Tokon sedamdesetih i osamdesetih godina proÅ¡log veka nije postojala velika razlika izmeÄ‘u DivÄibara i Zlatibora u pogledu mogućnosti za odmor. Pored toga Å¡to im je priroda podarila, obe lokacije imale su u ponudi druÅ¡tvene hotele i vikendice koje su turisti obilato koristili bežeći od gradske vreve i gužve.
Vremenom su se stvari drastiÄno promenile, bar na Zlatiboru. DivÄibare su godinama tavorile, ali i pored toga, zbog svog položaja pre svega, uvek su bile interesantne za goste iz Novog Sada i Beograda, piÅ¡e NebojÅ¡a Bojanić na portalu valjevski.rs.
Faktor blizine jedino masovno nisu koristili Valjevci, koji su u svojim rukama imali i nož i pogaÄu, s obzirom na to da su dobili tapiju na gazdinstvo ovim prostorom.
Decenije su prolazile, a ponuda ne samo da nije proÅ¡irivana, već su i postojeći objekti postali nagriženi zubom vremena. Na ovo se nadovezivao veÄiti problem neureÄ‘ene komunalne strukture, tako da ni ambiciozni plan kompanije Vujić da, preuzimanjem hotelskih objekata nekadaÅ¡nje Sloge, DivÄibarama udahne novi život nije doneo nikakav rezultat.
Imala je porodica Vujić želju da na ovoj lepotici podigne i nov kongresni centar koji bi privukao veliki broj gostiju, da izgradi kompleks sportskih terena razliÄite namene, ali sve je palo u vodu. Izostala je najavljivana podrÅ¡ka države i grada Valjeva, a nagomilani problemi na drugim stranama onemogućili su investiranje u DivÄibare.
Jedino po Äemu se u centru razlikovalo vreme bila je nova crkva sa okruženjem. Pored toga, izgraÄ‘en je tek po neki objekat ozbiljnijeg sadržaja, od kojih za pojedine nisu postojale ni potrebne dozvole.
Danas gostiju ima, a po aktuelnom stanju tek će ih biti. Poslednjih godina gradi se puno. Braća Teodosić otvorila su nov, reprezentativan hotel, upotpunivÅ¡i ponudu izgradnjom sportskih terena, a Äast da prvi odrade pripreme, koristeći kapacitete Crnog vrha i DivÄibara imali su fudbaleri Crvene Zvezde.
Za oÄekivati je da će njihov primer slediti i drugi. Hotela u izgradnji ima sasvim dovoljno u odnosu na neka proÅ¡la vremena, ali i pored toga uoÄljiv je nedostatak manjih ugostiteljskih objekata. Kafića gotovo i da nema, a isto važi i za prodavnice prehrambenih artikala, pekare, noćne klubove, zabavne i druge parkove, igraonice, poslastiÄarnice, kladionice, kazina…A sve su to sadržaji koji bi imali svoju klijentelu. Konkurencija bi sigurno uticala i na cene usluga, koje su paprene i ne zaostaju za Kopaonikom i Zlatiborom.
Za zimske Äarolije, nova ski staza sa pratećom infrastrukturom ima potrebni potencijal, ali i dalje najveće bogatstvo predstavljaju brojne peÅ¡aÄke trase kroz nedirnutu prirodu.
Ostaje nada da će Valjevo u bliskoj budućnosti privući investitore, da će im omogućiti da proÅ¡ire postojeću ponudu i da će slediti primer male ÄŒajetine, koja živi od turizma. Bitno je da su se stvari pomerile sa mrtve taÄke.
     Izvor: valjevski.rs     Autor: Nebojša Bojanić - 01/08/2020
