Detaljna analiza uticaja dužine i radijusa skije na skijanje

[stekan]

slazem se da je ugao torzionog uvijanja veci ali pod pretpostavkom da je duza skija opterecena istom silom kao i kraca i na istovetan nacin, onda je valjda jasno da se i poduzni i poprecni otpor skije povecava samim povecanjem efektivne povrsine - duza skija ima veci otpor prema skijasu, nego kraca, bez obzira na veci ugao uvijanja pri torziji.

U granicnom slucaju, recimo blejd skije bi imale najmanji ugao torzionog uvijanja ali ja sa njima ne bih isao u brz, siroki karving zaokret zbog nestabilnosti i manje sile otpora/ravnoteze izmedju delovanja skijasa na skiju i podlogu i reakcije podloge... Prosto, efektivna povrsina koja prima silu podloge je daleko manja nego u slucaju duze skije, pa je stabilnost narusena, zar ne?
Drugo, ugao torzionog uvijanja jeste veci kod duze skije ali nikako ne smemo izbeci iz vida da se taj ugao javlja na vecem rastojanju od centra skije, sto itekako menja uslove stabilnosti o kojima govorim - drugim recima, a pitanje za tebe je sta se desava i koliki je ugao torzionog uvijanja duze skije na poziciji X od centra skije pod pretpostavkom da je na istoj udaljenosti X od centra krace skije postignut max ugao uvijanja? Da li je manji ili veci? Nisam siguran ali verujem da je taj ugao na istoj poziciji X od centra obe skije od vaznosti za identican sled dogadjaja, pa samim tim i savladavanja istog dela staze (mikro lokacije) ispod same skije. Drugim recima, duza skija ima "rezervu" u reakcionom delovanju na skijasa od strane podloge bas usled vece duzine...

Torziona deformacija skije u toku skijanja nije velika, osim kod skija za početnike.
Posmatrano duž skije, preko 70% opterećenja preuzima srednja trećina dužine skije:
Tvrdoca.jpg
Kad se pogleda na ovom grafikonu koliko opterećenja nose vrhovi i repovi, zaključak je da 10 cm duža ili kraća skija neće značajno rasteretiti ili opteretiti srednji dio skije. Bitno je koliko se torziono deformiše srednji dio skije. Malo.

Stabilnost duže skije je potpuno identična stabilnosti automobila sa većim međuosovinskim razmakom. Na kratku skiju utiču i manje neravnine na stazi, a dugačka skija će hvatati istovremeno više tih neravnina (čiji efekti se u dobrom dijelu poništavaju), pa će manje oscilirati.

[plageton]

Unapred se izvinjavam što ne posedujem odgovarajuće akademske reference za učešće u ovoj debati. Tako da će moj diskurs biti takoreći primitivan, samo na osnovu praktičnog iskustva.

Mislim da visina skijaša utiče veoma malo na dužinu skija, pod (teorijskom) pretpostavkoma da su svi drugi parametri (težina, vrsta staze i sl.) istovetni. Drugačije rečeno, ne vidim nijedan realan razlog zbog kojeg bi skijašu od 200 cm bile potrebne drastično duže skije nego nekome iste mase a ko je visok npr 185 cm.

Lično pamtim vremena kada se smatralo da skije treba da budu više od skijaša. Tako sam vozio daske od 205 cm za koje se tada smatralo da služe za spust. Nešto mi nije poznato da se danas daske za spust prave u takvim dužinama, a fizika se pretpostavljam u međuvremenu nije promenila?

Kao dečak, a bio sam već visok, zadužio sam bio daske od 195 cm. Treba li reći kakva je agonija bila za dete u 4-5 razredu bila voziti tolike skije i naravno, ništa nisam uspeo da naučim?

Dakle, povezanost visine skijaša sa dužinom skije povezujem sa nekadašnjom prilično banalnom predstavom o tome da su visoki ljudi po prirodi manje stabilni, pa im onda treba i dugačka daska da bito kompenzovali. Možda je takav rezon bio smisleniji u vreme dok još nije bilo današnjih krutih cipela za skijanje, tj. dok se skijalo u onome što se zvalo gojzerice.

[niipheus]

...pitanje za tebe je sta se desava i koliki je ugao torzionog uvijanja duze skije na poziciji X od centra skije pod pretpostavkom da je na istoj udaljenosti X od centra krace skije postignut max ugao uvijanja? Da li je manji ili veci? Nisam siguran ali verujem da je taj ugao na istoj poziciji X od centra obe skije od vaznosti za identican sled dogadjaja, pa samim tim i savladavanja istog dela staze (mikro lokacije) ispod same skije. Drugim recima, duza skija ima "rezervu" u reakcionom delovanju na skijasa od strane podloge bas usled vece duzine...

