Ski servisi - loša iskustva

[stekan]

... samo je prosli avatar bio lepsi...

U pravu si. Vraćen.

[hehehe]

hehehe....

[cikloski]

Postovani,

[wlad]

da? ...

[cikloski]

Postovani,
Evo sasvim slucajno sa lepim zakasnjenjem naleteh na ovu (meni posebno) vrlo zanimljivu temu, a takodje slucajno sam bas ja vlasnik onog servisa koji je uvazeni Nidza pomenuo u losem svetlu.
Obzirom da je tema vrlo kompleksna i da ovu tematiku, rekreativna (ali ipak odgovorna) skijaska klijentela jako malo poznaje (tj mnoge stvari se vise nagadjaju), snimicu ovaj forum na svoj hard disk sa zeljom da ga podrobnije proucim i da sto skorije dam neke odgovore na postavljenu temu, kao i na neke veoma inteligentne replike, naravno bez namere za samoreklamiranjem smatrajuci da je ovaj sajt suvise ozbiljno mesto za takve stvari i da nema iole ozbiljnog poznavaoca ovog zanata koji se time uspesno bavi na duge staze (odlican primer je pomenuti gospodin Djole iz Mlatisumine koji je inace, mogu da se pohvalim, izvrstan serviser divan saradnik i dobar prijatelj moje malenkosti).
Verujem se da su reference (koje necu javno nabrajati) naseg servisa u smislu poznavanja zanata servisiranja ski-rekvizita klijenteli koja nije takmicarska (za takvu grupaciju vaze posebna pravila ostrenja i mazanja), kao i njegovog vlasnika, t.j. moje, u smislu poznavanja skijaske tehnike i iskustva u instruktazi, dovoljne da postovane posetioce zamolim za malo strpljenja kako bi se iznelo i nase vidjenje ove, ponavljam, veoma kompleksne teme koju je Nidza, uveren sam, sa pravom zapoceo.
Do skorog ponovnog javljanja, srdacan pozdrav,
Aleksandar Bogojevic

[cikloski]

