Dolina Ziller
Postoji verovanje da vino koje odleži ima bolju aromu, kao i da su najobjektivniji zaključci oni koji se donose hladne glave. Čak i da to nije istina, iako lično verujem da jeste, ovaj izveštaj je morao da odleži oko mesec dana tamo gde je neophodno, kako bi pokušao da se što objektivnije osvrnem na ovogodišnju ski akciju koju sam detaljno planirao preko pola godine, i kako nebi dozvolio da neprijatnosti koje ponekad idu sa ovim sportom, a kojih je ovaj put bilo na pretek, budu dominantne. Skijanje je ipak najveća pasija svih nas, zar ne.
Nakon prošlogodišnjeg obilaska Istočnog Tirola i dela zapadne Koruške, rešili smo da se otisnemo korak dalje. Pitanje je bilo samo da li Kitzbuhel i okolina, Salbah i okolina ili dolina Ziller. Nakon detaljnog proučavanja strukture staza nadmorskih visina, pouzdanosti visine snežnog pokrivača, izbor je pao na dolinu Ziller.
PUT:
I ako je od kolega sa foruma bilo sugestija da se krene autoputem preko Mađarske(oko 1080km), rešili smo da ovu opciju iskoristimo samo u slučaju jakih snežnih padavina s obzirom da ovaj put ne vodi preko planinskih prevoja i verovatnoća njegove bolje prohodnoosti je znatno veća. 31.1. u prepodnevnim satima, otisnuli smo se na 880km dug put do doline Ziller preko Hrvatske i Slovenije. Trasa koju smo izabrali bila je kilometarski 200 km kraća a čak jei i pretpostavljeno vreme dolaska bilo kraće za oko sat. Nakon Jesenica, skrenuli smo ka Kranjskoj Gori, a onda umesto preko Wurzen pasa nastavili do Tarvisia (bolja opciija kada je sneg jer nema prevoja, a km ista) pa odatle do Hermagora pa preko prevoja ka Greifenburgu(ubedljivo najbolja varijanta)i dalje ka Lienzu. Ovaj grad je bio naša baza za obilazak Istočnog Tirola prošle godine, i do njega ima od Jesenica oko 150 km vrlo dobrog lokalnog puta. Odavde do Ziller doline tačnije Hipppacha u kome smo bili smešteni ostalo je još 150km. Ukupno oko 280km magistralnog puta od Jesenica. Predviđena dužina putovanja oko 5 sati. Od Lienza put vodi preko Matrei-a do Felber Tauern tunela, a odatle do Mitersila, živopisnog mesta I raskrsnice ka tri skijaška raja. Put desno void do Saalbacha, pravo ka Kitzbuuhelu a levo, gde se mi uputismo ka Ziller dolini. Vec uveliko je pala noć kada smo se približili Gerlos pasu i kada je Garmin odlepio. Puta na navigaciji više nije bilo. Planirajući put u Beogradu uočio sam da postoje dve varijante za prelaz Gerlos pasa. Prva je bila preko Kriml vodpada sa dosta lakat krivina, a druga znatno ravnijim i ne dužim putem sa suprotne strane brda. Uz nekoliko stajanja i konsultacija na lokalnim pumpama, kako da dođemo do tog “ravnijeg puta”, najzad smo naišli na oznaku za skretanje. Put je bio potpuno prekriven snegom i širok ne više od dva metra, sa brojnim ispustima za mimoilaženje. Dužina ove deonice je na sreću nekoliko km, na nekim segmentima veoma strma izuzetno opasna. Na sreću gužve nije bilo pa smo za 25 min. preveslali ovo usko grlo i izbili na Gerlos pas, korektno očišćen. Odatle se relativno uzak put spušta ka dolini Ziller. Konačno nakon 11 sati stigosmo do odredišta, Hippach. Da li ići ovim putem ili autoputem preko Mađarske? Tačno je da ruta koju smo mi koristili ima oko 300km magistralnog puta, međutim on nije opterećen i na većem delu je moguće voziti i oko 100km/h, da ne pominjem prelepe predele kroz koje put vodi, tako da vožnja bez pritiska može biti pravo zadovoljstvo. Naravno sve ovo u slučaju da ne pada sneg. Mi smo imali ovu varijantu u povratku. I pored toga što sam znao kakav put nas čeka, pomislih - ma samo malo provejava, staće. Sneg nije stao do Lienza i mi smo imali najspektakularniju vožnju u našem životu. Nešto kao Pariz-Dakar, ali po snegu. Grtalice su odustale negde oko Gerlos pasa, a onda sledećih 150km po izuzetno jakoj mećavi i po putu koji se na nekim deonicama prepoznavao samo po štapovima za obeležavanje, kroz nacionalni park Tauern 30-40km/h. Vremensko trajanje povratka 13h. Ova ruta bez obzira na sve sigurno je moja preporuka, ali ako ne pada sneg ili ako niste pošli na skijanje grtalicom.
