Portes du Soleil ?

Interesuje me da li neko ima iskustva sa ovom ski regijom...postojeneke sanse da odem tamo do godine...ono sto znam je da se skija i u svajcarskoj i u frakcuskoj i da ima oko 650 km staza... Valjda 12 risorta spojenih...Kakvo je stanje sa snegom u martu..i kakvo je skijaliste uopste...ako je iko bio... Hvala unapred

Da ozivimo malo ovu temu. Jel bio neko od forumasa u ovoj regiji? Kakvi su utisci? Nudi ih avalanche risk snow fest ove godine, pa me zanimaju iskustva

Portes du Soleil (Sunčane kapije) su veoma veliko i razuđeno skijalište. S obzirom na visinsku razliku, gde vrhovi uglavnom tek nešto malo prelaze preko 2000 metara, staza nisu previše dugačke i uglavnom su srednje dužine. Skijalište se prostire preko francusko-švajcarske granice, s time da je veći deo u FR.

Odmah se primeti neobično obeleževanje staza. Crnih staza ima malo, a one koje su tako označene praktično i nisu za skijanje zbog poznatog francuskog običaja da se takve staze ne uređuju. Sa druge strane, plave i crvene staze su srazmerno vrlo zahtevne, naročito plave, među kojima ima onih gde bi bilo direktno pogibeljno pustiti nekog početnika. Sa više strana sam čuo da kažu kako "prvi put u životu vide hupsere na plavim stazama". Problem je u periodu našeg boravka bio i naglašeniji zbog dosta svežih padavina koje nisu mogle biti utabane.

Sve skupa to znači da je skijalište dobro za solidne skijaše, ali oni koji su avanturistički raspoloženi i traže duge i strme staze možda ne bi pronašli previše toga za sebe.

Skijalište je moguće obići za jedan dan (izuzimajući neke njegove periferne i manje delove) i to tako što se napravi krug, što znači da se ne vraća onim stazama kojima se i došlo. Krug je moguće napraviti u oba smera. Mape nisu dovoljno pregledne, a naročito nervira što one velike mape na tablama su postavljene kao da je neko namerno hteo da budu nevidljive za skijaše - ili su predaleko ili previsoko. Ali izgubiti se nećete zahvaljujući tome što su svuda postavljeni putokazi.

Postoje tri celine: Šatel (Chatel)- Moržen (Morgins), uz još neka manja mesta su prva celina (gde smo i bili smešteni), u središnjem delu je Avorija (Avoriaz), koji je i najčuveniji, najskuplji i najbolji deo skijališta, treći deo je domen mesta Morzin (Morzine) i Že (Les Gets). Osnovni ski-pas pokriva deo skijališta u kojem boravite, za ostatak se doplaćuje. Sve je povezano žicama, uz neke napomene, poput toga da je u Morzinu na jednom mestu veza između dve žičare napravljena pomoću električnog vozića, što predstavlja atrakciju u okviru koje možete malo pogledati i kako izgleda gradić. U Morženu, takođe na jednom mestu, povezanost žica je omogućena pomoću autobusa (vožnja je kratka, 3-4 minuta), i to samo za jedan smer, za drugi autobus nije potreban.

Prirodni ambijent je izuzetno atraktivan. Visina skijališta koja nije prevelika obezbeđuje u nekim delovima i dosta šume, za mene lično je spust od Šatela prema Morženu predstavljao možda i najlepši predeo u kome sam skijao. U zoni mesta Že postoji i foto-point, neka vrsta atrakcije koja omogućuje da uz pomoć ski-pasa napravite fotografiju sa Monblanom u pozadini (ako već ne želite da takvu fotografiju napravite sopstvenim telefonom :) ). I, kad smo već kod Žea, da kažemo da je reč o najpitomijem i verovatno najdopadljivijem mestu u celoj PdS oblasti, ali koje međutim neće ispuniti zahteve onih koji vole intenzivno skijanje; ipak, treba ga videti. Kako se to obično kaže, Že i susedni Morzin su dobri za porodično skijanje.