Pre svega treba znati da je tehnika karving skijanja specificna u odnosu na prethodne po tome sto slalomska (pa cak i veleslalomska) karving skija ZAHTEVA njenu STALNU voznju na rubnicima (rubovima ili kantnama). Ovo pre svega zato sto je:
1. dosta kraca.
2. ima mnogo izrazeniji struk u odnosu na lopaticu i rep.
3. povecani bocni luk (sidecut) ne trpi puno voznju na podlozi jer cak i malo gibanje potkolenice uvodi skiju u rubljenje, odnosno zaokret.
Iz navedenih (i jos nekih manje znacajnih) razloga, voznja iskljucivo na podlozi je skoro neizvodljiva (posebno pri vecim brzinama) jer skija postaje veoma nestabilna i nemirna. (Probajte da napravite spust sa slalomskom karving daskom makar i na Gobelji, pa ce biti jasnije o cemu govorim. Ili jednostavnije, pogledajte radijus, „sidecut“ i duzinu skije koju voze spustasi) Oni koji su savladali karving zaokret dobro znaju da je njegov najkriticniji trenutak upravo prebacivanje skija sa unutrasnjih na spoljasnje rubnike, da je on jako kratak i da se desava iskljucivo pri rasterecenju i to je JEDINI TRENUTAK kada slalomsku karving skiju vozite NA PODLOZI. Iz prethodnog se moze zakljuciti da je pravilno naostren rubnik za odredjenu podlogu od esencijalne vaznosti za fazu vodjenja skije u zavoju.
Elem, posto smo zakljucili da je voznja na rubnicima neminovna (i veoma znacajna za karving tehniku), dolazimo do tematski zadatog problema: zasto se Nidzina skija razlicito ponasala na Kopu (dok je, pretpostavljam, bila nova) i kasnije, na Brezi (posle servisa), da li je to subjektivan osecaj, lose naostrena skija, drugacija konfiguracija terena, granulacija i tvrdoca snega a mozda nesrecni serviser nije znao u koju skijasku kategoriju Nidza spada (L,A,S) i po kakvom ce terenu biti vozena skija.
U svakom slucaju, odgovorno tvrdim kao vlasnik, servis u koji je skija donesena, radi masinsku obradu podloge i rubnika na ganc novoj RoffB masini (istoj onakvoj koja se nalazi u Grandu „Gala Sport“, Konacima „Micko“ ili kod majstor Djoleta u Mlatisuminoj „Ski Master“), koja uz traku za podlogu poseduje i dodatak za ostrenje rubnika pod zeljenim uglom. Takodje isti servis (medju retkim komercijalnim servisima) poseduje i vrhunke BRIKO i TOKO rucne alate za stepenovanje rubnika sa strane podloge (basetuning) ili bocno (sidetuning), koji se mahom koriste za veoma precizno uglovanje na takmicarskim skijama. Naravno, takvi alati mogu da se koriste i na rekreativnim skijama ali bi to bilo vrlo nekomercijalno je takvo ostrenje zahteva par sati rucne obrade i cena takvog servisa bi bila multiplicirana. Stoga zasigurno pada u vodu tvrdnja da servis nema alate za „obaranje“ rubnika i ko god zeli moze da doje i licno se uveri u to. Poznajuci svoje zaposlene, pre bih se zakleo da je serviser ISKRENO rekao da rubnici nisu bili ADEKVATNO oboreni, nego da servis nema te alate!!! Kada servis (bilo koji) nema kvalitetan alat za posao kojim se bavi, dabogda izgoreo, ali kada vam neko spusti automobil za brzu drumsku voznju a vi ne volite to sto na reliju ne postizete rezultate – to otvara mnoga druga pitanja (konfiguracije terena recimo...).
Kada su pomenuti „oboreni“ rubnici ne mogu da se uzdrzim da ne pomenem da je to iskljucivo domaci izraz (koji licno ne volim), a koji bi trebao da docara korisniku da su fabricki uglovi od pretezno 90° „oboreni“ ili „spusteni“ (samo ime kaze) na manje, tj. ostrije od 89,88...i dr. STEKANOVA grafika izvrsno prikazuje STA se tu radi. Medjutim ovde su kljucna pitanja ZASTO se to radi i KADA KOME KOJI UGAO. Izvini MISKO, ali nikada nisam cuo da je neko „podigao“ ugao kantne na 91,92...i sl. Bez obzira sto je to fizicki izvodljivo, u praksi je korak u nazad. Ako si ti cuo da neko od poznatih skijasa to radi, molim te prosvetli me, rado cu ti pokloniti jedan komplet alata za rucno ostrenje J. Sto se tice zatupljivanja vrhova i repova (takodje odlicna STEKANOVA primedba) naglasavam da je to bila obavezna zavrsna faza na vrhovima i repovima skije sa klasicnom geometrijom (jednostavno se finim brusnim kamenom predje pero-laganih par pokreta po bridu rubnika) stoga sto je ona tokom dobrog dela zavoja MORALA da otklizava pa se time to olaksavalo. Kod karving skije nema otklizvanja, ona se useca u sneg citavom duzinom rubnika, te se stoga uglovanost rubnika ostavlja konstantnim od lopatice do repa (eventualno individualni serviser nekog takmicarskog maga ponekad malo pipne to pravilo).
