Skijanje u Švajcarskom ski centru Zermat bilo je deo ski ekspedicije u dolini Aosta, što je detaljno opisano na istoimenoj temi u okviru skijališta Italije. Četri dana skijanja na ovom švajcarskom skijalištu započinjali smo svakog jutra sa lokacije Plato Rosa 3480 mnv do koje smo se izvlačili iz mesta Valtournenche na italijanskoj strani u kom smo bili smešteni. Od najvišeg dela švajcarskog skijališta nazvanog Matehorn - glacier paradise, širokim dugim stazama najlakše kategorije koje su u funkciji i tokom leta, laganim karvingom se spušta do mesta Trockener Steg 2939mnv početne stanice gondole koja vuče do planiskog vrha mali Matehorn, najvišeg mesta na alpima odakle je moguće skijati. Od Trokener Stega se međutim može izvući dugom sedežnicom i na drugu stranu do samog vrha plninske litice 3365 mnv, koja predstavlja i granicu dve zemlje odakle se pristojnom stazom srednje kategorije ili pak širokom ravnom padinom za off pist može vrlo kvalitetno odskijati. Ovaj deo skijališta direktno je povezan žicama sa dva druga, Schwarzsee 2583 mnv gde se može uživati na stazama srednje kategorije koje se provlače i kroz šumovite predele i Gornergrat 3089 mnv do koga vodi i ski voz od Zermata i na čijem se vrhu nalazi restoran i veoma neobičan hotel. Gornergrat je ujedno veza i sa najudaljenijim delom skijališta Rothorn 3103 mnv do koga vodi nekoliko veoma dugih i širokih staza srednje kategorije. Iako najudaljeniji ovaj deo skijališta obavezno treba posetiti što zbog spektakularnih pogleda na Matehorn i glečerski masiv Monte Rose, što zbog veoma dugačkih panoramskih staza srednje kategorije ali i nekih veoma zahtevnih i izazovnih pista koje vijugajući kroz šumu pune neočekivanih jako strmih prevojnica predstavljaju pravu poslasticu i izazov za skijanje. Ne bih želeo da ovaj ski izveštaj bude suvoparno opisivanje staza jer to na kraju krajeva nije u potpunosti ni moguće ni potrebno, rečima se samo može naglasiti deo lepote i izazovnosti ovog dela raja a slike definitivno ne mogu preneti vizuru oka. Ponovio bih samo ranije izneseno zapažanje za sve one koji su sa smeštajem u Italiji. Poslednja žica sa žične raskrsnice Furi za Italiju kreće u tri popodne. Nama je sa najudaljenije tačke, vrha Rothorna do tog mesta trebalo 53 minuta, bez zadržavanja. Preskakali smo jež da bi uleteli u gondolu, vrlo napeto. Sve u svemu naši utisci su najpozitivniji u svakom pogledu, infrastruktura, priprema staza, žice, bez greške. Mogućnost sigurnog skijanja po prirodnom snegu na perfektno pripremnjenim stazama koje ’’drže‘‘ ceo dan, na visinama od 3000-4000 mnv, kao i činjenica da gotovo sve staze kreću sa 2000 mnv i vode većinom do iznad 3000 mnv, ovo skijalište itekako izdvaja od svih drugih, kao lokaciju gde bi se uvek vrlo rado opet vratili.
Odgovor sa citatom