ugao ostrenja

[sasacg]

Ima li ko kod nas masini sa keramickim diskovima? Znam da je bila prica pre par godina,kad je pokojni Boris Strel otvarao servis,da postoji neka slicna masina,ali mislim da taj servis,nazalost,vise ne radi...

[ibane]

Na Kopaoniku ski servis u hotelu Grand ima takvu masinu. Kupili su pre nekoliko godina upravo od Borisa Strela posto je on bio zastupnik za tu firmu.

[sasacg]

Hvala

[snowglisser]

Da nije možda obrnuto? Bočni ugao 3 stepena se lako prebaci na 2 stepena, jer se skida samo malo materijala sa same oštrice. Kada se sa 2 stepena prebacuje na 3, treba prvo posebnim alatom ostrugati plastiku iznad rubnika, pa onda brusiti rubnik po čitavoj površini dok novi ugao ne izbije na oštricu.



Vrlo slično sam i ja ranije razmišljao. Bazni ugao sam sam oštrio običnom turpijom i posebnim plastičnim alatićem za tu namjenu isključivo nakon šlajfanja klizne plohe (što sam radio samo par puta u životu). Od kad su mi skije prvi put prošle kroz mašinu koja keramičkim diskovima brusi kliznu plohu, odrađuje strukturu, a nakon toga rubnike sa obe strane, promijenio sam mišljenje. Keramički diskovi skidaju izuzetno tanak sloj i rubnika, a i klizne površine, tako da pored kvalitetno i trajno naoštrenih rubnika dobijem kliznu površinu "žednu voska". Vosak na skiji duže traje ako je prethodno tanko prebrušena klizna površina. Ranije mi se redovno dešavalo da nakon 4-5 dana skijanja klizna ploha uz rubnike počne da dobija bijelu tj. sivu nijansu. Sada se to počinje dešavati tek nakon bar 7 dana skijanja.

Ja mislim da nije Stekane, ali mi je tesko to objasniti bez crtanja. Ali da probam: kad se vraca ugao od 87° nazad na 88°, to se ne moze uraditi a da se ostavi postojeca ostrica rubnika. Mora se bazna povrsina rubnika suziti (gledajuci skiju odozdo po sirini), i tu dolazi do gubitka materijala.
Kada se sa 88° ide na 87°, onda se ostrica rubnika ne dira. Samo se mrvicu skine sidewall i potom se blago brusi rubnik po boku ispod sidewall-a, dok se ne dobije zeljeni ugao. (Inace, u oba slucaja se mora brusiti cela bocna strana rubnika, dok se ne formira zeljeni ugao).
Znaci, povecanjem ugla nam ostaje vec postojeca ostrica rubnika i sirina bazne povrsine rubnika, ali ne i obrnuto.
Ali sam u stvari mislio da se podrazumeva da ce hteti da je vrati na originalnih 87° i tu neupitno dolazi do tracenja materijala i smanjenja veka skije.

Sto se tice kako si servisirao skiju, postupak je ispravan. Nakon uspostavljanja baznog ugla rubnika, bazna povrsina rubnika se vise nikad ne dira, sve do novog slajfanja klizne ploce.
Jedino sto ja nakon uspostavljanja ugla turpijom, predjem s 2 do 3 dijamantske turpije razlicitih grubosti, radi uklanjanja imperfekcija koje ostavlja obicna turpija. Nakon toga u obzir dolazi samo prelazenje alu-oxid kamenom (ili arkansas), radi uklanjanja iskrzane ivice. Dok bocnu povrsinu ostrim, ako skijam po ledu, svaki dan (dovoljno je samo 2 - 3 prelaza dijamantskom turpijom). Ako nije led, u zavisnosti vec - obicno od 2-3, pa najvise do nedelju dana.

A sto se tice "zedji" skije... mnoge stvari su tu u igri. Npr brzina kojom se skija, temperatura i vrsta snega, cvrstina podloge, vrsta voska itd.
Dok sam pre isao na skijanje kolima, nosio sam peglu i voskirao skije svaki drugi dan. Jer ovako kako mi celodnevno skijamo - brzo se crpi vosak iz skije.
Otkako letim, ne mogu da nosim peglu, vosak i pribor (nosim samo plavi kamen i par sitnica neophodnih za popravku baze).

Medjutim, meni skija izdrzi 7 dana bez da posivi, ali ja svaku skiju kad kupim novu, dobro napunim voskom (opeglam 10 puta). Mada kazu, da bi se skija do maksimuma napunila voskom, potrebno je 50 voskiranja! o_O
E, ako nema snega pa skijam po vestackom, onda brzo posivi, vec za par dana, jer je vestak jako grub.