E, sada posto smo zakljucili da je problem nastao verovatno do ugla ostrenja, moram da naglasim da je to veoma kompleksna tematika sa mnogo uzrocnih faktora i razraditi je ovde makar ovlas, znacilo bi jos desetak stranica materjala i par dana mog vremena. Bas zato timski serviseri skijaski popularnih nacionalnih timova zaradjuju isto kao i mehanicari Formule 1. Stoga cu pokusati da budem koncizan kako bi svako otprilike mogao da odredi svoj ugao i prilikom donosenja skije na reparaciju NAGLASI serviseru koji ugao kantne zeli. Jednostavno:
1. Pre svega postovati okvire uglovanja koje je proizvodjac naveo za svoj zadati model (svi modeli Fisera se ne ostre istim preporucenim uglom “Fischer has been 1 degree base and 3 degrees side for most models for years „)
2. Sto je skijas ostriji i brzi, uglovi treba da su ostriji
3. Ukoliko je sneg meksi, uglovi NE TREBA da su preostri (bas zbog voznje na rubnicima kada skija „sevrda“ ako je preostra i to samo zbog njenih vibracija)
4. Sto je skija ima vecu poduznu tvrdocu i vecu torzionu krutost, uglovi su ostriji
5. Novi sneg (sitnije granulacije) makar i relativno mekan, bolje ce istrpeti ostriju skiju od starog (grubozrnastog) i raskvasenog, tzv. „teskog“ snega.
Navescu i nekoliko prakticnih parametara:
1.Isti model skije iz fabrike uvek izlazi sa istom uglovanoscu, i bas zato se i radi onaj famozni „nulti servis“ kada se ta uglovanost prilagodjava individualnim potrebama i terenu.
2. Ski instruktori pretezno svoje skije ostre na 88° (komforan ugao, dozvoljava jasan pokazni lik a nije previse zahtevan u smislu opterecenja na celodnevnom skijanju)
3. Rekreativcima je obicno univerzalan ugao od 89°, obzirom da oni servis rade pre odlaska na skijanje ne znajuci kakav ih sneg ceka tamo i kako ce te zime voziti. (Upravo tu se najcesce i javljaju (istiniti) problemi koje je NIDZA naveo.)
4. U takmicarskom skijanju gde je voznja po rubnicima dovedena do savrsenstva uglovi su jos ostriji, prosto zato sto ti frajeri ne grese u tome.(MILOS 79: Inace takmicarske skije se za izuzetno tvrde podloge rade na 85 ili cak na 83 stepena ivica i 1.5-2.5 stepena baza.)
Ja licno, pre polaska na skijanje svoje skije sredim potpuno isto kao i bilo kome drugom, s tim sto rubnike naostrim na 87.5°. Ukoliko primetim da mi zbog snega ili bilo cega drugog taj ugao ne odgovara, uvek mi je lako da „skinem zicu“ finim brusnim papirom.
Nadam se da sam uspeo, makar donekle, da pojasnim problematiku sa kojom se serviser susrece kada mu klijent sa prosecnim teorijskim skijaskim znanjem donese skiju na servis. Ukoliko je skija rekreativna, a skijas ne naglasi koji ugao ostrenja zeli, on tada vise paznje obraca na popravku podloge i na mazanje „do sjaja“ a manje na uglovanje, vec ih po automatizmu ostri na 89°-89,5°. To naravno ne opravdava moju firmu po pitanju Nidzinog zadovoljstva na pomenutom skijanju, ali makar donekle moze da se smatra „kolateralnom stetom“ za koju nije postojala namera, licno znajuci da kod pomenutih servisera ne postoji zelja za fuserisanjem, makar u tragovima.
Nidzo, izvoli sledece sezone na besplatno servisiranje (javni se na pvt, poslacu ti sifru sa kojom ces doci), a ja licno ostajem otvoren ovde za sva pametna (i ona druga) pitanja uz duzno postovanje ovde prisutnih mnogo ozbiljnijih servisera.
P.S. Nadam se da su bar neki od vas procitali onu divnu pripovetku „Tri Krojaca“ mislim da su je pisali braca Grim J

