Bebe i mala deca na skijanju

[skiman]

Vozio svoju decu u ruksaku, na rukama i prije kad su napunili godinu dana. Rođeni na 325 n/v, bili prije prvog rođendana na 1324 n/v. Sin mi još nije imao godinu dana i bio sa nama na Kronplatzu, gore smo išli gondolama u ruksaku, na vrhu je bilo malo igre na snegu poslije koje je zaspao u restoranu. Kad se probudio opet transport u San Vigilio u ruksaku- mali se non stop smijao, dok sam ga polako vozio, čak i više videlo se da tatu poteriva da ide još brže, jer mu se sestra vozila izpred njega o ona je tad imala 7 godina. Al bilo je to po lepom vremenu, kad su bile temperature u plusu. Zato ne komplicirajte previše. Ako bude vremena, potražit ču neke stare slike. Sve u svemu pazite samo, da ga ne vozite okolo u debelom minusu.......sečam se, da kad je išao prvi puta sa nama na Sella Rondu još nije završio četiri godine i kod spusta iz Passo Pordoi u Arabbu (oni koji su bili, znaju da je to vrlo blaga staza, koja je skoro cela u sjeni) malog je bil zima i u prste na rokama i nogama.....i onda je bilo plača, što je i logično, kad se smrzao ko p......Tada sam jedino imao loš osečaj, kao roditelj, ali opet poslije popitog čaja i hamburgera vratio se osmeh na lice.....

[Snowman]

Mi smo bili 7 dana na 1600m/h, ili koliko vec ima gde su smestaji na Kopaoniku sa bebom 3 meseca. Tako je i krenula ova kompleksna diskusija. Mislim da je bebac bio suvise mali za voznju u rancu, ali boravak na planinskom vazduhu mu je definitivno prijao. Sledece godine ce se sigurno voziti u rancu, a one tamo ce mozda vec moci sam.

[penzos]

Prema ovome, u La Pazu se deca ne radjaju. Ili snajka koja sidje iz recimo Zabljaka u Podgoricu da se porodi, ne sme da ide kuci sledece dve godine. Sve mi se cini da se ovde radi o babskim pricama koje su pedijatrima ovdasnjim genski usadjene. Kad mi se dete rodilo u Americi, gledali su me kao ludaka kada sam pitao kada dete me da izadje iz kuce, misleci naravno na babsku pricu da dete ne izlazi iz kuce do 6 nedelja. Sa tri meseca je dete letelo preko okeana. Stariji vodjen na Kop prvi put sa 7-8 meseci. Osim toga, do visina do 2000m gustina vazduha generalno opada ali ne previse. Tako da u zavisnosti od atmosferskog pritiska, temperature, vlaznosti itd, gustina vazduha moze da bude veca na 2000m nego na recimo 500mnv...slicno kao kod temperaturne inverzije. Generalno temperatura opada 6 stepeni na 1000mnv. Ali se relativno cesto desi da na Pajinom Preslu bude toplije nego u Brusu. Isto je tako i sa gustinom vazduha.

[macak011]

Ja sam kao mali imao opstruktivni bronhits. Ne astmu, ali jednu stepenicu nize. I to cudo je nestalo kao rukom odnesheno u pubertetu. Dotle sam popio vagon lekova za sirenje bronhija. Lekari su mi savetovali more, ali nikako visoke planine u najranijem detinjstvu, medjutim ja sam vec u trecoj bio na Visokim Tatrama (!), a u cetvrtoj vec na skijama na Tari. Od tad sam uglavnom na planini svake zime i nista mi nije falilo, doduse nisu me nigde vodili do druge, a leteo i avionom sa 6 meseci na more, pa ziv i zdrav...E sad, da li je to bilo dobro ili ne ili sam samo imao srece, ko zna...!?

Elem, znajuci sta sam ja prosao, nije mi svejedno da svog sina tek tako vodim visoko, iako on nema, fala Bogu, nikakvih problema sa zdravljem. Otud mozda bojazan velikih visina do druge ili trece godine plus lekarski savet "sa objasnjenjem zasto NE". Sa druge strane, mislim da lekari starijeg kova nisu bas podlozni babskim pricama - sta vise ovi novi mi se ni ne dopadaju bas...

Nije lose bar letimicno baciti pogled na one dve studije sto sam ostavio linkove, lepo sve pise sta i kako, onaj drugi je daleko strucniji, a cifre ipak ne lazu - ja sam kao tamo neki inzenjer, pa mi formule vise govore nego "osecaj"...

[skiman]

Vozio svoju decu u ruksaku, na rukama i prije kad su napunili godinu dana. Rođeni na 325 n/v, bili prije prvog rođendana na 1324 n/v. Sin mi još nije imao godinu dana i bio sa nama na Kronplatzu, gore smo išli gondolama u ruksaku, na vrhu je bilo malo igre na snegu poslije koje je zaspao u restoranu. Kad se probudio opet transport u San Vigilio u ruksaku- mali se non stop smijao, dok sam ga polako vozio, čak i više videlo se da tatu poteriva da ide još brže, jer mu se sestra vozila izpred njega o ona je tad imala 7 godina. Al bilo je to po lepom vremenu, kad su bile temperature u plusu. Zato ne komplicirajte previše. Ako bude vremena, potražit ču neke stare slike. Sve u svemu pazite samo, da ga ne vozite okolo u debelom minusu.......sečam se, da kad je išao prvi puta sa nama na Sella Rondu još nije završio četiri godine i kod spusta iz Passo Pordoi u Arabbu (oni koji su bili, znaju da je to vrlo blaga staza, koja je skoro cela u sjeni) malog je bil zima i u prste na rokama i nogama.....i onda je bilo plača, što je i logično, kad se smrzao ko p......Tada sam jedino imao loš osečaj, kao roditelj, ali opet poslije popitog čaja i hamburgera vratio se osmeh na lice.....

Evo još obečana slika...jao, al su to bila vremena....