[dzoninho]

Da nije možda obrnuto? Bočni ugao 3 stepena se lako prebaci na 2 stepena, jer se skida samo malo materijala sa same oštrice. Kada se sa 2 stepena prebacuje na 3, treba prvo posebnim alatom ostrugati plastiku iznad rubnika, pa onda brusiti rubnik po čitavoj površini dok novi ugao ne izbije na oštricu.

Stevo, mislim da nisi u pravu. Kada se sa -3 skida na -2, onda se vise pojede kantne nego sa -2 na -3. Nacrtaj na papir i videces Sto se skidanja fenole tice, to si u pravu, bolje je skinuti je kako masina ne bi strugala po plastici vec samo po kantni, i za to sada postoje mnogo pristupacnih alata.

Sto se slajfovanja baze tice, tu se sa tobom slazem, i uvek sam za to da se pre nanosenja novog voska baza ocisti, poravna, naravno nakon popunjavanja, ako je negde ostecena. Ploca nakon toga mnogo bolje upija vosak i sam vosak se duze zadrzava u bazi. Naravno, ako to radite sami, treba voditi racuna na vrstu voska a sve prema uslovima na planini.vosak sa kantni. Takodje nakon voskiranja, nije lose skinuti Ima dosta ljudi koji podlogu ne popunjavaju a nisu ni svesni da to moze dovesti do velikog ostecenja skije. Naime, na ostecenjim mestima, postoji mogucnost prodora vode ispod baze, koja moze da prodre u samo skiju i napravi problem, npr rdjanja i odlepljivanja kantne od ploce, odlepljivanje baze itd...

[stekan]

Kako ja kontam, u slučaju prelaska sa 87 na 88 (slučaj A) je dovoljno skinuti samo oštricu bez oštrenja kompletne bočne strane rubnika. U slučaju 88 na 87 opet se mora skinuti oštrica, ali i hrpa materijala (žuto na slikama):
Uglovi.jpg
Crna linija je "as is" (A = 87, B = 88), a crvena je "to be" (A = 88, B = 87).

Po pitanju suženja širine skije usljed brušenja, mogu se složiti da je to suženje u slučaju A nešto veće, ali ne mora da bude, jer će se u slučaju B skije morati više puta provlačiti kroz mašinu i svaki put gledati da li je skinuto dovoljno tj. da li je oštrenje dobacilo do oštice rubnika. U tom ponavljanju je realna šansa da se zahvati malo više nego što se željelo.

[snowglisser]

Ako uzmemo da je vertikalna visina rubnika ~ 2mm, na "A" dijagramu ispada da je na samo 0,5mm postavljen ugao od 88°. Na ostalih 3/4, (ili otprilike 1,5mm) ugao je ostao 87°.
Ako bi povukao ulevo tu crvenu liniju do tacke dodira s prvim uglom, dobio bi pravu povrsinu materijala koja se treba obrusiti.

Svejedno, prema prikazu na dijagramu "A", bocna povrsina ipak ostaje s 2 ugla (87° i 88°), kojom i pored svega dominira ugao od 87°. To se jednostavno ne praktikuje.

Sto se tice opasnosti od skidanja viska materijala prilikom prelaska s 88° na 87°, ona realno ne postoji (doduse, ne znam za masine).
Ali ja kad rukom uspostavljam nov ugao, povucem crnim flomasterom duz bocnog rubnika, i onda koristeci vodjicou od 87° polako skidam turpijom, dok se ne skine svo mastilo. Ne otpada ni malo viska materijala.

[stekan]

Apsolutno je realna šansa da pogrešno razmišljam, ali smatram da je jedino bitna samo oštrica, a ne bočna strana rubnika. Bočna strana rubnika nema nikakav bitan kontakt sa snijegom. Ako je 0,5 mm bočne strane uz oštricu pod uglom koji treba da bude, za mene je rubnik pod uglom koji treba da bude. Nož je oštar ako je par milimetara oštrice oštro i ne oštri se po kompletnoj površini noža.
Sa aspekta obrade rezanjem u mašinstvu, bočna površina rubnika bi se zvala leđna površina (uz pripadajući leđni ugao), a površina rubnika uz kliznu plohu bi bila grudna površina (sa grudnim uglom). Sav pritisak je na grudnoj površini, a od leđnog ugla najviše zavisi trajnost alata, u ovom slučaju rubnika. Što je veći leđni ugao odnosno bočni ugao rubnika, to treba češće oštriti alat, odnosno rubnike.

[niipheus]

Sve to stoji teorijski, ali u praksi mislim da je skoro nemoguce izvesti ovo sa ovako malim skidanjem materijala. Kada bi napravio crtez sa stvarnim izgledom ruba po pitanju uglova, video bi da u slucaju 88 na 87 ova zuta povrsina je daleko manja, dok bi sa 87 na 88 ovako kako si ti nacrtao povrsina bila skoro pa nepostojeca. Ne znam koja masina bi mogla stvarno tako mali sloj materijala da skine cak i ako ne uzmemo u obzir sve nesavrsenosti rubova, alata i samog nacina funkcionisanja masine.