[nidza]

Huh, ja ću ipak biti malo kraći. Pre svega, drago mi je da je tema na forumu dobila ovako iscrpan i jasan odgovor od prave osobe za to pitanje. U međuvremenu sam i sam, na svoju nesreću, poprilično izučio pitanje spuštenih kantni i uglova - pošto do sad nisam doživeo neprijatnost kakva mi se desila u martu na Brezovici.

U svakom slučaju, nije pitanje afiniteta, ili skijaša, manje-više su svi na Brezovici probali moje skije i jedva su čekali da ih skinu. Bojan iz Zrenjanina, koga ima za dva mene nije mogao da ih iskontroliše, koliko god da se upirao u njih. Potpuni paradoks za jedan lagani, najrekreativniji model iz Voelkl Unlimited serije, zar ne?

U Ciclodromu sam sretao uglavnom starijeg i veoma veoma ljubaznog gospodina, maksimalno predusretljivog u svakom pogledu. Samo jednom prilikom od nekoliko poseta (dosta skija mojih prijatelja se tu izvoskiralo, pošto sam bio veoma zadovoljan skijama na Kopaoniku, super su klizile od -15 do +5) mislim baš tokom poslednje posete sam sreo mlađeg gospodina koji mi je i radio skije.

Naime, mlađi gospodin je rekao da kod vas ne postoji alat za spuštanje kantni i da se sve oštre pod istim uglom odnosno pod 90 stepeni kako izađu ispod mašine. Nisam imao razloga da sumnjam u reči čoveka koji radi tamo, samo bih mnogo bio radosniji da za spuštanje kantni nisam nikad morao da saznam i da mi je pomenutu, koliko sam shvatio, potpuno normalnu radnju u servisu završio serviser - u drugim servisima i ta radnja ulazi u cenu.

Posle njegove izjave mi je bilo potpuno svejedno da tražim reklamaciju, ako alat za to nemate, posebno što je sezona za mene bila gotova istezanjem ligamenata u desnom kolenu. Jednostavno mi je lakše bilo da potražim drugi servis.

Povodom besplatnog servisa naredne sezone, o tome ću još da porazmislim i unpared se zahvaljujem. S obzirom na ukupan trošak tokom sezone, cena (dobrog) redovnog servisa je poprilično zanemarljiva.

[stekan]

Mislim da većina skijaša pod pojmom “obaranja ivica” podrazumijeva lagano "zatupljivanje" vrha i repa skije nakon oštrenja, a ne oštrenje rubnika sa željenim uglovima. Za većinu rekreativaca oštrenje skija je binarna vrijednost: ili su naoštrene, ili nisu. Generalno, uglovi oštrenja su nešto čime se najčešće nas nekolicina “načitanih” foliramo kod ostatka skijaškog svijeta .

Cikloski, molio bih za par pojašnjenja:

... koja uz traku za podlogu poseduje i dodatak za ostrenje rubnika pod zeljenim uglom.

Da li ovo znači da se na mašini može oštriti rubnik sa željenim donjim i bočnim uglom, npr. 0,5° donji i 2° bočni ugao ?

Takodje isti servis (medju retkim komercijalnim servisima) poseduje i vrhunke BRIKO i TOKO rucne alate za stepenovanje rubnika sa strane podloge (basetuning) ili bocno (sidetuning), koji se mahom koriste za veoma precizno uglovanje na takmicarskim skijama.

Nakon što se na mašini rubnik naoštri na gore spomenute uglove, ovim ručnim alatima se mogu postići precizni uglovi, npr. 0,7° donji i 2,3° bočni. Jesam li dobro shvatio?

Kod karving skije nema otklizavanja, ona se useca u sneg citavom duzinom rubnika, te se stoga uglovanost rubnika ostavlja konstantnim od lopatice do repa (eventualno individualni serviser nekog takmicarskog maga ponekad malo pipne to pravilo).

Da li ovo znači da se u servisu sve rekreativne karving skije oštre „full“, tj. bez laganog „zatupljivanja“ vrhova i repova. Ili možda serviser procjenjuje potrebu za zatupljivanjem na osnovu donešenih skija (npr. Atomic SL:9 sigurno ne, Völkl Unlimited S1 možda da) ili pita skijaša da li želi „zatupljivanje“. Usput, pojašnjenje za mlade generacije: L,A,S je stara podjela skijaša u tri kategorije prema znanju skijanja: Learning, Allround i Sportive.


