Silver Star Ski Resort, BC, Canada

[... sa Liona]

Veliki pozdrav za sve sa skijanje.rs foruma. Nakon nekoliko godina pasioniranog citanja, evo tek sada sam odlucio da se prikljucim ekipi. Ne racunajuci moju porodicu, koja je potpuno van konkurencije, u mom zivotu postoje tri "bolesti" kod kojih kod mene nema leka. Skijanje je jedna od te tri. Druge dve nisu bitne za ovu temu, mozda cemo se vremenom i njima malo baviti.

U nastavku je reportaza sa mog poslednjeg skijanja. Malo sam se raspisao, ali mislim da ce biti dovoljno interesantno, s obzirom da sa ovih lokacija ne dobijamo cesto pisane reportaze.

-----------------------------------------------------------------------

Na veliku žalost moj stariji brat sa porodicom zivi desetak hiljada kilometara daleko od Beograda. Medjutim, stara narodna “U svakom zlu ima i nesto dobro” zasijala je u punom svom smislu krajem ove godine. Od polovine decembra do polovine januara boravio sam u Kanadi kod burazera, uzivao sa troje bratanaca, a kao visnjica na vrhu sladoleda bilo je sedmodnevno skijanje na kanadskim Stenovitim planinama u ski centru Silver Star Mountain Resort (British Columbia) od 24. decembra do 1. januara.

Generalni podaci o centru– Selo se nalazi na visini od 1700m, vrh skijališta se nalazi na 1900m, a skija se sve do 1100m. Postoje tri skijaške celine – Vance Creek (na najvecoj nadmorskoj visini, uglavnom plave – prim.aut. plavo u Kanadi je crveno u Evropi) – Putnam Creek ( staze sa najvecim skijaskim izazovom, veliki broj crnih/ jedan dijamant i veliki broj staza/dupli crni dijamanat) – Silver Woods (puno plavih ali sa ozbiljnim strmim delovima). Ukupan broj staza je 115. Po kanadskim merilima skijalište je srednje veličine.

Generalno gledano, tokom mog boravka u Kanadi zima je bila vrlo blagonaklona, temperature uopšte nisu bile mnogo niske, oko nule, par stepeni dole, ili gore. Takvo nas je vreme pratilo i tokom vožnje od oko 1000km od meste gda mi brat živi do ski centra. Čak se i situacija sa snegom drastično menjala kako smo se približavali planini. Bivalo ga je sve manje i manje, pa se pojavila i blaga zebnja sta nas čeka gore. Naravno, dolazak gore, tj. ulazak u selo odagnalo je sve strahove i bajka je mogla da počne!!

Snega je bilo u izobilju. Seoce je namenski gradjeno turisticko mesto, napravljeno u stilu malog rudarskog gradića sa divljeg zapada, iz perioda kraj XIX i pocetak XX veka. Sve je napravljeno od drveta, i svaka kućica je bila ofarbana drugačijom bojom vesele nijanse. U glavnoj ulici nalazi se puno pub-ova, restorana, radnji sa zimskom opremom, suverima i sl. stvarima. Sve izleda vrlo toplo, ušuškano i atmosfera je generalno vrlo opuštena. Ljudi koji rade u centru, kako na zicama, tako i po kaficima i restoranima su uglavnom Ozijevci (Australija), sa Novog Zelanda i priličan broj ljudi iz Čilea. Svi su vrlo mladi, ljubazni, a ono što me je generalno iznenadilo je bilo to sto je i turista/skijasa bilo poprilično mladjahne dobi. Uveče nisam izlazio, tako da ne znam kakav je bio provod noću, ali čini mi se da je na tu količinu mladih moglo da bude i dobrog noćnog života.

A, sad, skijanje!!! Teško je pronaći prave reči i opisati kako to sve izleda iz perspektive nekog ko na dve daske zuji nizbrdo. Sve je okovano šumom, četinari natrpani snegom svuda oko tebe, staze duge, gde ako se odluciš da odmoriš na nekom delu, mogu da prodju i desetine minuta dok se pojavi još neki skijaš, a dotle uživaš u tišini netaknute prirode koju bukvalno možeš da čuješ. Zbog prirode koja te okružuje, može da se desi da u tragovima, podvlačim, u tragovima, sve to može malo da te pecne u glavi i da pomisliš da si neki kutak ovog skijališta možda već video, recimo na Kopu.