Uh pa ja nisam video ovaj komentar, omadjijao me Stekan sa graficima, ali je ujedno on odgovorio na ovo pitanje kasnije.

Posto je problem skije nehomogenost, ne mozemo ni posmatrati uglove uvijanja kod skija na nacin kao sto bi mogli da posmatramo najobicniju cev koju opterecujemo momentom. Ako ipak pojednostavimo i svedemo skiju na najobicniju cev, sledi zakljucak da ukoliko dve cevi razlicitih duzina uvijemo istim momentom i posmatramo ugao uvijanja na bilo kom poprecnom preseku cevi, videli bi da je ugao kod duze cevi manji, i mislim da se tu obojica slazemo.

[macak011]

Lepa je ova pricica, zaista, stvarno moze dosta da se nauci. Medjutim, koliko god cifre ne lazu, ja i dalje pokusavam da odbranim tezu da visoki skijas na kratkim skijama "teze" skija i odrzava stabilnost svog "istog" brzog i sirokog zavoja od nizeg skijasa na istim, kratkim skijama - to je poenta ovog off-a, zar ne?

Drugim recima, smatram da je komotna zona visokog manja od komotne zone niskog na istim skijama bas zbog polozaja tezista - smatram da nije dovoljno da teziste obojice bude samo na pravcu - jeste u smislu rezultante na skije - ali ne i ukupno uzev svih parametara za odrzanje tog stanja ravnoteze, te je, po mom misljenju, potrebno da se oba tezista "poklope" i tek onda imamo potpuno identicne parametre opterecenja skije i tek tada skija "ne vidi" skijasa. Medjutim, oba skijasa u tom slucaju imaju fundamentalno razlicite polozaje tela, visoki je mnogo zgrceniji i sa kolenima vise savijenim, sto rezultuje laksim "ispadanjem" iz ravnoteze pri vecim brzinama, pa i opterecenjima, ne samo zbog rotacije oko ose pancerica (padanjem na repove), vec i rotacijom oko poduzne ose rubnika (ispadanjem iz karvinga u otklizavanje ili pak ostajanje na gornjoj skiji)...

Da se vratim na pocetak - za skijasa visokog npr 190 sa juniorskom GS 170 skijom ne bih savetovao brze, siroke karving zavoje. Ako nista drugo, ono bar experimentum in vivo sa dve duzine iste skije, pa da se vidi sta je lakse i stabilnije.

@niipheus: slazemo se

[stekan]

S obzirom da su moji gabariti 202 cm i 95 kg, to iz prve ruke znam prednosti i mane dvometraša . Dvometaši su prirodno tromiji u pokretima od nižih ljudi. Sila puta krak, a krak dugačak...
Da, visokim ljudima više odgovaraju duže skije, ali to je zato što je malo dvometraša sa 55 kg žive vage, a i nemamo nikakve vajde od skija sa radijusom 10 m. U prevodu: trebaju nam duže skije zato što smo poteški i što uglavnom vozimo šire zavoje, a ne samo zato što smo visoki.
Dužina skija koje koristim se kreće od 177 cm Head Integrale 009 (nove i rado bi ih prodao jer su mi višak), 178 cm (carske Nordica HotRod JetFuel) pa do 188 cm (Rossignol Soul 7). Integrale sam uzeo sa namjerom da sa njima vijugam (R14,3 m), ali skontah nakon dva dana na Turacheru da mi nije zadovoljstvo da skija skreće i na minimalno naginjanje u zavoj. Suviše jednostavno. Bez'ze. Ostavio sam ih u sanduk i pešao na JetFuel kojeg sam već bio namjenio za prodaju. Skontah da mi je radijus od 18 m savršen (JetFuel i Soul 7). Izgleda da sam nakon skoro 40 godina skijanja napokon usavršio tehniku .

Po pitanju kratkih skija, jurcao sam bez problema i na ženinim skijama dužine 156 cm. U čistom karving zavoju nikakvih problema nisam imao ni pri velikim brzinama.

...Ako ipak pojednostavimo i svedemo skiju na najobicniju cev, sledi zakljucak da ukoliko dve cevi razlicitih duzina uvijemo istim momentom i posmatramo ugao uvijanja na bilo kom poprecnom preseku cevi, videli bi da je ugao kod duze cevi manji, i mislim da se tu obojica slazemo.