Veliki procenat rekreativaca ima karving skije, ali još uvijek skija starom tehnikom bez želje da pokušaju natjerati skije da „same skrenu“ (jadni, nisu svjesni šta propuštaju). Za njih možda ima smisla skije malo „zatupiti“ na vrhu i repu, jer imaju problema ako im skija „previše hvata“. Na drugoj strani, oni koji voze karving tehnikom imaju problema ako im skija „ne hvata“ dovoljno.

Što se uglova oštrenja tiče, skoro sam siguran da ni napredniji rekreativac (like myself) ne može osjetiti razliku između oštrenja sa bočnim uglom 1° i uglom 3° (tj.99° i 97°). Sve dok su skije naoštrene u normalnim okvirima uglova, tj. bočni ugao 1° do 3°, a donji 0,5° do 1°, skija će dati sve od sebe.
Ali, ako je skija donje klase i ako je dugo bila u upotrebi, ona je svoju dušu (torzionu čvrstoću) ispustila i nema uglova i oštrenja koji će je oživjeti.

[cikloski]

Sa zadovoljstvom cu pokusati da odgovorim postovanom Stekanu (kao i ostalima kojima je ovo interesantno) na zadatu temu. Ujedno naglasavam da je sama geometrija i tehnologija izrade karving skije (proizvodjacka problematika), nacin njene voznje (takmicarska tematika, a dotice se i posla nacionalnih instruktorskih demo-timova) kao i nacin njene obrade i servisiranja (problematika ski-servisa), veoma dijalekticko pitanje jer nova saznanja (potkrepljena iskustvima - karving je mlada tehnika) i inovacije, maltene sustizu prethodna cak i pre nego sto se ona ukorene kao pravilo. Licno sam proveo jako mnogo vremena da teorijski i iskustveno, bar u svojoj glavi, uoblicim odgovor na ono osnovno pitanje: „sta je to toliko novo a ujedno za rekreativca toliko nevidljivo sto karving nosi sa sobom?“ U tom trazenju shvatio sam da je jedno sigurno: i proizvodjaci i skijasi i serviseri JOS UVEK UCE !
Stara pravila (vezana za konvencionalno skijanje) vise ne vaze, a nova se brzo menjaju i samo od neke nove (dobre) geometrijske ideje ili materjala u dasci zavisi koliko ce aktuelna pravila ziveti. Svi smo bili svedoci, na primer,kako su renomirani proizvodjaci duzinu skije preporucivali te prema visini, te prema tezini, te i jedno i drugo a FIS ove godine za takmicare propise duzine (obavezujuća preporuka FIS-a da najkraća SL skija za tamičarke iznos 155, a za takmičare 165 cm.). Elem ovaj malo duzi uvod treba da posluzi jednom malom ogradjivanju od necije pomisli da je ovo sto sam napisao, moj tvrdi stav koji je nepromenljiv kao takav. Najmanje bih voleo da me neki naiflovani skijas za par godina prozove kako sam nestrucan zato jer sam, zaboga, eto, tada i tada tvrdio to i to. Naprotiv stav je trenutni i zivece dok drugi (pametniji ljudi i bolji skijasi) ne nauce nesto novo, a moj posao je da to naucim odmah iza njih i od njih. A sve u cilju kvalitetnijeg skijanja i boljeg dozivljaja na snegu.

