, a sajla je pokidana na mnogim mestima.
Stara žiÄara gondole se ne koristi nakon konflikta 2001. godine (Foto: Z. Andono
Gondolska žiÄara Tetovo - Popova Å apka graÄ‘ena je od 1962. do 1965. Ukupna dužina je oko 6,5 km, a vožnja gondolskom kabinom za Äetiri osobe trajala je 40 minuta, kapaciteta 400 osoba na sat. U to vreme to je bilo jedino prevozno sredstvo do Popove Sapke, jer je put izgraÄ‘en kasnije. Odigrala je ogromnu ulogu u razvoju Popove Å apke kao skijaÅ¡kog i turistiÄkog centra: 1966. godine obnovljeno je skijaÅ¡ko takmiÄenje "Å arplaninski kup", izgraÄ‘eni su hoteli „Popova Å apka“ i „Slavija“ i drugi smeÅ¡tajni kapaciteti, izgraÄ‘ene žiÄare i ski liftovi i ubrzo je Popova Å apka izbila „u samom vrhu skijaliÅ¡ta u Jugoslaviji“, rekao je Trpovski.
Ovakav razvoj Popove Šapke traje do sredine 1980-ih, kada se iz godine u godinu sve više nazadovalo i danas je u gotovo nezavidnom položaju. Jedno vreme centrom je upravljao HEK „Jugohrom“, 1996. godine je prešao pod upravu ESM-a, ali stagnacija i devastacija nisu prestajali.
SkijaÅ¡ki centar Popova Å apka vecÌ dugi niz godina propada i pravi gubitke, mada je za njenu rekonstrukciju pripremljeno nekoliko studija izvodljivosti (Foto: Z. Andonov)
„U periodu 2013-2015. ESM je uložio 20 miliona evra, ali, nažalost, bez efekta. PoÄela je izgradnja sistema za veÅ¡taÄki sneg, nedovrÅ¡enim velikim iskopom za akumulaciju vode. Vrhunska žiÄara sa Å¡est sediÅ¡ta gradi se pet godina i sa izvesnim problemima jedva je zavrÅ¡ena pre poÄetka proÅ¡le skijaÅ¡ke sezone, ali se joÅ¡ uvek ne koristi, jer skijaliÅ¡te proÅ¡le sezone nije imalo nijedan skijaÅ¡ki dan. Tokom njegove izgradnje napravljeni su veliki ekoloÅ¡ki poremecÌaji na ski stazama CeripaÅ¡ina i Mal Jelak, celo brdo se uruÅ¡ilo, a postavljanjem polazne stanice na prvobitnoj poziciji oÅ¡tecÌen je jedan od glavnih izvora pijacÌe vode iz kojeg se Tetovo snabdeva “, nastavlja Trpkoski.
Vlada SDSM-a 2016. odluÄila je da proda skijaÅ¡ki centar Popova Å apka ili ga eventualno da pod koncesiju, jer prethodno rukovodstvo nije dalo rezultate i godiÅ¡nje je ostvarivalo gubitak od milion evra. TakoÄ‘e je naruÄena studija izvodljivosti, iako je ranije bilo nekoliko takvih studija. Najnovijia studija preporuÄuje ulaganje 86 miliona evra u narednih pet godina, a kao mogući organizacioni modeli navode se prodaja, koncesija, javno-privatna partnerstvo i javno preduzecÌe kao mogucÌi organizacioni model. Na ovo su reagovale nevladine organizacije iz Tetova i inicijativa „SaÄuvajmo Popovu Å apku“ rekavÅ¡i da se na takve studije troÅ¡i samo novac, a da se niÅ¡ta ne preduzima za spsas Popove Å apke.
„Jedan od glavnih razloga za ovakvu situaciju sa skijaÅ¡kim centrom Popova Å apka je taj Å¡to ni ESM, ni državno rukovodstvo, nemaju znanja o osnovnim principima funkcionisanja modernih skijaÅ¡kih centara. Kao rezultat, centrom se loÅ¡e upravlja, loÅ¡e funkcioniÅ¡e, sa sve manje dana skijanja, Å¡to kao rezultat ima finansijske gubitke. U tom kontekstu treba sagledati ideju o izgradnji nove gondolske žiÄare, jer je besmisleno rekonstruisati staru. Nova žiÄara trebalo bi da bude dvostruko brža i da ima tri do Äetiri puta vecÌi kapacitet od stare.
Ali za takvu odluku trebalo bi napraviti analizu investicije koja bi koÅ¡tala oko 20 miliona evra, sa dugim rokom povrata uloženih sredstava. „Pored toga, njegova izgradnja bi znatno opteretila skijaÅ¡ki centar, odnosno za taj novac mogle bi se izgrade najmanje tri žiÄare i urede skijaÅ¡ke staze“, predložio je Trpkoski.
          izvor: SAKAMDAKAZAM.MK    Z. ANDONOV  27.09.2020.
Â