Ja pak mislim (lažem: siguran sam) da je za isti moment torzije deformacija po jedinici dužine konstanta. Npr. ako bi torzijom cijevi dužine 1 m dobili ugao zakretanja krajnjih poprečnih profila od 5 stepeni, isti moment bi cijev istog poprečnog profila i istog materijala u dužini 2 m zakrenula za 10 stepeni. Garant.

[macak011]

Sto se cevi tice, ja nisam tako razumeo. Slazem se za krajnje preseke ali moje pitanje je da li je kod duze cevi na x=1 m (na polovini) ugao 5 stp ako je na y=2 m ( na kraju) 10 stepeni?

Sa druge strane, verujem da se kratka skija moze terati bez problema kao i malo duza. Ja sam visok 180, sa preko 100kg, tehnika mi je 6/10, te sam SL dasku 165 tesko vodio u siroki karving zaokret za razliku od GS daske 175. To pripisujem sa jedne strane razlicitom radijusu ali i duzini skije - mozda tu duzina ipak nije dominantna, nisam siguran

Da dodam da sam 90% vremena na GS dasci zbog stabilnosti, kao i da je mozda razlog tezeg vodjenja SL daske u GS zavoj upravo slabija tehnika i lakse ispadanje iz ravnoteze zbog krace daske, izmedju ostalog..?

[stekan]

Mačak, na prvo pitanje odgovor je da. I na drugu konstataciju odgovor je da: problem kratkih skija je u malom radijusu. Kod race SL modela dodatni problem je u konstrukciji (tvrdoći na savijanje i otpornosti na torziju) koja bi na onom dijagramu distribucije opterećenja duž skije za takvu skiju pokazala da se opterećenje raspoređuje ravnomjernije, tj. vrhovi i repovi preuzimaju mnogo veći dio opterećenja nego je to slučaj kod onih freeride modela na dijagramu.
Rezultat toga je da race SL skija hoće ekstremno da karva i mali radijus je tjera u kratke zavoje te se skija "opire" širokim zavojima. U širokim zavojima vrhovi i repovi kod takve skije moraju malo da proklizuju jer se ne poklapaju radijus rubnika savijene skije (*1) i radijus zavoja (*2) te zbog čvrstoće skije tu nastaje problem. Kog GS skija se ova dva radijusa poklapaju i nema proklizavanja vrhova i repova (rezultat: veća stabilnost). Druga velika i bitna razlika je u bočnom nagibu potkoljenice u širokom zavoju, jer kod SL skija taj nagib mora biti manji da skija ne grize previše u zavoj, dok kod GS skije se skijaš više bočno naginje u zavoj te samim tim rubnici bolje drže. U ovoj priči dužina skije nije bitna.

*1 = zbog savijenosti skije radijus rubnika u kontaktu sa snijegom je još manji od onog zvaničnog radijusa napisanog na skiji
*2 = stvarni radijus zavoja po kojem se kreću skije na stazi

[macak011]

Obe skije su mi rejs i definitivno raskidam sa SL varijantom. Moj stil je GS široki zavoj sa rejs GS daskom na uredjenoj stazi i GS zavoj sa širokom daskom na razbijenoj stazi. Hvala puno na odličnim objašnjenjima.

[niipheus]

Ja pak mislim (lažem: siguran sam) da je za isti moment torzije deformacija po jedinici dužine konstanta. Npr. ako bi torzijom cijevi dužine 1 m dobili ugao zakretanja krajnjih poprečnih profila od 5 stepeni, isti moment bi cijev istog poprečnog profila i istog materijala u dužini 2 m zakrenula za 10 stepeni. Garant.

Stid me sta sam nalupetao iznad. Klasican mlad majmun.

[bokyn]

E, momci, lepo sto sve objasnili na naucnoj osnovi. Procitah detaljno i kao dipl. ing masinsva shvatih SKORO sve Sta i kako su shvatili oni koji nisu ucili statiku, kinematiku, dinamiku i otpornost materijala ne mogu znati.
No, bilo bi dobro da sad neko ko ima znanja, volje i vremena lepo objasni i stelovanje veza na slican nacin - u zavisnosti od tezine skijasa (mnogima jedini kriterijum), skijaskog znanja, VISINE SKIJASA i DUZINE PANCERICE. Poslednja dva se cesto zanemaruju.

Jedva cekam analizu...