Staza ima raznih vrsta i dužina. Za svačiji ukus. Ko voli da kruzira, ima divnih plavih dugačkih staza gde može baš da se ritmično vijuga, u kombinaciji sa prevojima iza kojih može da usledi vrlo strma padina. Deo skijalista – Vance Creek, je brdo koje pruža mnoštvo ovakvih kombinacija. Tu se naročito izdvaju staze – FIS (samo ime sve govori, staza za slalom i veleslalom) / Whisky Jack / Big Dipper / Little Dipper / Milky Way itd.

Celo skijalište je fenomenalno povezano tako da se sa jednog brda lako stiže do drugom ukoliko se poželi da se probaju neki drugi izazovi. Drugo brdo – Putnam Creek – je posebna priča. Ko voli ekstremno skijanje po dubokom snegu na vrlo uskim stazama kroz šumu, sa mnoštvom mogula i nakupnina snega ovde bi se sigurno pronašao. Imena staza govore više od reči – No knees / Three wise man / Freefall / Nirvana / Headwall / Kassanova itd. Mnoštvo crnih dijamanata i dupllih crnih dijamanata. Ove dve kategorije crnih staza se uglavnom ne sredjuju, tu se skija po dubokom snegu, a kada nema svežeg snega skija se po ogromnim hupserima. Nisu baš sve crne staze za mene bile nevožljive, ima odredjeni broj crnih koje se grumiraju i tu sam se baš lepo naskijao. Na ovom brdu takodje ima i divnih plavih staza, meni je bila omiljena – Gipsy Queen

Treći deo skijališta je Silver Woods. Ovo je najmladje skijaško brdo koje je osposobljeno za skijanje u poslednih nekoliko godina. Ovde se takodje skija kroz šumu, ali su staze plave kategorije, široke ali sa odredjenim delovima gde nagib sigrno prelazi u crnu kategoriju. Omiljene staze – Roller Coaster / North Star / Simple Pleasure itd. Na ovom delu nalazi se i staza Sherwood’s Forest, tu se skija bukvalno kroz sumu, izmedju stabala i panjeva.

Kada se na kraju sve podvuče, skijanje je bilo fenomenalno. Drugačije od skijanja na Alpima, ali veoma specifično i zavodljivo na neki poseban način. Ono što je na prvu loptu jasno, ovde ljudi mnogo vole, baš se lože, na skijanje u dubokom snegu. Powder skijanje je ovde sve. Ogromna većina ljudi skija na daskama za dubok sneg, kod nas poznate kao "lopate", takodje ogroman broj ljudi skija na all-mountain modelima. Da nije bilo klinaca iz jednog skijaškog kluba iz gradića u podnožju planine, mislim da bi bilo svega nekoliko nas koji su skijali na daskama za tvrde, sredjene staze.Ovde se od 115 staza ratrakom sredjuju u proseku 40-tak. Kad ih srede, lepo ih srede, mada nije to onaj standard koji postavljaju, recimo Austrijanci. Medjutim, to ovde nikog ne tangira, ovde se jednostavno voli dubok sneg, moguli i svi drugi oblici slobodnog skijanja. Takodje, ima jako puno bordera, i to baš dobrih, u procentu, bordera koji znaju svoj zanat ima mnogo više nego sto sam gledao po Evropi.

Iz nekih geografsko-hidrometereoloških razloga ovaj centar je poznat po ogromnoj količini i fenomenalnom kvalitetu snega. U ovom centru ne postoji sistem za veštačko pravljenje snega. Otvorili su sezonu krajem novembra, a već početkom decembra imali su preko 85% otvorenih staza. Upoznao sam neke ljude na žici iz Vankuvera, koji putuju kolima pet sati i dolaze ovde da skijaju i bordaju, jer je, po njihovim rečima, ovde sneg mnogo kvalitetniji nego u Wisthler-u, koji im je prakticno iznad kuće. (Mada, cena jednodnevnog skipassa u Wisthleru je oko 110 kanadskih dolara). Ovde je jedne noć, na postojećih metar snega, napadalu 30cm svežeg. Sneg je bio neverovatan. Nikad nisam video tako suv sneg, bas kao puder. Ujutru je bilo opštenarodno veselje. Ovde važi deviza – Sto dublje, to bolje –

Malo sam se raspisao. Sutra sledi nekoliko fotki!!

Pozdrav za sve!!