SKIJALIŠTA:
Dolina Ziller ima četiri veće i nekoliko manjih ski zona koje međusobno nisu povezane mada u zavisnosti od lokacije smeštaja udaljenost između njih ne mora biti opterećenje. Centralno mesto u dolini zauzima Zell i mestašca u okolini, od kojih su okolna veća skijališta udaljena do 10min. vožnje kolima ili ski-basom. Zato je jako bitno pozicionirati se upravo na tom potezu jer ako je smeštaj ne daj bože u Gerlosu, to znači da je potrebno potrošiti 30-60min. u zavisnosti od vremenskih uslova za spuštanje kolima ili busom do centra doline i ostalih skijališta.
U slučaju da u dolinu Ziller ulazite od strane Insbruka, nailazite na prvu veću ski zonu ove doline, skijalište HOCH ZILLERTAL / HOCH FUGEN. Iz mesta Kaltenbach polaze gondole do Hoch Zillertala koji ima vrlo jednostavnu I nezanimljivu konfiguraciju staza koje su postavljene paralelno jedna pored druge(jedna kosa ravan), sličnih, uglavnom blagih nagiba i dužina. Na stazama enormno veliki broj početnika. Prelazak ka Hoch Fugenu i skijanje tamo je znatno kvalitetnije i konfiguracijski interesantnije, mada je broj staza prilično skroman. Ako se planira sedmodnevno skijanje, može se odskijati jedan dan.
Ako nastavite desetak minuta kolima dale u dolinu Ziller, dolazite do već pomenutog mesta Zell gde možete uhvatiti žicu za jednu od dve najveće atrakcije ove doline ZILLERTAL ARENU. Kao što joj i ime kaže, ova ski zona se prostire u obliku širokog polukruga na prilično velikom područiju sa žicama koje su međusobno konektovane. Skijalište je kvalitetno sa velikim brojem staza raznih težina. U stvari Arena je sastavljena od četri posebna dela koja su međusobno povezana na više ili manje sretan način. Na jednom kraju ovog razuđenog skijališta nalazi se mesto Zell, odakle se možete priključiti u obilazak ove ski zone. Staze iznad Zella su manje raznovrsne ali dobre, uglavnom realno crvene mada ne preterano duge, ali brojne. Kada se iskijate u ovom delu i odlučite da posetite sledeći – Gerlos deo, morate preći preko niza spojnih ne tako interesantnih staza gde ćete izgubiti određeno vreme. Staze iznad Gerlosa nude spektakularni pogled na zaleđeno planinsko jezero i tri duže crveno-crne padine, dve ka samom Gerlosu i jedna ka sledećem delu - Koningsleitenu. Na ovom trećem brdu nalaze se dve perfektno upeglane, ravne kao strela, pristojno duge, crne staze. Pravo je zadovoljstvo iskijati ih. A na njihovom kraju zaštitna mreža. Nema dalje, već lakat od 90 stepeni pa ponovo na gondolu. Sa druge strane brda par crvenih, dugih i ne tako inspirrativnih staza koje vode ka četvrtom brdu - Hochkrimmlu gde preovlađuju kratke plave i crvene staze(ništa posebno). E sad, ako neko hoće, a svi pravi skijaši to pokušavaju da urade, da prođe celu Arenu i odskija makar sve crveno/crne staze, tu nastaje problem. Arena je jako razvučena i da bi