Ako nije bilo prilike zimi, bilo je letos. Iako, naravno, ništa od skijanja, makar sam osetio miris olimpijskih planina Britanske Kolumbije. Kako je i u naslovu navedeno, tako su i udaljeni od Vankuvera. Do Grousa se stiže od centra za oko dvadesetak minuta, odakle je vožnja gondolom do ski staza. Na to se nadovezuje i vožnja korpama. Nemam utisak da je skijanje na toj visini nešto posebno, ali je utisak da možete da uživate na snegu sa pogledom na more, tj. okean.
Cypress je nešto dalje, ali se veoma brzo stiže do polaznih korpi koje voze do nekoliko raštrkanih vrhova. Vrednost je blizina gradu i lak prilaz. Ima nekoliko novih staza koje su promovisane pre dve godine i sigurno je zgodna varijanta za skijanje vikendom.
Whistler je na oko dva sata vožnje dobrim putem od centra grada. Mesto je urbano, novo našminkano. Iz sela su polazne žičare na dve strane, prema Visleru i prema Blackcomb-u. To su dva odvojena skijališta spojena gondolom peak2peak odakle se pruža veličanstven pogled na okolinu. Bilo je snega za grudvanje ali je Sunce pržilo svom snagom. Cene su više nego evropske, a kome je do adrenalinskog šoka, a i dolarskog, neka spremi od 815$ za tri vožnje, do 1150$ za šest vožnji helikopterom do nekog od nepristupačnih off piste vrhova (naravno, cene su bez poreza).