[... sa Liona]

Stizu i foto ilustracije!

[... sa Liona]

Jos nekoliko fotki!

[Lynx]

Na jako lep i opširan način si nam opisao skijanje u Kanadi
Ne znam da li je kod mene u pitanju tuđe-slađe ili zato što vredno skupljam bodove za Kanadu ali neverovatno bih voleo da overim njihove ski centre

...Sneg je bio neverovatan. Nikad nisam video tako suv sneg, bas kao puder...

Ovo što si napisao u vezi snega mi je zagonetka već neko vreme i sad si me naterao da idem da napišem nešto u vezi toga u temi Alta-Snowbird a videćeš i zašto baš tamo. A pošto si sad već ''interkontinentalni skijaš'' možda ćeš moći da pomogneš

[... sa Liona]

Lynx, sneg je zaista nesto sto pravi raziliku u dozivljaju skijanja na severno-americkom kontinentu i evropi. Kad je vrsta snega u pitanju, za Jutu (Utah) sam cuo bajke, ali ovo u Kanadi sto sam doziveo je stvarno neverovatno.

Ja moram jos dosta toga da ucim u skijanju, tako da nikada u Evropi nisam ni pomisljao da skijam dubok sneg, iskljucivo sredjene staze. U Kanadi sam na pojedinim stazama morao da ga skijam, jer je padao kao lud, a i ne trude se da ga tabaju na velikoj vecini skijalista. Posle pocetnog straha od nepoznatog, tj. bojazni da ti skije ne propadnu (a moje skije nisu lagane, pravljene su za pistu) i noge ne ostanu zarobljene u dubokom snegu, osetis koliko je sneg rastresit i mekan i koliko ti pruza mogucnost da upravljas skijama i da se posle izvesnog vremena opustis i uzivas u stvarno jedinstvenom osecaju.

Ja mogu samo da zamislim kakav je to tek uzitak za nekog pravog samuraja za duboki sneg, a nagledao sam ih se tamo u zaista ogromnom broju.

Kao sto rekoh gore, ja moram jos da ucim, ali.......jednog dana......kad tad...

[Lynx]

Znači nije prazna priča za razliku u snegu, lepo!
Evo sad sam imao vremena pa ponovo lagano pročitao reportažu. Malo ću da ti iseckam post a ti na to gledaj kao da ti postavljam potpitanja dok pričaš, mada nema šta posebno da me zanima, više uopšteno i ima mojih konstatacija pa se ubaci i proširi priču ako ti bude do toga

kao visnjica na vrhu sladoleda bilo je sedmodnevno skijanje na kanadskim Stenovitim planinama u ski centru Silver Star Mountain Resort (British Columbia) od 24. decembra do 1. januara.

Kratko pitanje, zašto baš Silver Star? Ne sugerišem da niste trebali tamo (a i na osnovu čega bih mogao) i deluje super ovo što si ti napisao a i što sam sad ovlaš pogledao na netu (ski mapu i dr.) nego šta je to presudilo da u moru skijališta koje ima BC izaberete baš ovo, koje ste sve faktore uzimali u obzir?

Generalno gledano, tokom mog boravka u Kanadi zima je bila vrlo blagonaklona, temperature uopšte nisu bile mnogo niske, oko nule, par stepeni dole, ili gore. Takvo nas je vreme pratilo i tokom vožnje od oko 1000km od meste gda mi brat živi do ski centra.

Upućen sam u to kakva im je ova zima tamo i baš šteta da si ubo period koji je bio ispod njihovog standarda, mada Kanada nije loše ni prošla kako je bilo po nekim državama po SAD-u do skora a i sve je ispalo odlično a imali ste i sveže padavine kako sam kažeš. Da si bio prošle godine kad im je La Nina probijao rekorde verovatno bi utisak bio i još bolji.

1000km, pretpostavljam da ti je brat negde u Alberti ili eventualno u Saskatchewan-u i ovde se nadovezujem na prvo pitanje... jeste li razmatrali kao opciju čuveni Lake Louise i ostala skijališta u okviru istog ski pass-a oko turističkog gradića Banff? Sigurno bi bilo skuplje ali ne znam da li ste računali koliko bi to procentualno podiglo ukupnu cenu zimovanja a bilo bi vam bliže (ako sam potrefio stranu) i imao bi manje onih problema sa neupeglanim stazama.