Ako stavimo sve ovo po strani, meni i dalje nije jasno zasto bi neko trebao da menja bocni ugao rubova zbog nekog nepisanog pravila ostrenja/rekreiranja, ukoliko se na masini moze podesiti ugao i ako skijasu vec odgovara nacin na koji se skija ponasa.

[snowglisser]

Apsolutno je realna šansa da pogrešno razmišljam, ali smatram da je jedino bitna samo oštrica, a ne bočna strana rubnika. Bočna strana rubnika nema nikakav bitan kontakt sa snijegom***. Ako je 0,5 mm bočne strane uz oštricu pod uglom koji treba da bude, za mene je rubnik pod uglom koji treba da bude. Nož je oštar ako je par milimetara oštrice oštro i ne oštri se po kompletnoj površini noža.
Sa aspekta obrade rezanjem u mašinstvu, bočna površina rubnika bi se zvala leđna površina (uz pripadajući leđni ugao), a površina rubnika uz kliznu plohu bi bila grudna površina (sa grudnim uglom). Sav pritisak je na grudnoj površini, a od leđnog ugla najviše zavisi trajnost alata, u ovom slučaju rubnika. Što je veći leđni ugao odnosno bočni ugao rubnika, to treba češće oštriti alat, odnosno rubnike.

***Kad bi ova tvrdnja bila tacna, promena bocnog ugla ne bi imala bas nikakvog efekta. A dobro znamo da ima, inace niko ne bi bocni ugao ni menjao. Naravno, ovo se se sve podrazumeva za voznju po ledu - za voznju po snegu je cela ova diskusija irelevantna.

Radi se o tome da, kada u zavoju postavimo skiju na ostricu rubnika, mi na njoj balansiramo. Sto je veci kontakt bocne povrsine rubnika kojom se (u tom polozaju) oslanjamo na led, to nam je i stabilnost veca. Led nas prakticno tad "pridrzava" - pruzanjem otpora po bocnoj povrsini rubnika. I sto je ta povrsina manja, to je i otpor ("pridrzavanje") leda manji, a time i nasa stabilnost.

To je kao kada ucimo dete da vozi bicikl, pa ga rukom pridrzavamo u zavoju. Ukoliko bismo za, recimo 10-20 cm "povukli" ruku prema sebi, dete bi iznenada "propalo", i to iznenadno "propadanje" izaziva nestabilnost.
Isto je takvo i ponasanje skije na bocnoj povrsini rubnika.

A ako neko smatra da ugao od 1° i ne pravi neku razliku, neka samo zamisli jedno dugacko klatno (npr 185cm) koje je ucvrseno za pod. Amplituda takvog klatna nakon predjenog puta pri uglu od 1° bice daleko veca u gornjoj tačci klatna nego u donjoj. I sto je duza poluga klatna (tj sto je skijas visi), predjeni put je veci.

Ko je eksperimentisao sa menjanjem baznog ugla rubnika, taj zna koliki efekat na ponasanje skije ima promena ugla od recimo 1/4° (relazak sa 1° na 0,75°). Promena ugla od "samo" 1/2° (sa 1° na 0,5°) je bas ogromna. A o promeni ugla od 1° da i ne pricamo.
Eto koliki efekat delovanja ima sila otpora leda, ovaj put po baznoj povrsini rubnika. A ekvivaletno delovanje ima i po bocnoj povrsini, ali naravno, kad smo u zavoju.

Ovo je sad cisto nagadjanje s moje strane, ali pretpostavljam da bi skija sa uglovima rubnika kao na dijagramu "A" bila jako nestabilna u zavojima. No, da ne duzim.

Ne mislim da bi momku uopste tako odradili skiju kao na dijagramu. Ovo je samo moje misljenje, ali kad bi im u servisu recimo trazio da na visini 0,5mm od ostrice po bocnoj povrsini postave ugao od 88° a na preostaloj ostave 87°, verujem da bi mu se nasmejali. Samo bi mu provukli skiju kroz masinu i na celoj bocnoj povrsini postavili 88° (i otpalo bi dosta materijala).

Slozio bih se s celim niipheus-ovim postom, i prethodnim dzoninhovim.
Naposletku, zasto bi coveku uopste vracali ugao na 88° (ako je zadovoljan i samo zeli da ih naostri)? Sve sto treba je da pronadje servis u kom tehnicare ne mrzi da promene podesenost bocnog ugla svoje masine s 2° na 3°.