A sada komentar na Stekanovo javljanje.
Najvece zablude na relaciji skijas:servis:instruktor:skijas-dobar-drug-poznavalac upravo se i stvaraju zbog neusaglasene terminologije i mnogo novih ranije nepoznatih izraza koje mnogi od ucesnika u pomenutoj relaciji tumace na svoj (najpametniji) nacin. Recimo da je moj serviser pod obaranjem rubnika podrazumevao zatupljivanje naostrene kantne, bilo bi veoma suludo da Nidzi kaze kako servis nema alat za to jer se parce smirgle ili brusnog kamena moze naci i u bilo kojoj obucarskoj radnji. Sa druge strane majstor POP 67 u jednoj replici zakljucuje kako je Nidzin i Ervetorov problem nastao zato sto „ti serviser nije oborio kantne nakon ravnanja podloge i ostrenja rubnika“ Pod pretpostavkom da Pop nije toliko ambiciozan da je hteo reci da u nasem servisu nema brusnog kamena, smatram da je mislio na bazno i bocno stepenovanje rubnika.Ocigledno da ta 2 majstora imaju isto misljenje sta je to „obaranje“ rubnika (s tim sto jedan od njih, naravno, to radi mnogo bolje J). I ja se slazem sa obojicom i pod „obaranjem“ podrazumevam, kao sto sam rekao obaranje ugla na neki ostriji. Takodje tvrdim da se na karving skiji ne zatupljuju vrhovi i repovi jer time podsticete skiju na otklizavanje sto je kod ovog nacina skijanja pogresno!
1. „Da li ovo znači da se na mašini može oštriti rubnik sa željenim donjim i bočnim uglom, npr. 0,5° donji i 2° bočni ugao ?
Da, to znaci bas to ako imate masinu kao sto je ova (Nidza ce nadam se potvrditi da je video).
Atacch 1
Deo sa njene desne strane koji lici na valjak sa gumenim prstenovima sluzi da se na njega postavi podloga skije ili borda, on se postavi na zeljeni ugao a mala bocna brusna traka odradi bocno ostrenje pod tim uglom.
Sto se tice baznog ostrenja, na njegov ugao utice pritisak valjka sa gornje strane masine i zavisno od njega moguce je postici uglovanje od oko 1°. E sad taj bazni ugao nije bas precizan u minut ili sekund, ali je u svakom slucaju u zadatom okviru i ujednacen je. Njegova svrha je vise dinamicke prirode i nadam se da ce sledeca slika bez mnogo mojih reci objasniti njegovu primarnu namenu.
Attach 2
Kao sto se vidi radi se o pomoci skijasu da u fazi vodjenja skije lakse uspostavi dinamicku ravnotezu.

2. „Nakon što se na mašini rubnik naoštri na gore spomenute uglove, ovim ručnim alatima se mogu postići precizni uglovi, npr. 0,7° donji i 2,3° bočni. Jesam li dobro shvatio?”

Shvatio si delimicno dobro: Tim alatima se postizu jako precizni uglovi. To su u stvari veoma kvalitetne vodjice za turpiju koje se kupuju posebno za svaki stepen pojedinacno. Vodjice za bazno ostrenje prave se za 0.5°, 1° i 1.5°, a za bocno takodje u rasponu od 0.5°. Moguce je da postoje i u rasponu od 0.1° ali ako je tako, verovatno je to neka tajna vrhunskih timskih servisera jer ij ja licno nisam video ni u jednom katalogu nekog renomiranog proizvodjaca alata. Postoje takvi alati i za skijase koji zele to sami da rade, imaju promenljivo uglovanje, ali oni su uvek manje precizni nego fiksne vodjice.

3. „Da li ovo znači da se u servisu sve rekreativne karving skije oštre „full“, tj. bez laganog „zatupljivanja“ vrhova i repova. Ili možda serviser procjenjuje potrebu za zatupljivanjem na osnovu donešenih skija“

Da, to znaci bas to (bar u koliko je meni poznato kod mene i mojih kolega). Kao sto se na navedenoj skici vidi, karving tehnika zahteva stalni kontakt OBE skije sa podlogom kao i rubljenje u zavoju sa OBE skije (doduse sa manjim pritiskom na gornju).
Attach 3
E sad mozete zamisliti sta bi se desavalo kada bi se skije zatupljivale: Vodite obe skije po podlozi a one pomalo otklizavaju. Ako se trudite da ih vodite paralelno i sa ujednacenim pritiskom na njih (ali razlicitim u odnosu gornja-donja skija) da li neko moze da pomisli da ce one otklizavati ravnomerno? Nece naravno. Brljanje do mile volje ako zelite da pratitte ovu sliku (ili nekog instruktora). Ili jos gore- nema brljanja svake skije za sebe, ali to mozete postici samo ako ih rasterecujete gore-dole (a ne levo-desno) i vodite zavoj na donjoj skiji. Ali onda ne vozite karving!
Blago zatupljivanje skijas moze da radi sebi samo kada mu je sija naostrena za led ili tvrdu stazu, a on naleti na vlazan tezak sneg, ali samo OVLAS i koristeci brusni kamen DUZ CITAVOG RUBNIKA. Prosto zato sto je samom skijasu lakse da kad iz servisa preuzme naostrenu skiju da joj ( u slucaju potrebe) blago „skine zicu“ nego da serviser nagadja na kakvom ce snegu on voziti.