se obišla sa jednog kraja na drugi i potom nazad skijama kući, neophodno je krenuti prvom žicom i dobro isplanirati povratak. Jako slično Sela Rondi samo što nije u krug. Druga opcija, nimalo sjajna, je vatati ski bus sa krajnje tačke skijališta i onda po krivinama se nacimati dobrih 45min. ako ne i više. U najboljoj su situaciji oni koji su stacionirani u Gerlosu, pa onda mogu da biraju na koju će stranu, ka Zellu ili Hochkrimmlu. Naravno to je idealno samo u slučaju da se skija Zillertal Arena. Svi ostali delovi Ziller doline ostaju ipak daleko i samim tim manje pristupačno.
Idući od Zella dalje dolinom, nakon nekih desetak minuta vožnje dolazi se do Mayerhofena-treće ski zone Ziller doline. Ovo skijalište je po gabaritima posle Arene najveće, i obiluje crveno/crnim stazama. Raspored staza je znatno različit u odnosu na Arenu. Mene lično topografski ovo skijalište je podsetilo na neki ugašeni vulkan. Sa četri spoljne strane polukružnog brda vuku gondole do vrha, odakle se staze obručavaju ka unutrašnjosti, sa par retkih izuzetaka. Jedan od njih je i gondola 150 TUX koja izvlači sa dna unutračnjosti grotla do jednog od vrhova, odakle kreće nekoliko širokih staza. Konfiguracija terena je takva da je bilo moguće oformiti čak četri do pet pravih crnih staza, međutim samo planiranje staza nije na nivou. Na dosta mesta se uočava da su staze jednostavno puštene niz padinu, sa dosta uskih delova, spojnica, lakat krivina i sl. Jednostavno moj utisak je da na dosta mesta staze nisu projektovane, već kako rekoh puštene na divlje niz brdo. Sad to može nekad biiti i izazovno, ali...
Kao što red i priča nalaže, na samom kraju prelepe doline Ziller oko pola sata od Mayerhofena, nalazi se njen možda i najveći biser. Ušuškan među vrhovima koji se dižu preko 3000m, mali a opet dovoljno veliki glečer Hintertux. Teško je opisati osećaj kada izađete iz glečer busa 3, na preko 3000m. Ciljali smo dobar dan, i imali smo sreće. Nakon dva dana magle i ravnog svetla, sunce je peglalo sve neravnine na stazama, a one su jedino bile od ratrakovih gusenica. Sa jedne strane pogled puca ka Italliji, dok se na suprotnu stranu proteže duž cele Ziller doline ka Insbruku i dalje ka Nemačkoj. RAJ. Staze široke, ravne dovoljno strme i dovoljno blage za spust, karving, slalom, po volji. Dovoljan broj staza koje se mogu nadovezivati i skijati u kontinuitetu. Gužva je bila misaona imenica. Ovo mesto u dolini Ziller je ubedljivo najači utisak za mene, mesto gde se moram bar jednom vratiti.
Kada je reč o of pist varijantama, postoje mogućnosti koje je moguće iskoristiti u svim delovima Ziller doline. Meni je najatraktivniji deo ipak onaj na Hintertux glečeru gde je jedan poseban deo i predviđen za ljubitelje ovog skijanja.
Odgovor sa citatom
Originalno postavljeno od donthinktwice
Za ove bez guzve se valjalo potruditi.
