Originalno postavljeno od
gio
Slažem se da je oprema bitan faktor u uživanju. Problem je kad znaš da ti ne odgovara ali ti bolje/odgovarajuće nine dostupno (nebitno da li je to materijalni ili neki drugi raazlog). Kad živiš u blaženom neznanju onda je sama činjenica da si na daskama na snegu dovoljna za osećaj uživanja. Znam iz ličnog primera. Kad ssam bio mlađan momak ja imao sam svoje skije koje sam birao sam/uz pomoć oca i išao na skijanje svakog vikenda tokom cele zime (nisam tad živeo u Beogradu).
Posle su se desile mnoge stvari i ja sam imao veliku pauzu. Nemam ni svoje skije ali je osećaj izlaska na sneg posle 20ak godina neverovatan. Ja sam se osećao u tom trenutku kao najsrećniji na svetu. A pod nogama sam imoa neke pozajmljene 10ak godia stare krš skije. Glupo je ali je tako. Banalna stvar poput spuštanja niz neku padinu učinila me neverovstno srećnim u tom trenutku a ništa srećnini ne bih bio da sam vozio neki novi fischer head ili atomic.
Naravno, kad isprobaš drugu skiju koja ti olakšava ili omogućava neke stvari, otvore ti se oči, proširiš iskustvo spuštanja ali osnovna emocija ostaje ista.
Skijanje jeste skup sport i mnogi koji bi voleli nisu u stanju da ga sebi priušte. Sreća je da se bar deo opreme može iznajmiti, smeštaj nekako naći jeftinije ali se skipass ne može izbeći. Na žalost, cifra koja je u nekim zemljama mali iznos kod nas se za tročlanu porodicu pretvara u prosečnu mesečnu platu. Ali ne želim da prelazim u neke druge teme.
Ono što je važno: ko ima mogućnost ili sreću da ide na skijanje treba da uživa u tome bilo da vozi par skija od 800 ili 80eur.
to sebi nikada necu oprostiti sto sam propustio sedmice u 192 duzini mogao sam da ih uzmem u pola cijene (jedna od najboljih skija koje je elan ikada napravio
Odgovor sa citatom