Ne bih bio kompletan ako ne bih napomenuo da mnogi proizvodjaci fabricki ostre rubnike sa promenljivim uglom duz njih (Nesto ostriji ugao ispod tezista skijasa). Mozda malko lici na onu teoriju o potrebi zatupljivanja vrhova i repova ali NIJE ISTO jer ugao ostaje ugao. To je najnoviji trend i ne bih se upustao u obrazlaganje, reci cu samo da serviserska masina koja moze da izvede takvo uglovanje kosta nekih 50-70.000 eura i da mogu da je priuste sebi samo veoma mocni servisi u velikim zapadnim ski-centrima. Zamislite samo koliko bi skija na nasim prostorima po aktuelnim tarifama trebalo provuci kroz nju da bi se ona samo isplatila J.

P.S. Nidzo, bez zle namere, pokusaj da mozda pronadjes nasu situaciju u ovoj teoriji. Jako me zanima kakvi su bili snezni uslovi tokom tvog skijanja na Brezi.

[nidza]

Počelo je sa teškim i vlažnim snegom, zatim debeo dubok sneg od metar, hladan, prštav - savršen. Najbolji freeride koji sam u životu iskusio, ima par dobrih fotki koje sam okinuo u nekoj od prethodnih tema sa Brezovice. Taj dan je bio rajski! Zatim malo teži sneg koji je u vrhu bio zaleđen. U stvari, tek kad je staza počela da liči na pripremljenu stazu i sneg da bude kakav treba počeli su problemi.

Napominjem da sa novom skijom na Kopaoniku nije bilo nikakvih problema, mogao sam da skijam kako sam hteo, bilo karving zavoj, bilo oštar zaokret. Na Brezovici nije baš mogao da se skija karving, i najveći napor mi je bio upravo korekcija karving zaokreta, odnosno pokušaj da malo otklizam. Skijom je moglo da se upravlja upravo tako da zaboravim sve o karvingu i maksimalno upirem samo u jednu skiju i pokušam da time skratim zavoj, a taman sam se navikao da ne dižem unutrašnju skiju nego da skijam paralelno, savijenih kolena i držanja težišta u sredini, odnosno telom ka centru zavoja.

U svakom slučaju to ne objašnjava servisera koji mi je ostavio rubnike na 90 stepeni (po njegovim rečima), veoma oštre - posebno ako je mašina, kao što Vi kažete, predviđena da fabrički spušta malo kantne čime stvara malo veći neutralan položaj za skiju (ako sam dobro shvatio poentu spuštanja kantni), ali da skija u zavoju i dalje maksimalno dobro drži podlogu.

Najkraće rečeno - skiji je previše teško bilo pustiti rep u otklizavanje. Nisam ni na Kopu imao sve staze da su široke uvek za dobar karving zavoj, bilo je tu puno improvizacije i ukrštanja tehnika, što je i normalno - za karving zavoj moraju da postoje preduslovi na stazi, pa opet tamo nisam imao nikakvih problema.

Ponoviću da smo menjali skije međusobno - jednostavno sa njima se nešto desilo, pošto su posle servisa postale veoma teške za vožnju, ko god da ih je probao. Ako ih je serviser stvarno naoštrio na 90 stepeni, kako mi je rekao, a sudeći po svemu što sam uspeo da pročitam na netu da to nije nikako dobro, neka njemu na dušu svi moji problemi. Posebno ako mašina to sve može da uradi kako treba.