Sve je okovano šumom, četinari natrpani snegom svuda oko tebe, staze duge, gde ako se odluciš da odmoriš na nekom delu, mogu da prodju i desetine minuta dok se pojavi još neki skijaš, a dotle uživaš u tišini netaknute prirode koju bukvalno možeš da čuješ.

Ovo isto potvrđuje priče da su gužve na stazama manje nego u Evropi a još si ti tamo bio u špicu koji kači i Božić i Novu godinu. Je l' se prave gužve na 2/4/6-to-sedima, šta već imaju?

Upoznao sam neke ljude na žici iz Vankuvera, koji putuju kolima pet sati i dolaze ovde da skijaju i bordaju, jer je, po njihovim rečima, ovde sneg mnogo kvalitetniji nego u Wisthler-u, koji im je prakticno iznad kuće.

Prema onome što sam čitao kao o povremenom problemu Whistlera da zbog niske nadmorske visine naselja (670m) i blage a vrlo vlažne klime uz obalu (od koje Whistler nije daleko) nije neuobičajeno da u nižim delovima skijališta pada kiša ili vlažan sneg, tako da možda ima logike u njihovoj priči, mada staze dosežu do preko 2000mnv tako da se problem kiše može izbeći. U svakom slučaju ne možemo pričati o Whistleru u negativnom kontekstu jer ako se ne varam već par godina za redom je proglašen za br.1 u Severnoj Americi, a to ne može da bude slučajno.

PS Video sam ti na profilu šta je druga bolest kojoj nema leka, mada čim sam pročitao tu rečenicu sve mi je bilo jasno... vidimo se na Severu

[... sa Liona]

Hey Lynx, sada specijalan pozdrav za tebe, uvek mi je drago da naletim na neizlecivog crveno-belog brata!

Ok, sad povratak na temu. Zasto Silver Star. Pre svega, moj burazer ima troje dece(dva klica od 11 i cerkica od 8), suprugu, i oni uvek moraju da vode racuna i o tom "family friendly" elementu u svakom ski centru u koji zele da idu. Nekoliko godina su skijali u Panorama Ski Resortu, a ove godine su dobili nekoliko insajderskih informacija (uglavnom od rodjenih Kanadjana) o Silver Staru i odlucili se za tu destinaciju. Ovaj centar je daleko po cuvenju od onih mnogo poznatijih ( Lake Louise, Whistler, ....itd), ali kao sto sam i napisao u reportazi, poznat po odlicnom i obilnom snegu, ne tako niskim temperaturama, fenomenalnom ski in i ski out smestaju, kao i o odlicnoj ski skoli za klince. Ova poslednja dva razloga su narocito bitna zbog dece. Znas kako je sa teglenjem skija, koriscenjem automobila za dolazak i odlazak sa skijalista, ume stvarno da bude smorcina. Npr. Lake Louise - tamo imas na samom skijalistu jedan cuveni, fensi hotel, sad ne mogu da mu se setim imena, a ostali smestaj za razumne novce, ali nikako ne za male iznose, nalazi se u Banffu koji je 15-tak km daleko od skijalista. Tu se vec nadovezujem na drugi razlog ovakovg odabira, a to je lova. Mada, ni ovde nije nista za dz, ali je ipak trosak mnogo manji nego u ova dva, gore navedena centra. Pogodio si za mesto gde mi zivi burazer, u pitanju je Alberta.

Sto se guzve na liftovima tice, tu postoji samo jedan problem, koji u principu moze lako da se resi. Zica pod imenom Summit Chair je starija od mene. To je prastari dvosed koji poprilicno sporo ide i ljudi ga izbegavaju, ali se samim tim pravi guzva na super brzom sestosedu -Commet Six-Pack Express. Guzva je u smislu cekanja od dvadesetak minuta kada je bas spic. Kada bi ovu prvu sporu zicu zamenili nekim novim cetvorosedom nikakve guzve na tom delu skijalista ne bi bilo. Ostali liftovi su takodje nove proizvodnje, cetvorosedi i sestosed, i tamo nema cekanja.

Sto se Whistlera tice, tu nema zbora, to je definitivno jedan od najacih centara na svetu. Mada, izbor skijalista u Kanadi je toliki, da ljudi koji zive u Vakuveru ne moraju pod obavezno da idu tamo, mogu da biraju jeftinije i zbog nekih drugih razloga za njih prihvatljivije centre.