Za razliku od većine drugih francuskih skjališta (i za razliku od Avoriaz-a), u Šatelu nema ski in/ski out. Saobraćaj se odvija pomoću ski busa, koji je razume se besplatan i dobro funkcioniše ako se izuzmu velike gužve u špicevima, treba imati na umu da su te vožnje ipak kratke pa čak i vrlo kratke, u našem slučaju pet minuta.

To sve važi za saobraćaj unutar mesta, između različitih mesta saobraćaj ne funkcioniše pa je potrebno voditi računa o radnom vremenu žičare i nailazećim vremenskim uslovima, kako se ne bi ostao zaglavljen u zoni iz koje povratak kući nije moguć. Između Šatela i Moržena (koji je u SUI) na primer postoji redovna autobuska linija (to je možda 20-ak minuta vožnje), ali skijaše ne puštaju u taj autobus. Lokalna samoživost na francusko-švajcarski način.

Poseban deo priče je oblast Avoriaz-a, o kojem je teško reći sve što bi trebalo. Po mnogo čemu je jedinstven i treba da ga vide čak i oni koji ne uzimaju ski-pas za celo skijalište (pretpostavljam da je moguće doplatiti ski-pas za samo jedan dan). Izdvojio bih veliki broj snou-parkova raznih nivoa težine, od koji će neki privući čak i one koji to doživljavaju kao zanimaciju rezervisanu za decu i za bordere. Kroz šumu je uređen lavirint staza, tako da je moguće voziti između drveća, po utabanom snegu, bez rizika da ćete zapeti za neki koren ili za granu. Zahteva pristojno skijaško znanje, ali ne i izuzetno.

Postoje i druge atrakcije poput (kažu, najbržeg na svetu) zip-lajna, koji istina nije u Avoriaz-u, nego u zoni Šatela.

O održavanju staza je teško suditi jer, kako rekoh, bilo je dosta novog snega koji je teško utabati. Činjenica je da su u švajcarskom delu skijališta staze bile u boljem, da ne kažem negde i u odličnom stanju. Da li zbog toga što Švajcarci to savesnije rade, ili zbog toga što je francuski deo izloženiji navali skijaša (naročito onih koji dolaze na jednodnevno skijanje), to je teško sa sigurnošću reći.

Sudeći po tragovima koji su se pružali na sve strane, bogate su mogućnosti of pist vožnje. Ali nema staza koje su namenski predviđene za tu aktivnost, to je potrebno izvesti u sopstvenoj organizaciji i, naravno, na sopstvenu odgovornost.

Šatel je inače živopisno mestašce u kome je skijaški turizam počeo da se razvija posle Drugog svetskog rata. U restoranima je potrebno rezervisati mesto ako planirate večeru, pogotovu ako ste u većem društvu. Noćnu zabavu nisam istraživao, ali verujem da bi onaj ko potražio pronašao nešto za sebe. Gosti su uglavnom Francuzi, neizbežnih Engleza ovamo je manje nego u drugim francuskim megaskijalištima poput 3D ili EK. Što se cena u restoranima tiče, recimo da bi vas obrok koštao duplo više nego u Beogradu. Ono što bi u BG bilo 10 E ovamo bi bilo 20.

Komfor nije u suštini mnogo bolji nego u ostalim ski-centrima gde je smeštaj baziran na principu apartman-hotela. Razliku čini to što kreveti nisu na sprat. U našem slučaju, svaki od paviljona imao je i sopstveni bazen, besplatan za goste.

Generalna ocena je da bi se PdS dopao skijašima koji preferiraju krstarenje po stazama i koji traže prostranstvo. Takođe i mlađoj publici koja voli snežne atrakcije. Poželjna je pripremljenost koja omogućava da se izdrži ceo dan na snegu (samo tako je moguće obići ceo skijalište). Nije za početnike.

Hvala na detaljnom opisu. :dziveli:

Da li je neko isao skorije u PdS da podeli svezija iskustva?