Treci dan: Schladming/Hochwurzen - Posle dva dana "zagrevanja" usledio je dolazak na staze Schladminga zbog kojih je prvenstveno i prevaljen ovaj put. Na pocetnoj stanici gondole Goldenjet I lepo i suncano vreme sa temperaturom +2 i bez prirodnog snega. Buduci da Goldenjet I vuce na Planai a plan za taj dan je bio Hochwurzen sledi ukrcavanje na dvosed Rohrmoos I o kome je ovde bilo reci. Ne moze se reci da je ruina i nesiguran ali buduci da se jos od 2008. i Jahorine nisam nikada vozio dvosedima voznja je bila prilicno neugodna i nisam se bas osecao lagodno. Daleko je to od jahorinskih krseva ali manja korpa, manji prostor, laganija, vise ljulja... Samo iz nuzde. Izlazna stanica u donjem delu platoa Rohrmoos uglavnom pod vestakom ali kako se penjemo navise modernijim sestosedom Rohrmoos II uslovi sve povoljniji. Guzve nigde ni u najavi, nigde nikoga na planini, uslovi koji obecavaju. Onda dolazak pred polaznu stanicu Gipfelbahna koji vuce na vrh Hochwurzen i prva "glupost" koja me u neku ruku i iznervirala. Uopste mi nije jasno sta je ideja stajace gondole cije kabine su u grupi po pet pa kada one prodju cekas ko budala na autobuskoj stanici da dodje drugih pet za deset minuta. Umesto normalne gondole gde ljudi skukcesivno ulaze kako pristizu i oni i kabine. Unutra stajanje, vrucina pa je to bila i jedina voznja tom gondolom uopste. Za penjanje na Hochwurzen ubuduce sam iskljucivo koristio kombinaciju Sun Jet, kombinacija gondole i sestoseda (tri korpe pa jedna gondola), skroz na levoj strani skijalista, zatim popreko laganom stazom br. 34 do cetvoroseda Fun Jet koji je na skroz desnoj strani skijalista pa na vrh. Jeste duze ali ako se ceka na gondolu pa dok se popne gore uz stajanje na medjustanici dodje na isto a bar se provede vise vremena na skijama. Staze odlicne, bas kako je Jovicki ovde opisao, siroke i bez obzira na crvenu markaciju zbog dobre pripremljenosti i sirine potpuno prihvatljive i slabijim skijasima. Cini mi se cak, da je npr. plava br. 9 Zauchenseeu na pojedinim delovima i zahtevnija od bilo koje ovde 31, 32, 33 ili 41. Posebno mi se svidela br. 31 u gornjem delu a pravi uzitak je bio niz sankasku stazu. Krenuo sam sa vrha prateci putokaz za laksi prilaz stazi br. 33 da bi se izbegao najstrmiji pocetni deo. U produzetku je sankaska staza a na odvajanju za stazu br. 33 nema znaka pa sam se napravio lud i produzio. Posle otprilike kilometar, mozda malo manje znak da je zabranjeno skijanje ali ja produzim, vidim nema zive duse. Razmisljam, valjda mi nece oduzeti ski pass. Prelep lagan spust uz neverovatan pogled cas kroz sumu, cas po golim ivicama, sa strane ambisi od ko zna koliko metara. Lomio sam se da li da krenem crvenom br. 40 prema dnu gde je veza sa Reiteralmom ali sam kontao da je los sneg i da cu se umoriti jer sam video kakvo je stanje vec na otprilike 1000 m. Kasnije pri povratku iz kola sa puta vidim da je staza u mnogo boljem stanju i manje rasturena nego recimo prilaz sa Planaia u dolinu i da sam mozda pogresio. Ipak odlucujem da ostanem ceo dan ovde i po par puta prelazim sve staze. Povratak na parking nocna mora plavom br. 38 gde bukvalno nogu nisam mogao da pomerim.

Sve u svemu, najbolje skijanje do sada sto je i razumljivo, vreme koje se pozeleti moze na planini i neverovatno dobri uslovi za skijanje na temperaturi koja je isla i do +9 bez guzve. Mislim da su susedna brda malo nesrecno povezana i da ta jedna veza koja samo postoji u dolinama i nije bas funkcionalna pogotovu u ovo doba godine. Ali to nije narusilo moj utisak, ja nisam za to seljakanje sa brda na brdo u toku jednog dana, gubi se vreme a i ne stignes da obidjes sve. Zato za svaki dan po jedno brdo.