Put Svrljig Kalna uopste nje los, posebno kad ima malo snega, taman da pokrije rupe koje mahom NISU udarne, pa u svakom slucaju ako ne jurcate, necete razbiti auto. Problem na tom putu predstavlja Knjazevac koji NE ODRZAVA svoju polovinu do Kalne, a Svrljig pak moze da se pohvali svojom polovinom. Verujte, proslog petka u Svrljigu snega skoro da i nije bilo, nije padao, a vetra nije bilo i krenuli smo. Negde na nekih recimo grubo 15tak km do Kalne, poceo je vetar, poceo je jak sneg i vrzlo brzo na jednom spustanju puta nije bilo! Ali ne od novog snega koji pada vec 15tak minuta, vec zato sto nije uopste cisceno, tacno odjednom pocinje neociscen deo! Srecom, pa je hladno, sneg kao prasina i lako ga auto gura ispred sebe, pa odlucimo da ostanemo. Bukvalno smo se navodili travcicama sa strane puta, jer put ne vidis, pa gadjas izmedju plus sa garminom na soferci i i-go na telefonu, znali smo dal' ide jaca leva ili desna krivina i otprilike koliko ima do nje-dal' je bas blizu ili ne. Sneg je bio do iznad tablice, pa auto nabacuje sneg na farove i na soferku, morali smo da cistimo svakih par stotina metara pa cak i manje i vrlo sporo da vozimo, ali je islo nekako. Bili smo najavljeni, da se nismo pojavili, dosao bi neko traktorom ili vec nekom nivom po nas i jbg. Kazem, ludost ali eto, sreca prati ludake. Samo je bitno da panika ne prevlada, hladne glave, broji kilometre i miran si. Imali smo hrane, jakne, carape, sibice i hepo kocke, svece, baterijske lampe i radio plus pune rezervoare benz i plina. Imam i dva mala pijuka, dve lopate i cekrk, ako bas moze to da pomogne da nastavis dalje...Usli smo na put u 3:15, izasli u 4:45...
Odgovor sa citatom
Originalno postavljeno od mickeu
